bački petrovac

dr Arcibald Rajs o Srbima

2010-07-19T15:19:00.000+02:00

др. Арчибалд Рајс:

О Србима

Нерад

Нисте велики радници. Често одлажете за сутра, чак и за прекосутра, оно што бисте могли да урадите данас. Последица је да се то, често, никада и не уради. Колико сте само личних и, још горе, колико сте губитака по своју земљу поднели због тог олаког дангубљења! И ваш сељак губи, због недовољног залагања у раду, добар део онога што би могао добити од свој е много плодне земље. Он не примењуј е савремене и рационалне поступке у пољопривреди пошто би га они, бар док се не би на њих привикао, терали да више ради. „Традиција" му је изговор што их не примењује. Колико сам пута, обилазећи вашу земљу, видео у површине савршено обрадиве, понекад чак и изванредне површине покривене шипражјем и травом по којима, и то не увек, пасу овце и козе. Међутим, кад би се то земљиште обрадило или, ако је мочварно, исушило, давало би не само сву храну за стоку, већ доносило квинтале и квинтале жита, које бисте скупо продавали земљама према којима природа није тако дарежљива. Ево једног примера: Макиш, на самом улазу у Београд. Кад би се на њему извршила иригациј а и када би се заштитио браном од поплава, он би вам био не само пространи врт довољан да снабдева свим поврћем тржиште главног града, већ и житница непроцењиве вредности. Данас он пружа оскудну храну само изгладнелим свињама и мршавим кравама, често је неизвесно ловиште београдским ловцима и зборно место свим Циганима из Јаркова ради риболова на кош, по муљу.
Знам да ћете покушати да нађете оправдање и да ћете рећи да брана и одводњавање скупо коштају. Истина је да у овај подухват треба уложити неки капитал. Међутим, зар не мислите да ћете новац који у то уложите брзо повратити и да ћете га удесетостручити? Земља би вам засигурно одатле извлачила већу корист него данас. И немојте ми говорити како немате новца потребног за извођење таквих радова од државног интереса. Трошите га на милионе за политичке „агитације" које не доносе добро, већ зло овој земљи.

Бекство са села у град

На исти тај недостатак полета у раду не наилазимо само на селу, наилазимо на њега и у граду, чак и у израженијој мери. Пре свега, зашто вам са села све више празне, а сеоска омладина, која сигурно не би била сувишна на селу, наваљује у градове да би ту потражила запослење? Сигурно не,зато што их ваше село, кој е је, осим ретких изузетака, једно од најплоднијих и најненасељенијих у Европи, не би могло хранити. Не, она долази у град из два друга разлога: прво, данас многи млади људи сматрају понижавајућим да буду сељаци, па, желе да буду „чиновници" јер мисле, и у великој већини случајева с правом тако мисле, да ће им посао у својству чиновника бити лакши. Овакво стање духа, наравно, слабо погодуј е васпитавању вредног особља у државним службама. И, заиста, лично искуство ми је показало да је половина ваших чиновника лоша и веома лења. Довољно је да уђете у пошту, где безбројне госпођице непрестано брбљају, поправљају шминку, а једва да се потруде, и то веома нељубазно, да удовоље народу којем би морале бити на располагању.

Разлози за нерад

Треба ипак рећи да се код вас тај недостатак радне способности објашњава на два начина. Најпре, под турском влашћу вам је и најжешћи рад мало користио. Од њега се богатио само ваш угњетач. Током векова навикли сте се да радите само онолико колико је неопходно. Затим, земља вам је тако плодна. Уз веома мало рада имате што вам је потребно за живот. Нисте хтели да радите више зато што би то користило само вашем тиранину. И тако, кроз дуге векове, навикли сте се да мало радите и још нисте успели да раскинете с том навиком, кој а у данашњим околностима, када сте постали велики народ који мора да има своју улогу у свету, није више допустива. Дакле, у оно време сте мало радили како не бисте стварали богатство својим угњетачима. Најамбициознији су се задовољавали скромним благостањем. Нисте били лакоми. Данас су, иако релативно мало раде, многи од вас постали похлепни. Долазили су у додир са другим земљама пре великог рата, а нарочито током њега. Видели су раскош великих западних градова и задивила их је видљива моћ новца, а нису увидели шта је у њој лажно. Када су се вратили кући, желели су да се по сваку цену обогате, али не великим и поштеним радом. Присетили су се својих некадашњих турских господара, па су кренули њиховим примером у корупцију. И тако се у ову земљу, која је некад била земља суште честитости, увукла одвратна корупција, о којој ћу касније дуже говорити јер је она заразила посебно оне међу вама који се охоло називају „интелигенцијом земље". Тако сте обистинили Бизмаркове речи који је, када га је неко
упитао за мишљење о српском народу током Берлинске конференције 1878. године, рекао: „Ако у Србији сретнете човека који носи кошуљу преко панталона, можете се у њега поуздати. То је честита и поштена људина. Ако, међутим, кошуљу упасује у панталоне, он постаје лопужа".

Клањање богатству

Ви, који пред богатим и моћним угњетачем нисте хтели да га одбаците, сада губите тај понос пред богатством, пред новцем. Истина, некадашњи дух још постоји на селу, али у градовима царује новац. Колико сам пута гледао како се ваши најмоћнији људи клањају богатству? Милионер, који је за време рата мешао песак и брашно и испоручивао га војницима што су се борили и гинули за вашу слободу и кога је суд за то и осудио, данас је још богатији и свемоћан, а ви му ласкате. А према мени, некада богатом, који сам, поред будућности, жртвовао и то богатство, ваше вође односе се као према наметљивцу јер сам, ради вас, од себе начинио новог сиромаха. Ех, кад бих још имао оно богатство, скидали би ми шешир на удаљености од 500 метара! Када вам је злато, током дугих векова ускраћивано, најзад постало доступно, сувише вас је опчинило, и због те опчињености изгубили сте многе веома племените особине које сте имали, а које, уосталом, још срећемо код људи којима је далек живот ваших „интелектуалних градова". Сматрам да је, код појединаца, нека карактерна особина нестала по туђим утицајима, само потиснута и она се поново може јавити. Оно што се дешава у појединцу мора се дешавати и у заједници. Зато сам убеђен да се ваше добре особине, које сте имали, поново могу исказати ако то искрено желите.

Незахвалност

Једна од врлина која је код многих међу вама ишчезла јесте захвалност. Постојала је, то доказују ваша стара народна поезија и споменици које су оставили ваши преци. Данас се она склонила међу сиротињу. Она се сећа, она исказује, понекад на дирљив начин, своју захвалност.
Постали сте страшно незахвални. Тако ваш главни град, Београд, некада град-мученик, ни дан-данас нема ни најмањи крст, ни најмањи камен који би чувао сећање на жртву оних који су вас ослободили. Многи међу вама су веома богати и немилице троше да би се истакли и из забаве, али кад ваља показати захвалност према онима који су се жртвовали, ништа не дају, ама баш ништа. Ваше вође нису још, за ових десет година колико је прошло од завршетка рата, свечано обележиле ни један од оних великих догађаја којима дугујете слободу и величину земље. Јасно је, такве свечаности би биле незгодне већини ваших садашњих вођа зато што они, док вам је земља била у смртној опасности и кад се требало жртвовати, ништа нису учинили за њу, већ су се само бринули како да склоне на сигурно своју драгоцену личност, чак су неки искористили несрећу отаџбине да би се обогатили.
Шта сте учинили за своје ратне инвалиде? Од свих земаља које су учествовале у рату ваша се најгоре односи према њима. Док неколико стотина ваших бивших министара, саможивих политичких професионалаца, који, у већини случајева, ништа нису учинили за отаџбину, већ обилато напунили џепове, сређује себи исплаћивање „пензија" које вас
коштају небројених милиона, инвалиди вам могу умирати од глади. А шта је са војницима и официрима који нису штедели крв и здравље да бисте ви били слободни? Јесте ли поступали с њима како то они заслужују и како вам дужност налаже? Не! Многи, чак и најзаслужнији официри су пензионисани, а да им нисте нашли посао у цивилству који би њима и њиховим породицама обезбеђивао пристојан живот. Исто тако сте поступали и са војницима, а сву благонаклоност сачували сте за штићенике тренутних моћника.
Верне пријатеље из тешких дана ваше вође су, у знак захвалности, ћушиле ногом, а ви сте их пустили да то ураде. Тако их Србија, која их је имала много у току велике олује, данас више нема или готово нема.
Безмало, рекло би се да управљачка класа ваше земље мрзи оне који су учинили услуге вашој отаџбини. У случају многих ваших садашњих моћника то се може објаснити чињеницом да су ти доброчинитељи ваше нације жив прекор онима који ништа нису дали својој земљи, већ су своју памет користили само да би себи пронашли лепо намештење и да би се обогатили. Но, зашто се други поводе за њима или им у нај мању руку, дозвољавају да увредљивом незахвалношћу плаћају учињене услуге? Да би се оправдали, када бих им понекад то замерио, рекли би ми говорећи о мени: „Па Вас сматрамо својим и тако с Вама поступамо."
Пре свега, био вам онај који вам је учинио добро сународник или странац, дугујете му исту захвалност. Ниј е ни часно ни племенито обасипати почастима странца, а лоше поступати са сународником. Међутим, ваши званичници, или они који би то хтели да буду, не одају почаст ни странцу. Они се или праве да не знају какве им је он услуге некад учинио или га вређају понижавајућим поступањем. Не односе се према њему чак ни као према свом држављанину, како су ми одговорили, јер му, кад год нешто затражи од њих, кажу да он као странац нема шта да тражи.

Пријатељи и непријатељи

Али, ако ваши управљачи и њихова свита радо ћуше ногом оне који су се доказали као пријатељи ове нације, и то без вашег противљења, све своје осмехе задржавају за ваше непријатеље. Сам Бог зна колико сте пропатили у току рата од Аустро-Угаро-Шваба, колико су вам јадну земљу они опустошили, опљачкали и на муке дарили, колико су вам најбоље браће и сестара, измрцварили и побили, зато што су били родољуби. А данас вас те исте Швабе, исти они некадашњи Аустро-Угари, преплављују производима и људима, а ви их дочекујете раширених руку. Хиљаде и хиљаде Немаца, Бечлија, чак и Будимпештанаца мирно долази да код вас стиче богатство, а ви им то допуштате. Представнике исте оне Немачке, која вам је била немилосрдан непријатељ и која ће то поново бити једног дана, слави „цвет" ваше престонице који се дичи да је савремен. И док ваши некадашњи џелати наилазе код вас на најлепши дочек, правите све могуће тешкоће припадницима народа који су показали делотворно пријатељство у вашој несрећи. Моји сународници, Швајцарци, који су према вама били прави самарићани за време великог рата, тешку муку муче да би код вас добили само дозволу за рад. А читава швајцарска колонија у Краљевини СХС има само 160 чланова, док је број ваших сународника који слободно зарађују хлеб у Швајцарској двадесет пута већи. Потпуно разумем да најпре желите да обезбедите хлеб сународницима, али пре него што натерате врло малобројне пријатеље да осете колико је нужна и жестока борба за живот, почните да то примењујете на хиљадама бивших непријатеља које никада нећете успети да преобратите у пријатеље.

Ксенофобија владајуће класе

Бије вас глас да сте ксенофоби. Прави српски народ то није. Обазрив је према странцу, а та обазривост понекад иде до подозривости. Ниј е ни чудо кад су вас током дугих векова искоришћавали страни угњетачи. Та обазривост, па чак и подозривост нису мане, није то ксенофобија. Међутим, они међу вама који би хтели да се сматрају владајућом класом јесу ксенофобии, што је још горе, ксенофобија им није последица претераног национализма, већ накарадне зависти.
Љубоморни су на од себе образованије, отменије и напредније странце. Неподношљиво им је кад морају признати да су ти људи изнад њих. Онда их мрзе, презиру, па ако им се не исплати да их отерају, изналазе све могуће начине да их прогоне. Ипак би им разум морао рећи да нације, на пример, француске нације или швајцарског народа - одавно слободних народа који су слободно могли да се развијају - нужно морају да буду напредније од народа који је имао несрећу да га вековима угњетава окрутни тиранин. Тек од пре неколико деценија Србија се могла развијати релативно слободно, а уистину је слободна тек од великог рата. Сви који је познају радо одају признање великом труду који је она уложила у развој откако је то могла да чини. С правом на то може да буде поносна, али, разумљиво, не може очекивати да се, радом од неколико деценија, изједначи са прегнућем које је вековима изискивано од земаља старих култура. Уосталом, оно што зовемо културом није све што чини вредност неког народа. Природна морална својства имају у процењивању те вредности у најмању руку подједнаку улогу. Елем, српски народ има морална својства која надмашују морална својства многих других народа. Иако мање просвећен, могао је, дакле, да претендује на неко достојанствено место. На жалост, рђавим схватањем положаја своје земље, а то погрешно схватање изазива њена охола и неповерљива уображеност, владајућа класа ради на обарању тих моралних врлина српског народа дајући му лош пример.

Политички кадар - безвредан
Т
а љубомора касте зване „интелигенција" српског народа не исказује се само према странцима већ и према сународницима. „Отмено друштво" тако не дозвољава неком свом члану да се издигне изнад просека. Свим средствима настоји да препречи пут ономе ко се осмели и пожели да иступи из његових редова. Ако је, пак, немоћно да га у томе спречи, прогониће га сплеткама, чак и клетвама. Стога прави интелектуалци ове земље, а има их, и то много, не успевају у Србији, па обесхрабрени напуштају борбу. Зато и најзначајнија места у администрацији и другде најчешће заузимају медиокритети, чак и људи без икакве вредности. Зато вам је и политички кадар кукаван.
И поред свега, завист није својствена српском народу. Он је амбициозан, а храбар народ и треба да буде амбициозан, али није љубоморан. Љубомора је тековина оног изрођеног дела становништва, дела који чини „интелигенцију", како се она неоправдано назива.

Љубомора интелигенције

Љубомора је и узрок једне друге мане: недостатка мере, претеривања. Та мана се исказује у укусима, не у раду. Истина је да се са радом у Србији не претерује! Желите да се изједначите са другима, чак да их надмашите, а претерујете подржавајући их. Погледајте своје жене на улицама. Нису то више људска лица, то су вештачке, жестоко обојене маске. Лондонски и париски кројачи лансирају моду широких панталона. Да их не би прогласили „ситним провинцијалцима", ваши младићи се одмах унакарађују правим смешним сукњама. Ваша интелигенција ропски прати сва застрањивања и све глупости такозваног савременог живота, и у томе још претерује, било то у моди, сликарству, вајарству, спорту итд. Ти људи не увиђају да просто постају смешни у настојању да достигну и престигну друге како би задовољили своју завист. Потпуно губе из вида да ће одећа скројена за А. веома лоше стајати Б., и обрнуто. Љубомора ваше „интелигенције" се добро слаже са зачуђујућом површношћу. Људи виде само спољни сјај, а садржајем се не баве. Труде се да достигну тај вештачки сјај. Неки пут у томе успеју, јер је ваша нација интелигентна и врло надарена, али тај вештачки сјај брзо тамни и пошто га не одржава права снага, која долази изнутра. Површност се показује свуда, како у обичном, тако и у интелектуалном животу. На пример: видели сте у иностранству, у Француској, Швајцарској, Енглеској, лепе и добро одржаване хотеле. Желите да идете њиховом стопом. Подижете зграде где камен замењујете штуком, богати намештај од тврдог дрвета фурнираним тричаријама из Беча. Лепо то изгледа док је сасвим ново, али убрзо, будући да ви ни своје зграде лошег квалитета ни безвредни намештај не одржавате као што чини швајцарски, француски или енглески хотелијер са својим хотелом подигнутим од доброг материјала и намештајем доброг квалитета, спољашњост и унутрашњост вашег хотела постаје једноставно бедна. Или, опет: да не би изгледали инфериорнији од цивилизованих нација, ваши „интелектуалци" купују за велике паре некакву научну опрему. Они се неће знати њоме служити или ће је препустити рђању услед неодржавања. Ваше Министарство унутрашњих дела има „Техничку службу", коју сам ја својевремено основао са намером да је мало-помало оспособим да вам буде од велике користи. Пошто више нисам могао да подносим свакој ака злостављања, натерали су ме службеници и руководиоци тог министарства, да напустим то место; заменио ме је интелигентан човек који је од образовања имао два или три разреда гимназије и подофицирску школу. Он је потрошио много новца да би купио у Паризу и у другим местима одличне инструменте и уређаје, а не зна њима да се служи нити зна чему служе. Ставио их је у застакљене ормаре и од њих направио изложбу некоришћених уређаја. То га не спречава да трчи на све конгресе и да тамо приповеда како у служби којом је задужен да руководи, а не руководи пошто је за то неспособан, има толико најпознатијих апарата. Није то спречило ни ваше Министарство унутрашњих дела да тој служби, иако му је савршено позната неспособност њеног шефа, годишње додељује значајан кредит за такве детињарије. Због тога их треба окривити.

Површност

Површно је и научно и универзитетско образовање већине ваших правника који долазе са овдашњег универзитета. Зар ви заиста мислите да напамет научена скраћена умножена предавања, без похађања наставе (у унутрашњости су или обављају неки посао) могу да замене живу реч доброг професора? Зар вредност универзитетске наставе није баш у томе што професор, наравно прави професор, преноси свој начин размишљања, свој начин разматрања проблема на ученика? Конкретне чињенице које професор излаже могу да се нађу у хиљадама књига, али начин на који их он обрађује и објашњава јесте јединствен и не може се заменити књигама. Када студент положи испит, он практично ништа не зна. Њега ће изградити сама пракса, и то под условом да га је професор научио на који начин да сагледава ствари. Ако он то не зна зато што није искористио утицај свога универзитетског професора, он не вреди више од било ког човека који је напамет научио параграфе из књига. Кад ступи у администрацију, он може постати само лош чиновник.<ђг Та површност вас наводи и да прецењујете дипломе, бар своје, јер често из зависти нећете да признате стране дипломе. Уосталом, шта доказује универзитетска диплома? Као што сам већ рекао, ништа друго него да њен власник може покушати, ако је интелигентан и вредан, да кроз праксу постане неко и нешто у својој струци. И зато, као што сам такође већ рекао, потребно је да непосредно прима поуку неког доброг професора. Дипломе стечене испитима положеним тако што су за ту прилику напамет научени параграфи из књига ништа не вреде. Много, малтене већина, диплома стечених на Правном факултету вашег Београдског универзитета такве су врсте. Међутим, и те дипломе отварају врата сваке службе. Свеједно вам је да ли кандидат за неко место у судској, полицијској итд. администрацији заиста влада предметом тог радног места и да ли је способан да ваљано обавља свој посао. Довољно вам је да он има диплому и... да је правилно политички обојен, о чему ћу касније говорити. Ви, дакле, на положаје високих полицијских чиновника желите да примите само кандидате који имају диплому правника, често безвредну универзитетску диплому. Зашто ту диплому? Она у полицији није баш неопходна јер се оних неколико параграфа које треба знати лако учи кроз свакодневно вршење дужности. А оно што се не учи на правним факултетима и што је полицајцу преко потребно јесте: техничко познавање заната, интелигенциј а, марљивост, љубав према послу, морална храброст, интуиција, посебна проницљивост, храброст и поштење. Човек који све то има постаће одличан полицајац и ако нема (право) универзитетско образовање. За полицијску службу универзитетско образовање никако није довољно, осим ако није правно. Та служба, и то до највиших положаја, треба да буде доступна сваком паметном, вредном и часном човеку који има онај неопходни дар. Вашим људима из полиције са дипломом углавном недостају таленат, марљивост и, што је најгоре, често и поштење.

Подмитљивост

Ваш човек из народа, сељак, неискварен утицајем професионалних политичара, није подмитљив.
Ителигенција" вам то јесте, и то од најситнијег чиновника са или без дипломе до министра. Нисам лично познавао вашу земљу пре светског рата, али су ми посматрачи којима потпуно верујем тврдили да су вам чиновници много мање били подмитљиви него сада. Истина је да имате и оправдање: вишевековна представа турске источњачке подмитљивости. То оправдање, међутим, није довољно да би се опростило претерано раширено мито, које често поприма све облике отимачине. У току рата сам веровао да је онај бугарски министар на неколико месеци који је за то кратко време постао милионер нека бугарска специјалност и да су ваши министри сувише велики родољуби да би се богатили на рачун државе и злоупотребом положаја. Био сам наиван и увидео сам да нема разлике између министра на „ов", „ев" и неког на „ић". Осим неколико ретких изузетака, гледао сам како безбројне ваше екселенције од сиромашних, чак бедних људи постају милионери. Хоћете ли примере? Навешћу вам неке најтипичније. Господин Стојадиновић, интелигентан човек, који није учествовао у рату упркос младости и добром здрављу, постао је министар финансија. Као такав, од одлучује о судбини ваших облигација ратне штете, чија је номинална вредност од 1.000 динара пала на 50 и мање зато што држава није плаћала камату. Он је по незнатној цени покуповао огромне количине тог папира и, кад га је за себе доста згрнуо, он, министар, објављује да ће се камате исплатити. Истог часа облигација се пење на 250 динара и више, господин министар је постао мултимилионер.
Господин Вукићевић је био обични професор провинцијске гимназије. Пошто је постао политичар и председник савета, данас поседује две велике зграде у Београду, а сам Бог зна колико кошта плац и подизање таквих зграда у главном граду. Лазар Марковић је син врло сиромашног поштара. Током школовања помагали су га неки имућнији грађани. Господин посланик и бивши министар Марковић данас је врло богат, плаћа станарину 12.000 динара месечно и нехајно увече губи хиљаде динара на коцки. Божа Максимовић, нипошто богат као ни жена му, постаје посланик и министар. Одједном постаје богаташ, а његова жена сада искључиво у Паризу купује хаљине, намештај и скупе ситнице за стан. А шта рећи о Пашићу који је врло скромног порекла? Истина, венчао се са женом која му је донела нешто новца. Постао један од најбогатијих људи у земљи? А Велизар Јанковић? Зар верујете да је само од посланичке и министарске плате могао да постане трули богаташ какав је данас? Но, доста је било примера, могли бисмо их набрајати у бескрај. Прилично је мучно о томе говорити, јер су ти људи личним богаћењем показали да је њихова брига за општу ствар била само средство да би се докопали новца.
Ове непријатне примере су, међутим, следили сви чиновници од врха до дна лествице. Пословни људи, страни индустријалци и посредници, који долазе у ову земљу да би успоставили пословне везе и улагали капитал у овдашња предузећа то знају и, ако желе да нешто ураде, принуђени су да дају мито, а то се увек прихвата. Могао бих вам навести примере за то, и то многе, али мислим да то није потребно, јер их и сами довољно знате. Министри, генерални директори, руководиоци служби итд. - сви они једу тај хлеб који људи од части и достојанства не би ни пробали.
Је ли вас потребно подсећати да вагони робе често не полазе ако их не покрене свежањ новчаница које дајете шефу станице или вишем чиновнику надлежном за одговарајућу службу? А да се предмети на царини и код полицијског комесара одуговлаче ако нема подстрека у виду бакшиша?
Све је то врло ружно и, мада се само мањина одаје тој срамној навици, срозава цео ваш народ у очима сваког честитог човека. Када се суди о понашању ситног чиновништва, може се и наћи олакшавајућих околности у чињеници да је тако слабо плаћено да је, ради преживљавања, принуђено да потражи и додатне приходе. За ваше министре, људе из политике, итд., међутим, нема олакшавајућих околности. Они стичу богатства тим нечасним путем, а на то их наводи само љубав према новцу или таштина и охолост како би могли раскошно да живе и тиме потисну у заборав своје скромно порекло. Размотримо сада посебно неке делове вашег народа и почнимо анализом онога што ви зовете својом интелигенцијом.

Деформисаност „интелигенције"

Дуго ваш народ, иначе тако бистар, није могао да задовољава жеђ за „знањем" или због тешког јарма који вас је притискао, или због недостатка материјалних средстава јер је у ропству које сте трпели само ретким изузецима било могућно да зараде довољно новца и плате луксуз да пошаљу децу у иностранство, што је у то време био једини начин да се стекну темељниј а знања из науке, уметности, књижевности, технике итд. То се променило отприлике у последњој четвртини прошлог века. Ослобођена турске власти, земља почиње да се развија на комерцијалном плану. Све више српских младића одлази у иностранство да се напаја из извора знања која код куће нису налазили. Међутим, још није било великог богатства. Држава је често, путем стипендија, плаћала трошкове тог научног образовања. Стога су материјалне могућности српских студената у иностранству најчешће биле скромне, врло скромне. Ти млади људи су били принуђени да у најкраћем временском року преузму и науче оно најнеопходније. Учили су, упијали, понекад и без стварног разумевања, знање које се предавало младежи друкчијој од њих и чија је предност била дуга научна традиција, што је недостајало младим Србима. Неки најдаровитији, Слободан Јовановић, Скерлић и други, ипак су успели, захваљујући изврсним личним способностима и изванредној интелигенцији, да усвоје и садржај и његов дух. Међутим, код многих других знање је остајало књишко и није се стапало са духом.
Штавише, принуђен да много учи како би што брже усвојио неопходна знања, српски студент у иностранству није имао времена да посматра чак ни живот земље у којој је студирао, а такво посматрање је један велики извор опште културе. Оно мало слободног времена које му је дозвољавало студирање, проводио је са земљацима. Суштинска природа земље у којој је тренутно живео остајала му је непозната и он је од свега тога запажао само површне појаве. Наравно, у свакој земљи има и доброг и лошег, а људска природа је тако саздана да на њу лош пример снажније делује него добар. Зато су ваши српски студенти, поред усвојених стручних знања, у своју земљу донели углавном оно лоше из страних земаља које су походили. Они нису схватили нити су могли да схвате да је оно што су запамтили само безначајна случајност и да не познају суштину земље у којој су боравили. Укратко, враћали су се у земљу са извесним научним пртљагом, али је њихове природне способности, наслеђене од своје лозе, мање или више нагрдило оно лоше што су видели, а што ниј е ублажено оним добрим које нису ни опазили.
То је био корен деформисаности ваше „интелигенцје". Кад људи из града стекну неко благостање и дођу у додир са профињенијим животом, већ по правилу су склони да себе сматрају вишим од људи са села, који живе једноставно и патријархално. Било је још много горе са вашим младим људима по повратку из иностранства. Себе су сматрали супериорним. Презирно су називали друге - оне који нису имали универзитетску диплому или неки сличан папир - сељацима. А себи су давали онај смешни заједнички назив „интелигенција". Ти људи сиромашног духа не увиђају да се истинска интелигенција не стиче само студијама, па чак ни оним највишим. Истинска интелигенција је природни дар и проистиче и из духа и из срца. Обични сељак може да буде сто пута интелигентнији од универзитетског професора са пола туцета диплома.

Погрешне школе

Они који су остали у земљи и похађали универзитет у Београду, где су предавали некадашњи стипендисти у иностранству, брзо су пошли тим примером. Жалосна последица тога била је што је све више младих гурано на студије, уместо да су од њих стварани пољопривредници зналци свог посла, (што је било најнепотребније пољопривредној земљи каква је Србија) и веште занатлије који би могли да прерасту у индустријалце. Уместо да све више развија основну и пољопривредне школе, сваки градић је добио „гимназију", а школовање на универзитету је било бесплатно, што није случај ни у најдемократскијим земљама попут моје Швајцарске.

Морални пад интелегенције

Интелигенција је постајала све гордија и код ње су се све више губила она лепа својства вашег народа. Пре великог рата је ипак чувала неке обзире. Још није била заразила омладину, па је чак и универзитетска омладина, будући чланови „интелигенције", још била родољубива. Многи млади студенти су у време Челопека ступали у чете Бабунског и других. Морални ниво интелигенције је, међутим, све више опадао. Зато је најпреча брига интелигенције, када је букнуо велики рат, била да на сигурно смести своје припаднике. Истина, има и много изузетака, али они који су се издавали за духовне вође нације, по правилу, нису били тамо где им је место по улози коју су себи приписивали: на челу наоружаног народа, да буду први који ће се жртвовати. Ако не би успели да избегну служење у вој сци, копали би и рукама и ногама како би се склонили у позадину или било какву комисију у иностранству. Много, премного универзитетлија, „интелектуалаца" - често резервних официра - било је у рововима у Женеви, Паризу, Лондону и другим местима. Зар Гролови, Лазари Марковићи, Белићи, Радоњићи, Боже Марковићи итд. нису схватили да губе морални углед код сваког човека поштена срца коме је познато да њихови вршњаци истих година, док они лагодно живе у Швајцарској, Француској, Енглеској, херојски умиру бранећи отаџбину на бојном пољу, на негостољубивим планинама Македониј е и Албаниј е? Да би се оправдали, говорили су да ће њихова памет бити потребна Србији после рата како би се обновило оно што рат буде уништио, па да ради тога добро чувају свој живот у скровишту. Рђав изговор. Ко је био превелика кукавица да остане са својим народом док је у опасности и да се с њим жртвује ако буде потребно, нема оног неопходног утицаја у том народу када опасност прође. Прави народ добро осећа да онај који ништа није дао за отаџбину нема никаква права на њу.

Лоши примери

Многи имућни људи су следили пример „интелигенциј е", ако не ради себе, оно бар ради синова стасалих за пушку. Колико је снажних младића претрпавало швајцарске, француске и енглеске универзитете уместо да са својим исписницима буду у рововима. Они су чинили будућу послератну „интелигенцију" коју је требало сачувати за
отаџбину! Најчувенији забушант међу том будућом интелигенцијом био је Пашићев син Раде. Он је био права срамота за српску земљу, а то је остао и после рата. Зар не би било много лепше, чак и ради успомене на оца да, уместо полициј ског досијеа, син најпознатијег српског државника има обичну камену плочу са натписом: Раде Пашић, погинуо на бојном пољу?

Лепи примери

Већ сам рекао да је међу интелектуалцима било многобројних изузетака. Лично сам познавао неколико чланова унивезитета који су испунили своју дужност, и то у потпуности. Многи се нису вратили. Лекари, који су такође интелектуалци, често прави, скоро листом су дали све од себе и смрт их је знатно проредила. Они су пружили леп пример. Гимназијски професори су исто тако имали много својих међу борцима, сразмерно много више него они који су морали да дају најсјајнији пример: Универзитет. Међутим, сви ти „интелектуалци", адвокати и судије, на пример, који су били у редовима бранилаца отаџбине, нису се превише дичили припадношћу „интелигенцији". Једноставно, звали су се родољубима. Надувена „интелигенција" се током рата истицала кукавичлуком, а, што је ј ош горе, неки интелектуалци су искористили недаће свог народа за лично богаћење.

„Интелегенција" у рату

У другим земљама, и пријатељским и непријатељским, „интелигенција" се одлично жртвовала на бојном пољу или се, ако није била способна да носи оружје, сатирала на помоћним ратним пословима. „Интелигенција" Србије скоро ништа није учинила за своју земљу и једина јој је брига била да своје драгоцене чланове склони на сигурно. Одговарате ми да су ваши „интелектуалци" бринули о младима у избеглиштву, да су се бавили пропагандом итд. Ма немојте! Ваше универзитетске професоре је држава добро плаћала за тај посао и током избеглиштва. А само се неколико средњошколских професора посветило васпитавању наше избегле деце. „Главешине" универзитета су шетале с једне школске прославе на другу да би тамо на речима величали јуначко жртвовање, ваших војника, жртвовање које нису хтели да деле, а које им је служило као властити пиједестал. А њихов пропагандни рад? Неке досадне књиге, и то бројне, лишене искрености, пошто њихови творци нису учествовали у оном натчовечанском подвигу који су хтели да величају пред савезницима и неутралним земљама, књига које су, уосталом, мало или нимало читали они којима су биле намењене. Ко би се у то јуначко време мучио да чита, на пример, Белићеву „Македонију", књигу која садржи малтене само филолошке и лингвистичке расправе? Деловање Лазара Марковића у Женеви било је, истина, успешније. Његов лист „Србија" био је добро урађен и извршио ј е добру пропаганду у неким савезничким и неутралним срединама. Међутим, током његовог боравка код нас у Швајцарској, после повлачења преко Албаније, читаоци тог листа, пријатељи Србије, често су ми постављали питање: Зашто Марковић, који тако патриотски пише у свом листу, а који је млад и здрав, није са својим вршњацима у рововима да брани отаџбину?
Мада је садржај књига интелектуалаца из те интелигенције слабо читан, они су из тога извукли највећу личну корист. Та писанија су им послужила да себи придају значај пред колегама из земаља у које су избегли. Издавали су се за представнике просвећене Србије. Као такве су их свуда примали, тетошили, одликовали итд. Зар није смешно и чак скандалозно видети крст Легије части на грудима професора забушаната „за њихове ратне заслуге", док га нема на грудима најсрчанијих и најјуначнијих војника? Лазар Марковић и дан-данас у иностранству важи за једног од најистакнутијих личности Краљевине СХС зато што је сасвим спокојно и у потпуној заветрини радио у рововима Женеве док је српски народ преживљавао најтеже дане. Не само да вам је „интелигенција" добро искористила жртвовање и одрицање народа већ је захваљујући пажњи и почастима којима су је обасипали а које су биле намењене храбрим браниоцима Србије - што је није спречавало да их прима на свој рачун -постала још много гордија, надувенија и завидљивија него пре рата. Вративши се у отаџбину после победе, у кој ој нису учествовали, ваши интелектуалци су тежили да управљају свим пословима. Сељаци, њима нису ништа значили иако су чинили огромну већину у Србији, а војници, творци победе, за њих су били „простаци", добри да млате непријатеља и гину, и ни за шта друго.

Бесрамни грабеж

Они који су ратовали и крвљу платили вашу слободу тада су били уморни. Уз то, у свом идеализму, који их је одржавао у најцрњим данима искушења, веровали су у људску доброту и захвалност. Одморна, захваљујући забушавању током рата, „интелигенција" је искористила тај умор оних који су градили величину своје земље. Делила је и сплеткарила уз подршку великог контингента себи сличних пореклом из ослобођених крајева с оне стране Саве и Дунава. Тада је наступило бесрамно грабљење важних и уносних положаја и распојасани плес милиона предвођен „ и нтелигенцијом".

Фобија и самољубље

Интелигенција је успела у том подухвату погубном по земљу. Истинске вредности српских земаља, посебно оне којима ваша земља дугује, истиснуте су. Интелигенција љубоморно пази да нове и поштене снаге не прокрче себи пут. Чим неку откриј е, удара је по глави док не утоне у блато. Интелигенција вам се бацила слепо у страначку политику, за коју је знала да ће бити диктатор земље. Колико се универзитетских професора и других интелектуалаца не кандидуј е на свим изборима? „Интелигенциј а", којој не недостаје искривљена памет упркос претварању и сервилном опонашању сваке лоше „модерне" тековине елите са старијом културом савршено увиђа да не успева да се изједначи с њом зато што она има и стари фонд стварних вредности које ова не познаје. Зато из дна душе и из свег срца завиди свим образованим странцима. Сматра да је понижена и због то понижења свети се странцима који живе у вашој земљи. То је одвратна ксенофобија, јер у њеној основи није неко родољубиво осећање, већ ружно и малоумно самољубље. Ако и није препоручљива, ксенофобија се у неким случајевима може опростити, и то онда када проистиче из страха за добро отаџбине. Ако је изазива искључиво егоистична завист, као што је то случај са вашом интелигенциј ом, онда је мрска и малоумна.

Клечање пред новцем

Наравно, пошто је воде ниска осећања, „интелигенција" клечи пред новцем. Што више новца има неко, ма колико га нечасно стекао, то га она више уважава и истовремено му завиди. Краљ-новац господари вашом интелигенцијом. По њој, човек све себи може дозволити под условом да има много новчаница у џепу. Част је непозната вредност на берзи „интелигенције". Частан човек се сматра глупаком, а цени се само онај који лукавством уме да окрене догађаје у своју корист. Природно је да родољубље не иде уз таква осећања. Стога та лепа врлина сасвим недостаје вашој „интелигенцији". Оно што она у згодној прилици хоће да подметне као родољубље само је обична завист према другима. Многи припадници „интелигенциј е" би хладно жртвовали слободу, и опстанак свој е земље, ако би то њима лично било од користи.

Припазите док не буде прекасно

Но, да се вратимо „интелигенцији", сејачици раздора када треба сједињавати. Та интелигенција би, да је то права интелигенција, морала да буде на челу оних чији је задатак да обнове земљу после година искушења, требало би да она складно уређуј е сарадњу са вашом браћом након што су ослобођена захваљујући вашим ратним жртвама и да усмери земљу на пут напретка, што би било лако са тако бистрим народом и богатом земљом каква је ваша. Њено је било и да бди како се ваши обичаји и добре особине, што је чинило вашу снагу, не би изгубили. Шта је она, међутим, стварно учинила? Уништила је и срозала све оно добро што сте имали. Баш захваљујући њој све ређе се наилази на онај једноставни, а ипак веома узвишени дух који је омогућио вашем народу да остане нетакнут упркос вековном угњетавању. Интелигенциј а вам је деловала попут буђи. Заразила је све што је с њом дошло у додир. Та трулеж већ захвата и село. Ваше кршне сељанке већ знају за шминкање и свилене чарапе. Припазите док не буде прекасно!

Жариште трулежи и покварености

Уместо да делује позитивно, ваша интелигенција је деловала негативно. Уместо да гради, она је разграђивала. Она је жариште трулежи и искварености, од чега толико трпите. Ако јој допустите да настави, земља вам је изгубљена. Почистите кућу, пометите све те охоле и штетне марионете. Немојте да вас засене људи који у суштини немају никакву вредност, али чији је лош пример неизмерно опасан по духовно здравље вашег народа. Не клањајте се више новцу до земље. Новац не доноси ни срећу ни углед. Може се он поштено зарадити и, ако га власник користи да би чинио добра дела око себе, поштујте таквог човека због његовог рада и због начина на који он користи стечено богатство. То је добар пример младима. Новац, међутим, може да буде и нечасно стечен и, на жалост, то је данас веома чест случај. Будите горди пред тим нечасно стеченим богатством. Немојте правити нагодбе с њим тако што ћете ласкати његовом власнику. Не пружајте руку милионеру који је стекао милионе мешањем песка са брашном намењеним вашим војницима који су се борили за отаџбину. И немојте мислити да такво ваше одбијање неће бити делотворно. Ујешће то човека више него што мислите, а то ће бити добар пример младима и они ће увидети да се белег који оставља нечасно стечени новац не може избрисати са руке непоштена човека.

О политичарима
Везивање за вође

А сада да попричамо о вашим политичарима од којих су многи из редова интелигенције и на које се, према томе, односи све што сам уираво рекао.
Ваша средњовековна историја и јунаштво стварали су од вас ратнички народ све док сте били слободни. Хајдуци су у доба робовања наставили ту традицију. Затим долази ослобађање под Карађорђем, и борба до коначног оелобођења. Када је то постигао, ваш народ је, толико навикнут на борбу, ако не би имао спорова са спољним светом, покушавао да унутар земље задовољи ту борбеност. Зато је нашао начина у политици и одао јој се душом и телом. Међутим, по старом обичају ратника да се боре за врховног вођу, унутрашња политика је за вас била странкарење, то јест везивање за судбину неке личности, вође или групе. Све док су вас спољни непријатељи остављали на миру, своје борбене потребе сте задовољавали свађама политичких странака. Чим би се непријатељ појавио на граници, заборавили бисте међубратске спорове и сви бисте се супротставили спољној опасности. Били сте и остали борци и ето зашто сте још и данас огорчене политичке присталице које се не боре за идеје већ за личности, присталице које постају родољуби тек у тренутку спољне опасности. Сетите се ратова од 1912. до 1913. и рата 1914. Када је одјекнуло звоно за узбуну, да ли сте и даље били радикали, самосталци, либерали или неки други партијаши? Не, били сте само Срби, и као такви сте величанствено извршили своју дужност. Ваш народ је, дакле, велики љубитељ политичких или, боље речено, страначких свађа. Док су страначке вође и њихови штабови још били родољуби - а, судећи по свему ономе што сам прочитао и чуо, у то време су то заиста били - зло још није било нарочито велико. Истина, то није погодовало брзом и мирном развоју. Уосталом, после дуготрајног робовања како је било ваше, није се могло тражити од народа који је тек повратио слободу да буде мудар као људи који су дуго живели у њој. Уз то, ваша тек васкрсла држава је узимала за пример политичке системе већ прилично деформисане чак и у земљама веома старе и континуиране културе. Најзад, родољубље је код страначких вођа било још довољно делотворно и спречавало их је да свесно раде против интереса земље.

Склоност за страначку политику
Т
о се, међутим, мало-помало мења. Са све надмоћнијим ступањем на власт интелигенције, појављују се људи који схватају каква се лична корист може извући из ваше склоности за страначку политику. Они стварају занимање од искоришћавања ваше страначке политике, па сада имате рофесионалне политичаре који на томе зарађују за живот. Ма шта ја говорим - они згрћу богатство. Ако сте пре рата и имали политичара који су, у свом већ странчарењем искривљеном духовном склопу, имали у виду само оно што су сматрали добрим за земљу, парламент вам је већ био преплављен људима који су само тражили личну корист у тим политичким страстима. Трка за министарским положајима је била почела! Ваша скупштина већ није била израз народне воље. Тако су, током пожара 1914, који ће касније постати светски, уместо да дају пример народу како се жртвује за отаџбину, што им је била дужност, ваши млади посланици, кроз уста типичног посланика-профитера Велимра Јанковића, резервног
официра, испословали да се хитно изгласа закон којим се посланици ослобађају од вршења војне дужности.

Парламент забушаната

Скупштина ваше земље, једне од најјуначиијих у том великом ратном обрачуну, стварала је парламент јединствен у својој врсти међу свим земљама учесиицима у рату - парламент забушаната. Неки посланици, њих врло мало, побунили су се против онога што су, с правом, сматрали срамотом за Србију. Они ће се придружити онима коуи су се борили. Ти родољуби су били Жујовић и Драговић, а ниједан није припадао интелегенцији.
А какву су улогу одиграли ваши забушанти из Скупштине за време рата? Што је рат дуже трајао, то су они поново западали у страначке свађе. Најпре у Нишу, затим и па Крфу, приредили су свету кукавну представу отимања поличичара о мииистарске фотеље док им отаџбина крварпла пч п.нх исна и док им војници херојски умиру на бојиом пољу. Био сам на Крфу марта 1918. и три седмице сам гледао како вам се политичари жестоко боре за власт изазазивајући министарске кризе ј едну за другом. Згадио сам се и стидео еч- ча на бојном по-љу неукаљано српско име. „ И ти чудновати посланици-забушанти једне ратничке и јуначке нације сматрали су да острно Крф није довољно удобно - а можда и недовољно сигурно за тако значајне људе попут њих. Копали су и рукама и ногама да се Скупштина са Крфа премести у Кан, где би, онако добро плаћени као што су били, могли да воде још много лепши живот. Да Скупштина је била потпуно бескорисна, бар после повлачења преко Албаније, када је непријатељ заузео целу Србију. Ако су, ради угледа, желели да је одрже по сваку цену место јој није било на Крфу, већ у бомбардованом Битољу. Нисам се устручавао да то кажем вашим политичарима на Крфу у марту 1918. "Па, Битољ је под непријатељском ватром и Скупштина би била бомбардована„, говорили су ми ти политичари. "Па, шта?„, одговарао сам им, "војници су вам тамо иако се град бомбардује. Наравно, вероватно ће бити густо. Неки од вас ће тамо можда погинути као што гину и војници. Није то, међутим, већа несрећа од погибије бораца. Напротив, живот неког некорисног посланика данас је мање вредан од живота и најобичнијег војника„. Разумљиво, те им се речи, а биле су истините, нису много свиделе, баш као што је министар Велизар Јанковић био непријатно изненађен када сам му рекао да је њему, српском младићу десет година млађем од мене странца, место у рову, а не у салонима хотела "Велика Британија„ на Крфу.

Страначке свађе

А ваши политичари-станчари избегли у Женеву, Париз, Ницу, Лондон итд!? Рат и невоље властите земље ничему их нису научили. Наставили су страначке свађе у земљама у којима су нашли уточиште. Својим домаћинима су тако кукавно приказивали како се браћа међусобно раздиру. Истина је да политичари нису придобили симпатије за српски народ, већ војници и сељаци који су радије гинули него повијали главу пред нападачем. Када сам се, после повлачења преко Албаније и пре придруживања војсци на Солунском фронту, тако рећи даноночно борио за вас, и сам сам морао да трпим због њихових сплетки и кукавичлука. У ствари, мене, који ништа
нисам знао о вашим страначким борбама, позвала је влада са почетка рата да помогнем вашем народу, влада којој је председавао Пашић. То је било довољно политичарима-забушантима из странака супротстављених Пашићу да ме прогласе „радикалом", човеком кога треба тући и најподмуклијим оружјем. Они су то чинили, па су смислили и такву грозоту да ме поткажу савезницима као шпијуна који ради за сентралне силе, и то мене који сам све жртвовао за ваш народ! (срећом, савезници су били сигурни у мене. Дали су ми тај срамни документ да га чувам у архиви као доказ људске злобе и незахвалности. Било ми је тешко, веома тешко када сам увидео да су људи из народа којем сам све жртвоаво способни за такав злочин, али ми није ни падало на памст да због тога окривим цео народ. Прогутао сам ту горку пилулу, прећутао сам и ипак наставио да се жртвујем за вас јер сте ви браћа мојих величанствених другова са фронта. Сада знате шта ме је у току целог живота највише заболело, а исто тако знате да су ми ту бол нанели ваши страначки политичари.
Управо су ваши страначки политичари, не бих рекао смислили, већ прекомерно искористили и чувен случај око „Црне руке" на Солунском фронту. Та афера није била тако озбиљна, јер ја данас више не верујем у онај наводни атентат на принца регента Александра. Данас сам убеђен да су сваки делић тог атентата измислили ваши политичари. Случај се морао разрешити између наводних завереника и војних руководилаца. У то време сам предложио вашем вођи, тада принцу регенту, да позове окривљене и да им одржи следећи говор: „Припадали сте тајном удружењу које се бавило политиком и које је хтело да наметне своје ставове народу. Ви знате да је то противно закону и да се ви, војници, не смете бавити политиком. Морали бисте да будете кажњени, али смо у страшним борбама. Поред тога, знам да ви волите отаџбину. У овом трагичном тренутку по нашу земљу, ја нећу да сами осуђујемо припаднике војске на којој почива сва наша нада. Желимо да заборавимо вашу грешку, али ви идете на прву линију, храбро се борите за ову земљу која вам опрашта, а ако треба, жртвује се за њу". Принц Александар је био вољан да тако поступи, али су га политичари убедили да су угрожене све слободе српског народа и да треба препустити „правди", њиховој „правди", да слободно делује. План им је био тако добро изведен да сам и ја у једном тренутку поверовао да земљи прети велика опасност од „завереника". Касније сам, међутим, увидео да је „Црна рука" била само родољубива реакција против диктатуре политичких странака и да су се оне браниле врло сумњивим средствима. У Женеви су човека који је био, можда, најнесебичнији и најискренији пријатељ савезницима потказали као шпијуна, у Солуну су наложили да се осуде храбри официри ратници због завере против безбедности државе и против владаревог живота. То су поступци ваших страначких политичара!
Треба ли вас подсећати да се ти политичари-странчари нису задовољили тиме што ће склонити себе, већ су искористили свој утицај да склоне сву своју породицу и пријатеље?

Грабљење за власт

Чим се рат завршио, ваши политичари су појурили да поново приграбе власт и управљање пословима. Ни на памет им није пало да би прве редове требало препустити онима који су се жртвовали за отаџбину. Напротив, свим могућим средствима су настојали да са значајних положаја уклоне све ветеране. Ови су, пак, још били превише уморни од натчовечанских напора које су уложили, па су им то допустили. Елем, политичари вшие иису знали ни за какве границе својих себичних амбиција. Био је то плес министарских портфеља, који су доносили богатство онима који би их се
дочепали. Најбољи начин да брзо постанеш богат јесте да постанеш министар! Од рата до данас (1928), видео сам најмање педесетак министара и, с ретким изузецима, сви ти министри су се обогатили. Као што сам већ рекао, својевремено се причало како је бугарски краљ Фердинанд, да би га придобио, једног значајног политичара постанио за министра на шест месеци, што је поменутом политичару било довољно да купи лепу вилу у једној од најлепших софијских улица. Код вас је, међутим, драги моји српски пријатељи, сада још горе. Погледајте какво је право краљевско имање ваш министар Нинчић стекао. Погледајте му кућу у граду! Зар заиста верујете да је све то плаћено штедњом од иметка који је Нинчић имао пре рата и од министарске илате? А баснословно богатство Стојадиновића, биншег министра финансија, сина честитог човека без икаквог богатства? А Божа Максимовић, пре рата само ситни сиромашни намештеник који је без завршених студија? Да ли је ону лепу кућу вредну неколико милиона и онај накит и друге бескорисне стварчице које је његова жена накуповала у Паризу платио својим новцем кад тог новца није ни било? Пашић, коме је бављење политиком већ било много донело, после рата је постао један од најбогатијих људи у Краљевини. А поп Јањић и сви остали с ове и оне стране Саве и Дунава? Не, ти политичари су искористили свој положај да би се лично обогатили, понекад и нимало поштеним средствима. Тиме су показали да је њима политика само средство за брзо стицање великог новца.
Не користе, међутим, само политичари-министри политику да би се обогатили, већ и обични политичари-посланици следе њихов пример. Међу њима бесни најсрамнија корупција, а одатле је захватила функционере који зависе од политичара. Могао бих вам навести десетине мени познатих случајева поткупљивања посланика, министара и високих функционера митом чији износ превазилази милион. Често би ми се то згадило и жалио сам ваш народ што му је судбина у таквим рукама.

Корупција

Понекад би се јавно мњење ипак узнемирило видевши неке случајеве најочигледније корупције. Тада би ваши политичари-странчари основали скупштинске анкетне комисије, које никада нису дале неки речултат зато што вукови не једу једни друге. Разне политичке странке су се силно међусобно вређале ради властите рекламе, али су се добро чувале да не забразде дубоко пошто су добро знале да корупција није апанажа једне страпке него свих. Ваши политичари-странчари су, дакле, мирно могли и даље да се богате на рачун појединаца и државе. И грабили су обема рукама. Зар је чудно што је тај лош пример и некажњавање подмићивача и подмићених спажно деловао на службенике свих нивоа? Ја тако не мислим и сада ми је сасвим природно што индустријалац или тргонац, који жели да вагон са његовом робом крене, мора да да позамашно мито шефу станице, што парничар који жели да уОрча поступак мора да подмаже писара и што онај који мисли да добије пасош за путовање у иностранство, или сгранац који би да добије боравишну дозволу, мора да унучо пс-колико новчаница међу документа која предаје полицији. Јасно је да нимало не служи на част вашој земљи, али ти потчињеии службеници само следе пример који добијају одозго. И тим људима би се могло још много лакше опростити него вашим политичарима и другима. Оправдање им је мала плата, јер ви врло слабо плаћате потчињене службенике, чак и оне више. Насупрот томе, посланици вам имају веома добре плате, а често примају и пензије као „бивши министри". Они немају оправдања.

Страначке везе

Тако су вам политичари искварили земљу. Свуда су ми ваши старији људи причали како је у њихово време повериоцу била довољна само реч онога који узима новац у зајам и да чак није тражио ни признаницу јер је знао да дату реч сви поштују. Данас често ни најпрописније издата признаница више није довољна. Дужник ће понекад покушати да се извуче и најнечаснијим средствима. Обичаји професионалних политичара прво искорењују врлине српског тла. А, на несрећу, политичари су вам свемоћни. Политика се меша у све и свуда управља. Укаже ли се неко место у власти, било оно важно или осредње, свеједно, о избору не одлучују заслуге кандидата, већ политичке везе. Може он бити и највећа незналица, најнечаснији човек, ако је „штићеник" политичара-странчара странке на власти, победиће и човека најквалификованијег и у сручном и у моралном погледу. Када се неки кандидат пријави на конкурс за неко место у министарству, не питају га: „Шта знаш? Шта си радио досад? Шта си радио када је отаџбина била у опаснсти?" Не, питају га: „У којој си странци? Који посланик те препоручује?" Последице оваквог начина рада су погубне за земљу. Функционери су вам, по правилу, најгорег квалитета. Често нису ни способни да обављају посао који се тражи од места које заузимају. Онај који ме је заменио на положају који сам ја створио и за који се тражи најозбиљније знање и искуство био је човек са само два или три разреда гимназије и подофицирском школом. Као млад ученик, покушао је да похађа трговачку школу, али је избачен после месец дана због потпуне неспособности. Ни дан-данас он појма нема ни о најосновнијим стварима. Ваши политичари-странчари су се, ипак, усудили да поставе тог човека на то веома одговорно место пошто је био кум једног тадашњег моћника и пошто је у новчанику имао чланске карте двеју политичких странака: радикалне и демократске. Као што није ни могло бити друкчије, стално је чинио правосудне грешке, осуђивао невине, а ослобађао криве.

Страначка полиција

Наравно, ваши политичари-странчари желе да међу чиновницима имају само људе из своје странке. Чиновник мора да буде њихов бирач и, захваљујући утицају и моћи којом располаже, мора му донети и гласове својих потчињених. Његово знање, поштење и прошлост немају никакву улогу ако политичар-посланик или министар сматра да му може бити од користи. Посебно добро познајем вашу полицију јер сам, на своју несрећу, неко време сарађивао с њом. У полицију су вам политичари поставили људе кажњаване због крађе и других злодела. Ваши полицајци су, посебно у јужној Србији, крали од народа и отимали новац. Пријавио сам то вашим властима, али ти полицајци-злочинци, који су истовремено били и странчари, нису били кажњени, а мене су толико извређали да сам био принуђен да поднесем оставку. Истина је да међу вашим полицајцима има и честитих људи, врло честитих и квалификованих, и од њих би се могла створити веома добра и веома поштена полиција. Ти добри полицајци, међутим, немају никаквог утицаја у вашем Министарству унутрашњих дела. Тамо газдују партијци, често врло непоштени, Степићи и слични њему. То је лоше, и то вам уназађује народ, који, као, уосталом и свуда, следи пример оних горе. Ваши политичари, а већина их никада ништа није учинила за вашу земљу, не воле оне који имају заслуга за вашу отаџбину. Боје их се јер су им они живи прекор. Због тога настоје да их истисну из свега, и из војске и са функционерских положаја. Кад им се укаже прилика, покушавају чак да их срозају у очима јавности.

Пропаст парламентаризма

Ваши политичари се грчевито држе парламентарног система пошто им он, застарео и труо, најбоље служи личним амбицијама. Наравно, ако би се данас применио парламентаризам какав је био замишљен пре век и по, било би то нешто друго. Изворни парламентаризам је било народно представништво где је посланик заступао вољу групе бирача, и то целу групу, а не само оне који су му дали глас. Био је дужан да служи свима, а не само групи са посебним интересима.
Да се разјаснимо. Посланик је, дакле, човек кога шаљу грађани неког краја као свог опуномоћсника да расправља са опуномоћеницима из других крајева земље о средствима погодним да се заједница учини што срећнијом и, у оквиру те заједнице, и подручје које заступа. Он је добио овлашћење општим гласањем. Истипа, нису сви за њега гласали, али је имао већину, што јс одлучило о његовом избору. После избора, он је опуномоћеник свих бирача свог краја и, као такав, мора да штити интересе свих, а не само оних који су му дали глас. Он сме да има само једног шефа који му наређује: тај шеф му је властита савест. Дужност му је да веома озбиљно проучава сва постављена питања и сва предложена решења. Када му је понуђено решење у складу са убеђењем, он треба да гласа за њега, а ако га, с друге стране, његово убеђење осуђује, трсба да гласа против. Ако прихвата налоге других, он издаје своје пуномоћје. Да ли се тако догађа сада у свим парламентима, посебно у вашем, а ти парламенти, наводно, заступају вољу целог једног народа? Ни најмање. Већ од почетка савременог парламентаризма, посланици су се груписали према свом поимању дужности и потреба државе. Те групације су образовале политичке странке које ниједан устав - а устав је основа државе - не познаје. У почетку су присталице тих група или политичких странака улазиле у њих Јер су им се погледи у вези са јавним животом заиста слагали са погледима осталих чланова групације. Ипак је, од самог почетка, било и оних других који су се везивали за одређену странку из себичног рачуна. Парламентаризам је трајао и мењао се како је расла хомогенизација у државама, како су интереси укупног становништва постајали све више заједнички и како су се, тиме, програми различитих политичких група приближавали. Постао је ужасно себичан, па је сада одбрана властитих интереса преча од одбране интереса читаве државе. Парламентаризам је истовремено постао одскочна даска амбициозним људима који би да стигну до високих положаја. Пошто се не могу попети главним степеништем, да би успели, користе помоћно и пролазе кроз кухињу, па у салон.
Сви парламентарци, или скоро сви, данас припадају политичким странкама, па су оне постале крајње моћне. Оне су пре свега завеле гвоздену дисциплину у своје чланство како би га добро држале у шакама. Ни један једини посланик, који припада некој странци, не сме да гласа онако како му налаже савест. Глас му одређује странка, а странка има у виду само једно: да се одржи на власти ако је има, или да до ње дође ако је нема. Ниједан министар не може да изврши неку реформу коју сматра неопходном ако му то не одобри странка. Странка има председника, који, често, има много више стварне власти од самог шефа државе. Будући да се програми многих странака, а већина народа их не зна, данас приближавју једни другима толико да се разликују само по неким појединостима, борба између странака се израђа, а поврх свега, и у борбу личности (вођа). Вође су заштићене неком врстом извршног одбора и клуба у којем су сви посланици исте боје. Они на ове увек имају велики утицај, али те институције скривају пред земљом њихову личну власт. То су приватне творевине без одговорности, које, уосталом, Устав и не познаје, оне налажу посланицима како да
гласају и управљају радом министара. Ти клубови су прави „совјети" у земљи која, с правом, не жели да призна и следи Совјетску Републику, бившу Русију. Вође политичких странака су постали прави диктатори, али уместо једнога њихова земља их има колико има и политичких странака.
Последица свега тога је да се о законима итд. не расправља и не гласа у парламентима следећи потребе држава и нација, већ интересе политичких странака. Није потребно указивати какву опасност то представља. По изванредном природном богатству, виталности и снази становништва - а не „интелигенције" - што је дошло до изражаја у дешавањима у великом рату, Краљевина СХС би данас морала да буде, ако не на челу целе Европе, бар иа челу западног дела овог континента. Због борби политичких странака сада је једна од најслабијих.
Ако парламентаризам настави овако, а наставиће, он великим корацима јури у пропаст, а са собом ће повући и државе којима би требало да служи. Ако се процени да га треба задржати, а не заменити неком новом институцијом боље прилагођеном савременим захтевима, биће га потребно суштински реформисати, а послапицима вратити првобитну дужност: да буду само гласноговорници целокупног становништва једне области чији се највиши интереси стапају са интересима читаве националне зајсднице; да не буду ни у чијој другој служби, већ у служби сопствене савести.

Злоупотреба избора

Сматрам, међутим, да је немогуће обновити тако трулу установу каква је парламентаризам. То је старац нагрижен болештинама. Ваља га заменити неком новом и чистом снагом из оног здравог дела нације. Надметање међу народима ће бити све страшније како се увећава становништво и не дозвољава самозаваравање утопијама од којих су се многе лоше показале. Тако је пропао и онај „велики принцип општег права гласа". Била је то веома лепа замисао, али је његова примена показала да оно не постоји и да не може постојати. Погледајте шта се дешава код вас и како се спроводе избори. Или кандидати плаћају пиће, деле новац и обећавају брда и долине када постану посланици, или пак полиција силом, хапшењем и свим другим облицима злостављања намеће званичног кандидата владајуће странке. И то се назива „општим правом гласа"! Каква срамота!
Три четвртине становништва тражи само могућност мирног живота и да има оно најнеопходније за живот. Њих ни најмање не занима политика и само траже да се земљом добро управља. Свеједно им је да ли ће та власт бити диктатура или било шта друго под условом да им се допусти да мирно зарађују за живот. Ипак, стало им је до заставе, која симболизује јединство земље, а та застава код вас јесте краљ. Они не траже ништа више, а гади им се циганско погађање ваших политичара.

Организација државе

Данас-сутра ћете сигурно избацити све своје посланике-странчаре и парламент заменити нечим прилагођенијим савременом животу и мање корумпираним. Живот савремене државе може да се упореди са животом великог модерног индустријског предузећа. Да би живела, савремена држава мора да извози како би имала новца да купује од других оно што нема а што јој je неопходно. Стога се мора организовати као и свако индустријско предузеће. Као и оно, она мора да има директоре, а то су министри, генерални директор је њен шеф држауе, а административни савет сада
представља парламент, али га лоше представља пошто су парламентарци сувише бројни да би могли делотворно да раде - искуство је, наиме, показало да се мање ради ако више људи учествују у неком послу.
Имаћете, дакле, редуциран „управпи одбор", који ће заменити покојну Скупштину, од, рецимо, 25 чланова. Ваши директори, бивши министри, биће стручњаци у својој области, бавиће се само њоме и неће се мешати у страначку политику. Они ће бити први функционери у свом ресору и, као и у индустрији, ако буду способни и не учине нешто што пада под удар закона, остати иа том месту док им то године дозвољавају или док не подпесу оставку из личних разлога. Биће то, дакле, крај оној „министарској одговорности" коју би било боље називати „одговорношћу политичких странака". Биће то крај и оном лудилу измишљања министара када поп постаје министар саобраћаја како би покретао локомотиве уз помоћ свете Марије и гурао вагоне заједно са светим Духом, или, пак, лекар-дентиста министар пошта како би лечио зупце изнад вињета на поштанским маркама. Министар саобраћаја ће бити инжењер железнице, министар финансија банкар, пољопривреде пољопривредни стручњак, а не неки адвокатић који о томе нема појма, али је зато велики странчар. Смањићете број министарстава, који је невероватно увећан како би се странчарима створили велики приходи и моћан положај. Ова мера ће одмах зауставити трку за портфељима, што је сада главна преокупација ваших политичара-странчара.
Када министру-директору буде потребан закон да би добро управљао граном делатности земље која му је поверена, он ће израдити предлог и предати га „административном савету", који можете назвати како хоћете: државни савет, сенат итд. Ако предлог прихвати већина у савету, краљ ће потписати декрет о његовој примени, а одговарајући министар ће тај закон применити. Ако неки делови ј ош не буду дорађени, савет ће вратити предлог дотичном министру да унесе потребне поправке. Ако се процени да је потпуно неприменљив, министар ће урадити други предлог. Међутим, ако одбор одбије неки закон, то никако неће бити разлог за смењивање министра.
Питате ме ко ће бити у том савету? Одговорићу: најбоље главе нације које су, истовремено, поштени родољуби. Тај савет треба да чине представници свих делатности у земљи: сељак, радник, газда, индустријалац, занатлија послодавац, представник слободних професија, научни радник, банкар, трговац, војник итд. Ако у међувремену не почне нешто што пада под удар закона, ти људи ће бити изабрани до старосне границе ако, из овог или оног разлога, пре тога не поднесу оставку. Оне који досегну старосну границу, умру или поднесу оставку замењују други из исте гране делатности. Ради предлагања „саветника", у сваком срезу земље - садашњи срез приближно одговара департману у Француској или кантону у Швајцарској - успоставља се представничко тело за сваку делатност која улази у „административни савет". На пример, умре „занатлија" из савета. Представници или делегати занатлија сваког среза тада предлажу кандидата који може да буде и често ће бити један за више срезова. Чланови савета ће, водећи рачуна о напоменама које о предлогу истог кандидата да више срезова, приступити избору једног од предложених кандидата гласањем простом већином.<ђг Таквим начином представљања и бирања убићете оно страшно зло какво је за вашу земљу страначка политика и страчарење. Но, још једном кажем, пазите да тај савет нема више од 25 чланова ако желите да он делује, и то да делује за читаву земљу, а не за интересе неких.

Истинска демократија

Знам да ћете, читајући ово што вам предлажем, повикати: „Па, ово је антидемократски, ово је диктатура итд!" Јадни моји пријатељи, зар заиста мислите да је садашњи парламентаризам демократски? Мислите ли да је диктатура партија демократска? Зар мислите да је циљ већине парламентараца да што је могуће више стави новца у свој џеп и у џеп својих саучесника демократски? Ако сте искрени према себи, ви добро осећате да се реч „демократија" изузетно злоупотребљава. Истинска демократија јесте да сваки грађанин слободно може да развија своју делатност, под условом да она не штети заједници, и да тако зарађује довољно за достојанствен живот. Казао сам „слободно" и молим вас да не бркате, како се то данас обично чини, слободу и распуштеност. И слобода има границе, па кад се оне пређу, запада се у распуштеност, која је у блиској сродности са анархијом. Такву истинску демократију ће сигурно много боље обезбеђивати савет од 25 најмудријих људи нације, него Скупштина коју је напунило 300 неких лудака, скоројевића, мутивода, себичњака и подмићивача, за које је почетак и крај демократије у њиховој личности.

О Николи Пашићу

Међу вашим политичарима које сам упознао било је људи који су могли да буду велики државници да су заиста били родољуби без рачуна, предани општем добру и храбри. Најбољи пример за то је Никола Пашић. Тај човек је, јавно признајем, много учинио за вашу земљу. Сигурно је један од оних ваших државаника који су највише учинили. Међутим, он је то учинио зато што су му се лични интереси поклапали са интересима земље. Да су му интереси били супротни, он би своју велику интелигенцију - у великом делу саткану од лукавства и спонтане интуиције - користио против вас. Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. Елем, човек који се преда само општој ствари, а Пашић је током целог живота био само политичар, и коме је на памети само та општа ствар не богати се, напротив - он жртвује и оно што је могао имати. Борба за неку идеју, идеал кошта. Знам нешто о томе. Одбрана вас коштала ме је свега што сам имао: богатства, положаја, будућности. Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је ои оставио после смрти? Сламчица и ништа више. Да је Пашић заиста био велик и поштен човек, како би неки хтели да га представе, после њега би нашли само женин мираз, а било би чудно да и он буде потпун јер су Пашић и, поготово, његови живели на високој нози, а дугови сина, које је отац плаћао, сигурно су надмашили мираз госпође Пашић. Уз то, заиста велики човек се гнуша дружења са покварењацима. Он у свом окружењу тражи људе који су му морално слични, значи поштене и несебичне људе попут себе. А Пашићево окружење?! Људи сиромашна духа, али корумпирани. Профитери и мутиводе којима је дозвољавао да се богате под условом да служе његовим интересима. Па она невероватна Пашићева слабост према недостојном сину... За време рата Пашић га је, а већ је знао за изопаченост свог потомка, склонио под изговором непостојеће болести. Човек који је на положају политичког вође једне државе у рату морао је одржати сину следеће слово: „Ти си ми син јединац. Место ти је међу онима који прсима бране земљу која ми је поверила своје интересе. Кажеш да си болестан. Није важно, чак и да си на самрти, мораш да будеш међу бранитељима
отаџбине. Иди и изврши своју дужност! Ако то не учиниш, одричем те се и никада те више нећу видети!" Међутим, уместо да му одржи то слово, Никола Пашић је допустио сину да банчи по Паризу и да на Крфу својом раскошном лимузином прегази српске јунаке који су се избавили из непријатељских планина Албаније. Пашић је био реалиста и мислио је да су сви људи као он. Тако, када му је један заједнички пријатељ приговорио што је лоше поступио према мени, одговорио му је: „Па, шта хоће тај човек? Три пута сам му нудио новац, а он је одбио!" У том одговору се садржи сав менталитет тог државника који ми је 1917. године рекао: „Не можете да нас напустите, потребни сте нам. Знам да је то за вас огромна жртва. Жртвујте све! Нећете зажалити. После рата ништа нећемо моћи да вам одбијемо." А када су ме интриге и прљавштине забушаната из Министарства унутрашњих дела и то мене који сам све своје поклонио вашој земљи - принудиле да поднесем оставку и тако изгубим скромну плату, исти тај Пашић је одбио да ме прими. Истина је, по ономе што је учинио за вашу земљу - из рачуна или не - Пашић је био велики човек, али је имао врло мало срца. Стари Пашић је послужио као пример вашим данашњим политичарима-странчарима. Они су се обликовали према њему. Створио је те безобзирне политичаре, профитере који државу често сматрају кравом музаром чијим се млеком хране. Лично он је успоставио тај систем заснован на незахвалности који је толико зла нанео и наноси вашој земљи. Ваши државници више заиста не знају за захвалност, једну од највећих врлина сваког народа. Ево, у ово време (1928), ви тако рећи више немате пријатеља у свету. Имали сте их много, и то најутицајнијих, током рата, посебно у почетку. Међутим, ваше Министарство спољних послова, ваша „Жута кућа", чија је брига била да негује пријатељства, само би ћушило те пријатеље ногом чим би помиолило да му више нису потребни. То је довело до тога да ти људи прво изгубе занимање за Краљевину СХС, а онда се, привучени њиховом предусретљивошћу, окрену вашим непријатељима. Да сте у време нсдавних потешкоћа са Италијом још имали њихову наклоност, Италијани се никада не би усудили да ураде оно што су урадили.

Губитак Македоније

Ваши политичари-странчари су учинили, ако се ово настави као сада, да поново изгубите земљу старе српске културе, Македонију или, како се то данас каже, Јужну Србију, коју сте повратили жртвовањем најбољих синова отаџбине. Када је српска војска - и то само војска - ослободила ту колевку Србије, нашла је тамо земљу у којој је скоро сваки камен заиста био пун сећања на некадашњу српску величину, али је тамо затекла и становништво које је због претрпљеног дуговековног угњетавања постало национално безлично. То становништво је тражило само једно: да најзад слободно и у потпуној сигурности зарађује хлеб. Нација која би јој учинила то доброчинство за десет година би га асимиловала, па макар била и кинеска. На сву срећу, ослободила су га браћа. Војска је извршила задатак у потпуности. Остало је сада на влади, политичарима и посланицима да изврше свој задатак и да ренационализују ту поново нађену браћу која су заборавила своју националност. У чему се састојао тај задатак? Напросто, у следећем: да мудрим управљањем, које би вршили најбољи чиновници, покажу да је становницима Јужне Србије предност што су поново са својом браћом, да те исте становнике наведу да поново заволе пронађену отаџбину откривајући им све оно што је лепо и обједињавајуће у тој заједничкој отаџбини.
Шта су, међутим, урадили, ваши политичари? Управо супротно. Послали су у Јужну Србију све оно најгоре међу чиновницима, безобразнике и лопове. Поврх свега, они нису ни покушали да од Македонаца начине Србе или Југословене, како се сада каже, већ су од њих хтели да створе присталице политичких странака. Лепили су на леђа тих
људи, који су тражили само мир, етикете радикала, демократа итд. и у ту земљу, која им је морала да буде света, пренели своје одвратне страначке борбе. Није им било много важно да ли су ти нови чланови искрени и да ли је њихово ступање у странку само ујдурма националног непријатеља. Биле су им потребне њихове „куглице". Македонци су људи као и други и сигурно су паметни као и људи из Старе Србије. Они су зато схватили игру ваших политичара, врло прљаву иргу, па се у њима зачео велики презир према вама. У сваком значајнијем крају Јужне Србије ваши партијци су, уместо да окупљају то становништво око националне заставе у неком „народном дому", подигли најлепше зграде „радикалског" и „демократског клуба", па тако унели у ту искупљену земљу не слогу, већ неслогу.
Треба ли се онда чудити што људи из Јужне Србије нису научили да воле ту земљу која је била њихова и која је поново морала да буде њихова? Не треба, зар не? И заиста, већина Македонаца вас не воли и не може да вас воли. Били су, истина, близу тога 1918. године, пошто су искусили бугарску власт за време окупације. Ваши политичари су, међутим, све покварили. Пошто нису нашли код Срба оно што су желели, сада многи Македонци то траже на другом месту, бугарска пропаганда је вешто истурила паролу о аутономији Македоније, завела их том идејом, па би хтели да је остваре. Пошто је време учинило своје и донело заборав, неки и сада верују да им једино Бугарска може донети миран и спокојан живот за којим су жудели толике године. Због тога деловање бугарских комитета не налази само наклоност код многих већ и помоћ, што омогућава Протогерововим разбојницима да и сада успешно дејствују у тој земљи.

Македонско питање

Нису вам тако политичари-странчари само отуђили наклоност браће из Јужне Србије него су омогућили да се поново отвори македонско питање на међународном плану. Као што добро знате, тако су бугарска пропаганда, али и вама супротстављени интереси стекли симпатије за бугарску Македонију у многим великим земљама: у Енглеској, поготово у Америци, али донекле и у Француској. Букнули су балкански ратови, па, још жешће, светски рат, у којем је Бугарска у табору непријатељском савезницима Антанте. После победе Нејски мир поново додељује Јужну Србију Србији јер савезници, из пристојности, нису могли да поступе другачије. Прихвата се, дакле, да македонско питање више не постоји, али уз обећање да ће се пратити развој ситуације и да ће првом приликом то поново доћи на дневни ред. Да вам је влада поступала како треба и да је у потпуности асимиловала то становништво тако да деловање споља не би више деловало на њега, 10 година после рата жељена прилика за интервенцијом била би коначно изгубљена. Међутим, како сам то већ показао, ваши страначки политичари су спречили ту асимилацију, па вам бугарофили из Енглеске, Америке и других земаља кажу: „Током ових десет година сте показали да сте неспособни да асимилујете македонски живаљ, за који тврдите да је ваш. Тиме сте доказали да то није истина и да он није ваш. Вратите ту земљу онима који су Македонцима права браћа, вратите их Бугарима." Ваши политичари су тако поново опасно отворили македонско питање, па ћете, можда, захваљујући њима бити принуђени да се још једном борите за Јужну Србију, а Бог зна да ли бисте победоносно могли да издржите тај нови удар будући да су вам ти исти политичари отуђили пријатеље.

Охолост политичара

Ево још једне појединости врло својствене вашим политичарима-странчарима, коју, уосталом, обично срећемо код људи уздигнутих на положај који им не припада. Када стигну до министарских положаја, ваши политичари постају толико охоли да је то скоро смешно. Мерило да је неко прави државник јесте да он никада не пропушта да буде пристојан према свима. Елем, кад постану министри, наклоношћу свог клуба или совјета, ваши политичари-странчари сматрају да не морају да буду пристојни ни према коме осим према онима који имају много новаца. Они остављају најзаслужније људе да сатима чекају у предсобљу и често их посредством шефова кабинета отправљају под изговором да су претрпани послом. Истакнути странци, чије би пријатељство било врло корисно вашој земљи који су се помучили да посете ваше руководиоце, често нису били ни примљени, па су због тога понели у своју земљу лоше мишљење о вашим људима и то мишљење нису скривали. Многи ваши дипломатски неуспеси последица су нељубазности и онога „баш ме брига" руководилаца из Жуте куће. Чиновници, наравно, опонашају руководиоце и сасвим заборављају да су они ту ради народа, а не народ ради њих. Скоро свуда по јавним службама влада тај непријатни дух по угледу на високе руководиоце, министре, и то још наглашенији. Била то пошта, полиција или онај фамозни „Биро за штампу" Министарства спољних послова - где би ванредна љубазност морала да буде строго обавезна - свуда људи наилазе само на чиновнике који сматрају да је пристојно и предусретљиво понашање са људима понижавајуће.

ШТА ЧИНИТИ

Ево, драги моји српски пријатељи, то је мала скица ваших политичара какве сам их ја видео откако сам у вашој земљи. Она није потпуна, далеко од тога, али ово што сам рекао је довољно да схватите остало. Уз „интелигенцију", и политичари су узрок што вам је држава у нимало задовољавајућем стању. Њихов пример делује на народ. Стари, поштовани и честити обичаји се све више губе и уступају место побеснелом самољубљу, разузданом снобизму и све већем неморалу. Крајње је време да се томе стане украј и да се помете то ђубре које најпре понижава ваш народ да би га затим и уништило. Не дозвољавајте више да вам политичари-странчари сматрају отаџбину кравом око које се цењкају попут Цигана. Избаците све те профитере и интересе своје земље поверите најмудријим, напоштенијим и држави најоданијим људима из ваше нације.
Најзад, мораћу да вам говорим и о онима које је рђав пример ваше „интелигенције" и политичара-странчара најжешће заразио. Мораћу да вам говорим и о омладини.

О ОМЛАДИНИ Славни дани

Причали су ми, а у то су ме увериле и чињенице које је историја потврдила, да је ваша омладина пре великог рата била веома родољубива. И тада се радо укључивала у борбе политичких странака, али је то било много мање ради стварања неке материјалне користи него из жеље за борбом и младалачке ратоборности, код неких чак и из
искреног убеђења. Ондашњој омладини је, ипак, отаџбина била изнад свега, па, када би се нашла у опасности, прекинула би све расправе и сједињена придружила се браниоцима земље. Управо су код те омладине наишле на најдубљи одјек оне племените, али у то време још, изгледа, неостварљиве идеје. Зато се и идеја о уједињењу све браће у једну слободну земљу нарочито неговала међу младима. Идеја о ослобађању Јужне Србије од турског јарма толико је одушевила омладину да су млади сељаци, студенти, занатлије итд. ступали у четничке редове да јуначки гину од стоструко јачих турских снага. А када је у јесен 1912. одјекнуло звоно на узбуну и позвало нацију у крсташки рат против старог угњетавача, није било младића способног за пушку који се није одазвао позиву. Иако је смрт страшно косила њене редове, омладина је била пресрећна јер је назирала ослобођење Македоније, те древне српске земље. Није имала времена да се одмори после те победе. Последњих дана јула 1914. Аустро-Угарска је напала њену земљу, а из тога је произашао светски рат, најстрашнији рат икада виђен на Земљи, који је трајао четири дуге године, током којих је Србија доживела све - и највећу славу, и највеће патње. Сувишно је наводити појединости, знате их.
Био сам верни пратилац ваше војске све време српског страдања и видео сам како ваша тадашња омладина умире. Ох, како је она знала да мре! Можда су ме то њено скоро мистично одушевљење, њена безгранична оданост и скоро божанско умирање највише везали за вашу земљу. Мислио сам и још и данас мислим, кад видим колико је данашња омладина другачија од оне претходне, да је нација која је могла да створи толико јунака нација која не може да пропадне. Једино ме та помисао и то сећање охрабре када сам на ивици да изгубим наду у вашу отаџбину гледајући оне политичаре профитере и вашу „савремену" омладину.

Савремена омладина

Баш је савремена ваша омладина када се, ташта и испразна, шета „корзоом" главнога града или када се, попут црнца у делиријуму, тресе и увија у плесним дворанама, када су вам младићи у оделима по последњој моди, очију скривених иза наочара по амерички широког руба, а девојке, нашминкане и намачкарене, у хаљинама које су скупље што мање тканине изискују, покушавају да одрже равнотежу на превисоким штапићима које им замењују потпетице на ципелама. Тротоар и читава улица припада младима и они без икаквог стида гурају старог господина који је, можда, много учинио за њихову земљу, сиромаха који није умео да извуче корист као други и који жури, жури на посао како би могао да донесе нешто хране гладној деци, или инвалида који је жртвовао ногу како би они слободно могли да уживају у животу. Они презиру те „глупаке" који нису умели да избегну рат и који, чак, нису умели да извуку корист из победе. Они желе да „живе свој живот", али не желе да се жртвују за друге. Шта им значи будућност земље кад они више неће бити ту?!

Опасни ветрови

Опасан ветар вам захвата омладину и гаси онај прочишћавајући родољубиви пламен. За већину ваше садашње омладине родољубље се састоји од неке врсте зависти пуне мржње. Завиде земљама које су богатије или моћније од њихове и том понижавајућем осећању накарадно дају оно лепо име родољубље. Истинско родољубље, међутим, код
ње нема ни одјека. Одавати почаст изгинулима, сећати се њиховог жртвовања и трудити се да им будеш сличан, па који би савремени младић или девојка био толико глуп да то учини? Онда више не би могли да мисле на себе, морали би да признају да немају никаквих заслуга, а да их старији имају много. Таман посла, није савремени младић тражио да дође на овај свет. Створен је вољом и ради задовољства старијих, а животом мора да плаћа ту вољу и то задовољство. Ништа им он не дугује, већ су они који су га донели на ову земљу дужни да му обезбеде средства за живот без много брига. Другим речима, савремени младић сматра да није његово да обезбеђује живот држави, него да је држава дужна да њему прибави све како би он могао да води што је могуће пријатнији живот. За њега је држава права крава музара.

Јурњава за функцијама

Отуда и она јурњава младих за финкцијама. Сви би да буду чиновници, и младићи и девојке. Видите, млади оба пола јако добро знају да сада у вашој земљи није потребно никакво знање или способност да би неко постао чиновник, потребно је само да га погура неки посланик, министар или утицајни политичар-странчар. За ове су чиновници кадрови њихове бирачке војске и свеједно им је да ли они ваљано обављају посао за који их плаћа држава. Њима је стало да они раде као њихови изборни агенти. Међутим, број чиновничких места се до крајности увећао. Природно, пошто је оптерећење државе постало превелико, она даје чиновницима смешно мале плате, недовољне за живот, који је постао врло скуп. Онда чиновници покушавају да то надокнаде стварањем оног понижавајућег обичаја подмићивања, ако већ не могу да директно узимају из касе коју им је држава поверила. А политичари - који су се побринули за та места - допуштају да се то чини, јер су купили изборног агента-чиновника том дозволом да прибавља новац свим средствима. Можда мислите да претерујем. Хајде, онда, пошаљите вагон из неке железничке станице, а да не платите велику напојницу. Скоро свуда ће ваш вагон чекати недељама док не крене, а за то време ћете губити интерес на новац уложен у робу која треба да се испоручи. Или, пак, погледајте мало шта се дешава на царини. Зашто X плаћа безначајну суму за робу чије ће право увоза У-а коштати великих пара? Врло просто - зато што је X „пристао на игру" и дао бакшиш, а У није хтео то да учини. Или, покушајте да уговорите неку концесију у вашем Министарству шума и рудника. Можете да дајете и по државу најповољније понуде, од посла ништа неће бити ако не разделите замашне чекове високим чиновницима, а напојнице нижим. Све сам ја то видео и веома ми је жао што морам да приметим да су тај обичај , веома штетан и по државу и по појединце, користиле чак и личности које сам сматрао поштеним, али је и њих заразила средина. Ваша омладина која трчи за чиновничком службом добро зна да јој плата неће бити сјајна, али рачуна да ће то надокнадити митом и другим ситним радњама. Уз то, она кани да живи безбрижно са што је могуће мање рада. Чак јој ни на памет не пада да је у добро уређеној држави сваки чиновник мала карика у ланцу који покреће точак државе и да свака карика мора пратити то кретање како би тај точак произвео максимум корисног рада.

Srpski "heroji" plaču u Hagu

2009-02-28T13:24:00.001+01:00

Možda, ali samo možda, će ljudi koji su ratne zločince (sada i dokazane i osuđene) slavili kao heroje, uvideti kakve jajare su predstavljane kao heroji.

Srpski generali i ratni zločinci plaču u Hagu

A nisu plakali kad su ubijali? Ni jednu suzu nisu pustili za pobitom decom, ženama i civilima?

Nisu zaplakali kad su u hladnjačama prevozili pobijene Albance u Batajnicu?

Ne, naravno da nisu, tada su oni bili glavni, tada su "rešavali" Kosovski problem u ime Srba. To kako su ga rešili vidimo danas, Kosovo je nezavisna država, koja posle ove presude ima pravo na ratnu odštetu od Srbije.

Možda ne bi trebalo da plaču ove jajare uhvaćene u zločinu, možda bi ipak trebalo da plačemo MI, građani Srbije, koji su bili protiv "akademske" politike stvaranja Velike Srbije, "humanog" preseljenja i ostalih zala posejanih iz Srpske Akademije Nauka i Umetnosti? Mi, koji smo bili proganjani od nacionalističkih režima u Srbiji (od Miloševićevog do Tadićevog) , MI koji smo bežali od mobilizacija i organizovali proteste protiv ludila?

Da plačemo mi za pobijenom decom, ženama i civilima u ime Srpstva i Srbije!

A najveća ironija svega je da ćemo MI koji smo bili protiv toga na kraju plaćati ratnu odštetu državama koje su "Srpski junaci" rušili, od Drine do Triglava...

Na kraju me zanima samo da li će država Srbija nastaviti da finansijski pomaže sada osuđene i dokazane ratne zločince? Jer ne znam da li vam je poznato svi optuženi u Hagu (i njihove porodice) primaju finansijsku pomoć, od Šešelja do Šainovića.

Ako Srbija nastavi pružanje pomoći ovim ratnim zločincima, biće to dokaz da ni Tadićeva vlada nije raskinula sa politikom genocida i etničkih čišćenja svega što nije srpsko. I za to će snositi posledice.

A poznavajući glupog Boris Tadića to će se upravo i dogoditi.

Technorati : hag, presude u hagu, srpski junaci

Engleski spijun - premijer Srbije

2008-06-24T01:48:00.003+02:00

Na osnovu vesti mozemo potvrditi sledece cinjenice:

Spijun Engleske tajne sluzbe Premijer Srbije

Sprpski pokret obnove u koaliciji sa SPS -om

Liga Socijaldemokrata Vojvodine u koaliciji sa SPS -om

Savez Vojvodjanskih madjara u koaliciji sa SPS -om

I jos neke nebitne stranke kao G17+, Sandzacke stranke, itd...

Originalna vest: Spijun Engleske tajne sluzbe premijer Srbije

Prilozi

Engleski spijun

Vuk Jeremic

Znam, znam

2008-06-20T01:44:00.004+02:00

Backi Petrovac istinita prica sajt je opet offline. Tek pre par minuta sam primetio. Ovog puta nisam ga ja skinuo. Naci cu uzrok ( najverovatnije je da ste "pojeli" bandwidth, jer je bio mnogo posecen zadnjih dana ).
Ali trenutno mi je jos nekoliko sajtova "palo" a oni su mi nekako blizi srcu ( donose po koju kintu ), i prvo moram te sajtove da dignem.
A danas sam konacno dobio dokumenta od LSV koja dokazuju da je Demokratska stranka falsifikovala izbore u opstini Backi Petrovac. I hteo da sve to objavim. No bice dana.

Apel za upotrebu zdravog razuma!

2008-05-31T15:18:00.002+02:00

Za one koji su upamtili da je ovo rezervni blog Bački Petrovac istinita priča sajta. I one kojih se možda tiče razvoj političke situacije u opštini Bački Petrovac. Ovo je apel za vas

Počnite razmišljati glavom a ne emocijama.

Pošto se situacija sa izborima održanim 11. maja 2008.g menja svakog dana a ponekad i iz sata u sat; bilo bi poželjno da svoje postupke koji će imati dalekosežne posledice ( kako će izgledati vlast u opštini Bački Petrovac ) donosite izuzetno hladne glave!
Znam da je to u ovakvim delikatetnim situacijama veoma teško, i predstavlja ne mali napor. Ali svaki pogrešan korak, svaka na brzinu doneta odluka može imati nesagledive posledice.

Upravo zato je i sajt Bački Petrovac istinita priča, skinut offline. Jer postoje razne "usijane glave" koje mogu "pogrešno pročitati" šta tamo piše. Sajt nije ni hakovan ni bilo šta drugo što bi vam palo na pamet. Ne sajt Bački Petrovac istinita priča je namerno skinut, da ne bi dovodio do još veće zabune i haosa.
Još veća opasnost od "pogrešnih čitača" predstavljaju ZLONAMERNI "čitači"; a takvih lovaca u mutnom je ovih dana izuzetno mnogo! To su oni koji imaju šta da izgube ( vlast u opštini Bački Petrovac ) ako se strasti smire.
Treba li da ih imenujem? Pa ne bio ja ako ne kažem :

Sajt Bački Petrovac istinita priča je skinut zato da Radomir Zotović i Jan Sabo ne bi mogli da potpaljuju vatru između budućih ( a na kraju krajeva i dosadašnjih, bar što se opštinskog parlamenta tiče ) koalicijonih partnera Demokratske Stranke, Lige Socijal Demokrata Vojvodine i LDP-a!
Jer situacija i odnosi Demokratske Stranke i Lige Socijaldemokrata vojvodine svakog dana osciliraju. Najviše oko drugog kruga izbora za pokrajinske poslanike i mahinacija na izbornom mestu br.6 koje se nalazi u Gložanu.

Ako ove dve stranke zadrže prisebnost i ne dozvole da ih minira Radomir Zotović; kome jedinom razdor između DS i LSV ide na ruku. Oformiće vlast u opštini Bački Petrovac; na opštu korist svih građana opštine Bački Petrovac!

Pošto nisam u mogućnosti da na neki drugi način pomognem smirivanju strasti; moj skromni doprinos koaliciji DS, LSV i LDP u opštini Bački Petrovac je gašenje ( da li će to biti privremeno ili trajno, zavisi od razvoja situacije oko formiranja vlasti u Bačkom Petrovcu ) Bački Petrovac istinita priča sajta!

So Help You God

Kad HIMNA vređa

2008-05-18T12:55:00.001+02:00

Srpska Himna

Bože pravde, ti što spase
od propasti do sad nas,
čuj i odsad naše glase
i od sad nam budi spas

Moćnom rukom vodi, brani
budućnosti srpske brod,
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!¹

Složi srpsku braću dragu
na svak dičan slavan rad
sloga biće poraz vragu
a najjači srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani
bratske sloge znatan plod
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!¹

Nek na srpsko vedro čelo
tvog ne padne gneva grom
Blagoslovi Srbu selo
polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani
k pobedi mu vodi hod
Bože spasi, Bože hrani
srpske zemlje, srpski rod!¹

Iz mračnoga sinu groba
srpske slave novi sjaj
nastalo je novo doba
Novu sreću, Bože daj!

Otadžbinu srpsku brani
pet vekovne borbe plod
Bože spasi, Bože brani²moli ti se srpski rod!

Himna bi trebalo da je prigodna pesma koja budi osećaj pripadnosti nekom većem kolektivu, patriotizam i ponos na državu u kojoj živimo....

Šta od ovog gore navedenog budi nova himna republike srbije kod vas?
Pošto nemam nameru da pričam u ime svih ostalih, evo šta ova himna budi kod mene:

NIŠTA !

Kako ja da se nadahnjujem pesmom koja slavi kralja ? Kad nisam monarhista !
Kako da se nadahnjujem pesmom koja slavi srpski rod ? Kad nisam srbin?
Kako da budem patriota i spreman da poginem za državu koja se me u startu odrekla i proglasila građanimon drugog reda, ili tek pukim podanikom koji ima da kušuje i gine za spas srpskog kralja i srpskog roda ??
Pa, ne znam za Vas, ali ja neću i ne mogu !
U stvari nije da pomenuta hima ne budi ništa kod mene. Lažem, još i te kako budi. Budi osećanje frustriranosti, osećanje da ovo nije moja država, osećanje da država u kojoj sam rođen i kojoj plaćam porez ( što u novcu, što ako treba životom ) mene ne voli, da sam građanin drugog reda koji se ništa ne pita i čije se mišljenje ne uvažava samo zato što nisam srbin ! Na koji način budi osećanje pripadnosti ovoj državi ova pesma kod 30% njenih građana ?

Pa ajde da vidimo onda šta se u stvari htelo postići sa neustavnim ( proglašena himnom po uredbi vlade republike srbije, u čijem ustavu piše da se himna uređuje ustavom, ne čak ni zakonom ) nametanjem ove pesme kao simbola republike srbije?
Koji je to bolesni i zao um, mislio da je ovo baš ono šta treba da simbolizuje srbiju? Srbiju koja se još uvek za sada bar proklamuje kao građanska država. Srbiju koja bi htela da bude delom zapadne civilizacije. A ne srbiju TAMNICU NARODA !

Verovatno taj isti koji je izgubio Kosovo odmah nakon što ga je dobio, na taj način što je na to isto Kosovo dobijeno u prvom Balkanskom ratu slao državnu upravu, koja simbolizuje vlast jedne države po principu kaznene ekspedicije. Jer su na Kosovo slani samo oni državni činovnici koji su bili kažnjeni zbog korupcije, malverzacija i prevare ! Pa možete zamisliti kako su se onda oni ponašali tamo gde su imali odrešene ruke ! I kakav su utisak ostavili na novodobijeno stanovništvo ! Mora da im je odmah narastao patriotizam do neba. To je ta ista logika koja je rasterala od sebe sve svoje komšije i prijatelje. Jer su nam dobri samo oni koji žmure i ne komentarišu naše greške, samo oni koji odobravaju naše postupke. Pravi prijatelj i komšija skrene pažnu na naše grške, ne iz zlobe već suprotno iz dobre namere, jer ko još voli da ima prijatelja koji je anfant terrible ? Ali bolesna i zla logika to ne doživljava kao dobronamernost, već kao zavist ( a i vi bi ste ovo voleli da radite, samo nemate muda ), zlonamernost i zaveru ! Bolesni um će uvek naći sebi opravdanje za svoje postupke i na miru nastaviti dalje. Nikad ne zastajući da se zapita - a da možda nisam u pravu? da nisam možda negde možda pogrešio ? gde i zašto pravim grešku ? - !
To je ona ista logika koju smo tako naivno pripisivali Liku i delu Slobodana Miloševića! Ali Sloba nije mrtav, zloba i dalje živi i radi u beogradskim glavama. Sloba čak nije tu logiku izmislio, on ju je samo iskorišćavao da ostane na vlasti, jer sloba nije bio ( ma koliko mi u to vreme to mi mislili ) pravi nacionalsta, već istinski komunjara, kome cilj opravdava sva sredsta, i nacionalizam mu je bio samo sredstvo da dođe do njegovog cilja, komunizma. Ovo što sad imamao na vlasti ( DSS, G17+, SPS.... ) su pravi, neogoljeni nacionalisti po memorandumu srpske akademije nauke i umetnosti. One iste kojoj su istaknuti članovi Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Ljubomir Tadić... One koja je zadala cilj ovom narodu ( granice srbije Ogulin, Karlovac, Virovitica ) i ono istorijsko, gde su srpski grobovi tu je srpska zemlja ( drang nach west )! Po uzoru na romantični nacionalizam nemaca, koji je završio neromantičnim, veoma realnim krvoprolićem po europi u drugom svetskom ratu ! Romantičnim krvoprolićem koji su sami romantično zaneseni nemci platili krvlju svojih mladih generacija koje su nestale u ratnom ludilu ( pri tom vukući u [[had]] mlade i stare generacije svojih dotadašnjih komšija i prijatelja) ! Kao da taj cilj već nisu platile generacije mladih iz srbije, hrvatske, bosne.... Ili su se opet Dobrica ( na italianskom Dobrica = Benitto ) i kompanija dohvatili digitrona i izračunali da se srpski nacionalni korpus oporavio dovoljno i da ima novog neupotrebljenog topovskog mesa, u stilu njihovih baljezgarija sa kraja 80-tih godina prošlog veka - dobrovoljno preseljenje naroda - ?
Kako da budem " pošteni " slovak ( po uzoru na "poštene" albance, u prevodu pošten = ćuti, slušaj i malo ukradi kad ti mi damo ) kad gledam predsednika moje države koji pri pevanju ode svom narodu još diže i tri prsta ?
Pa nikako gospodo draga, ja se vraćam mojoj prvoj ljubavi VOJVODINI, gde mogu da se ponosim slovačkim poreklom i Vojvođanskom domovinom ! I čija me himna ne vređa namerno !

I za kraj prilog o drugim himnama, jer prvo šta će srpski nacionalisti reći je : a pogledaj tu i tu himnu . Pa da bi predupredio taj seljačko - narodnjački mentalitet evo i drugih himni, za početak tako omraženih hrvata :

Hrvatska Himna

Lijepa naša domovino,

Oj junačka zemljo mila,

Stare slave djedovino,

Da bi vazda sretna bila!

Mila kano si nam slavna,

Mila si nam ti jedina,

Mila kuda si nam ravna,

Mila kuda si planina!

Teci Savo, Dravo teci,

Nit'ti Dunav silu gubi!

Sinje more, svijetu reci,

Da svoj narod Hrvat ljubi!

Dok mu njive sunce grije,

Dok mu hrašće bura vije,

Dok mu mrtve grobak krije,

Dok mu živo srce bije!

Nemačka Himna

Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt,
Wenn es stets zu Schutz und Trutze
Brüderlich zusammenhält.
Von der Maas bis an die Memel,
Von der Etsch bis an den Belt,
|: Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt! :|

Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang
Sollen in der Welt behalten
Ihren alten schönen Klang,
Uns zu edler Tat begeistern
Unser ganzes Leben lang.
|: Deutsche Frauen, deutsche Treue,
Deutscher Wein und deutscher Sang! :|

Einigkeit und Recht und Freiheit
Für das deutsche Vaterland!
Danach laßt uns alle streben
Brüderlich mit Herz und Hand!
Einigkeit und Recht und Freiheit
Sind des Glückes Unterpfand;
|: Blüh im Glanze dieses Glückes,
Blühe, deutsches Vaterland. :|

Ukratko, živela nemačka, nemačke žene, vino i sloboda.... hm.... pa i nije tako loše, a?.. Ko je ne bi pevao ?

Opština versus Chepsi

2008-05-14T22:39:00.002+02:00

Opština Bački Petrovac versus Chepsi

Saturday, 08 April 2006

Spremate se za SP u fudbalu? Već ste našli dobro mesto za praćenje SP?
Da na miru gledate fudbal a da ne mučite ukućane sa zahtevima tipa, donesi mi kafu, daj mi nešto da pojedem...
E pa to vam sigurno nije Chepsi.
Našao sam vam puno bolje mesto. Uvek ste hteli gledati SP na plazma TV preko celog zida?
E pa zahvaljujući našim visprenim G17+ sugrađanima, vaši snovi postaju stvarnost!
Pošto je naša opština bila toliko uviđajna prema ljubiteljima SP, te povodom te prigode kupila plazma TV sa ogromnim ekranom ( 100 i nešto cm ), te renovirala skupštinsku salu, bar već postiji... pa dragi sugrađani zašto to ne bi svi mi to kolektivno iskoristili? Šta fali sveže renoviranoj sali sa TV-om preko celog zida a Šrankovka vas ljubazno nudi kafom, osveženjem ( za ovu priliku će morati nabaviti malo više piva jer pravi ljubitelji fudala ipak više preferiraju pivo naspram pelinkovca kojeg zdušno troši i uništava, naš voljeni predsednik opštine ).
Nee reći ćete vi. Zašto da ne reći ću vam ja, sva imovina opštine Bački Petrovac je imovina svih građana ove opštine, pa zašto onda da fudbal na plazma TV preko celog zida ne gledamo svi a ne samo opštinari ?
Em su ga platili 200.000 naših para ( to što su putevi u opštini puni rupa te bi recimo ove pare bilo svrsihodnije upotrebiti recimo da se par ulica u opštini pokrpe, pa bi mogli voziti svoj auto, bicikl, traktor... bez straha da ćete ostati bez točka ako upadnete u nju, što je na kraju krajeva primarna opštinska nadležnost, da obezbedi kakve takve uslove u sferi puteva, vodovoda.... ali probem sa vodom naša opština će rešiti na taj našin što će povećati cene vode, pa ćete samim tim manje trošiti, a kupanje je i tako luxuz, ko ima para nek se kupa, ostali marš u smrdljivce! ), obezbedili dovoljnu količinu pelinkovca, pa zašto ne bi i mi malo uživali za naše pare? Pa kad im popijemo sav pelinkovac namenjenog predsedniku opštine valjda će se setiti da kupe i koju gajbu piva!

Pa da i mi imamo bar ikakvu korist od ove opštinske vlade!
Za početak pivo i TV a za dalje ćemo se već dogovoriti.

Ko ce u koaliciju sa SPO?

2008-05-14T22:37:00.001+02:00

Friday, 14 March 2008

Neke stranke bi htele u koaliciju sa Srpskim Pokretom Obnove. Nadamo se da nijedna nije od ovih koje Srpski Pokret Obnove toliko prezire!

SPO, Danas, 13.01.2003.

Srpski pokret obnove Vuka Draškovića objavio je saopštenje u vidu pesme u kome kritikuje najviše predstavnike vlasti u Srbiji. U saopštenju ne piše ko je autor ove umotvorine, osim da je reč o
"narodnoj pesmi".

Zoran Đinđić u Brazilu, dogodine u egzilu.
Beži Batić, beži Čeda, u Srbiji biće reda.
Čanak neće držat banak, nit će nule biti mule.
Kaži meni, moj Ezope, put Srbije do Evrope.
Bez žutijeh i bez DOS-a, bez
lopova i bez KOS-a.
Tamo daleko, gde se ne ubija,
Tamo nije DOS, tamo nije Legija.
Tamo daleko gde sreća sija
Tamo je Srbija, a ne Đinđija poručuje SPO.

Backi Petrovac "Bezbedna opstina"

2008-05-14T22:35:00.002+02:00

Thursday, 08 May 2008

pre neki dan sam dobio sledeći sms:

Zašto ima toliko putokaza po Bačkom Petrovcu?

Zato da bi predsednik opštine Jan Sabo, kad se napije ko svinja znao u kom delu opštine Bački Petrovac se nalazi!

Zato je opština dobila epitet "bezbedne opštine"

Zato možete slobodno da hodate ulicama Bačkog Petrovca, bez da se bojite za goli život, svaki put kad ( svaki dan! ) predsednik opštine Bački Petrovac, popije "malo više" i sedne za volan svog automobila!

KES bilbordi i Leteci Spageti Monstrum

2008-05-14T22:34:00.002+02:00

Monday, 24 March 2008

Šta imaju zajedničko KES (Kresťanske evanjelizačné stredisko) bilbordi i Leteći Špageti Monstrum ?

Ako ( na sreću ) niste iz Bačkog Petrovca nikad nećete pogoditi! Ali ako kojim slučajem vaš put ka "negde" ( jer ne vidim zašto bi iko dolazio bilo kojim poslom u Bački Petrovac, osim naravno ako ne traži fabriku za preradu povrća Kulpin ) vodi kroz Bački Petrovac, sigurno znate na šta mislim.
Da, na bilborde koji vređaju moja religiozna ubeđenja i još uz to pride, uteruju jezu. A većini "običnih" ljudi i osećaj krivice. Na primer porukom :

ON je dao život za TEBE a šta si ti uradio za NJEGA!

misleći na čoveka kojeg su zakucali za drvo, pre 2008 godina, upravo ovakvi koji nam sada trljaju nos da NIŠTA NISMO URADILI ZA NJEGA!
Da razjasnimo odmah na početku, da li bi ste mi gospodo "marketinški mudraci" iz KES-a ( Kresťanske evanjelizačné stredisko ) POZAJMILI NA DAN DVA VREMEPLOV ? pa da uradim nešto za NJEGA!?
Ko od VAS genija je smislio takvu parolu? Koliko poznajem ljude u KES-u niko nije BAŠ toliko glup! Jedini logičan odgovor koji mi se nameće, je da VAM je parole smišljao Jan Hansman ( vlasnik svih bildorda u Bačkom Petrovcu; well bar do 11.05.2008.g posle čega se nadam da će nova vlast ISPITATI "njegovo" vlasništvo i uzeti testeru za gvožde u ruke... ), zar VAM gospodo niko nije rekao da je Jan Hansman blago retardirana osoba? I da to što je on navodno magistar ( kao i svi koji završe bilo kakav fakultet u Slovačkoj ) i to FISKULTURE ne znači da zna da smišlja marketinške poruke!
Enivej, imamo sreću u nesreći da crkve koje iz Amerike "pomažu" Bačko Petrovački KES nemaju baš toliko para, inače bi smo svi mi ostali vernici u Bačkom Petrovcu videli svoga ~~boga~~ NJEGA, koji je dao život za nas a mi nezahvalnici ni da mu vode damo. Ne sumnjam da bi podigli kip VEĆI od onog u Sao Paulu!
Nešto se pitam da li to ovaj "naš" KES radi nešto kao po učinku pa im je ponestalo novih "članova", pa su im "bratske" crkve iz Amerike poslale pare za bilborde; ili je to njihova ~~originalna~~ glupava ideja? Dobro toliko o KES-u.

Vratimo se na MOJA religiozna "osećanja", zahtevam od Jana Hansmana medijskog magnata Bačkog Petrovca ( osim što je vlasnik svih bilborda i direktor radio Petrovca - kuku lele - ) da ODMAH i bez pogovora postavi bilborde MOJE Crkve Letećeg Špageti Monstruma !

Samo da napomenem da NAS vernika Crkve Letećeg Špageti Monstruma ima nekoliko MILIONA, i da se Jan Hansman KES i ostalo društvo slučajno ne šale sa NAMA. Jer kroz 2000 godina će NAS sigurno biti nekoliko MILIJARDI vernika Crkve Letećeg Špageti Monstruma.

A onda ćemo MI njih pitati :

A ŠTA STE VI URADILI ZA NAŠEG MESIJU!!!?

P.S. Nešto se pitam, znajući da ovi naši ~~komunisti~~ ~~pevači u crkvenom horu~~ kesovci pomno prate religijsku modu u svetu, da MI ~~Leteći Špageti Monstruovci~~ Pastafarijanci ne dobijemo našu crkvu i u Bačkom Petrovcu? Naša crkva IMA PARA!

Apel Srbima u opstini Backi Petrovac

2008-05-14T22:33:00.002+02:00

Sunday, 24 February 2008

Apel porodici Šević i ostalim Srbima koji se osećaju ugroženim u Srbiji

To da život zna da iznenadi to svi veoma dobro znamo; ali da to radi iza svakog ćoška, e to je već opasno. Ovo je apel na osnovu jednog takvog iznenađenja.
Kao grom iz vedrog neba pre neki dan me je pogodila vest da je porodica Šević bila u Matici Slovačkoj u Bačkom Petrovcu, gde se raspitivala kako da najmlađeg muškog člana njihove porodice proglase Slovakom. Ništa čudno dešava se svaki dan, rekli bi ste, ali nije tako. Naime porodica Šević se u Bački Petrovac doselila tek pre neku godinu i postala poznatija tek nakon što je gospođa Šević postala odbornik u skupštini opštine Bački Petrovac. Odbornik Srpske Radikalne Stranke !
Bački Petrovac je izuzetno tolerantna sredina; uprkos ekstremnim pojedincima, kojih na našu sreću ima izuzetno malo. Pa tako recimo slovački nacionalisti ( nikad oficijelno registrovana Slovačka Narodna Stranka, jer nisu uspeli da skupe dovoljno potpisa za registraciju ) mogu da se nabroje na prste. Mada na žalost, treba priznati da je jedan član ove grupacije koji je postao takođe odbornik u skupštini opštine Bački Petrovac; na jednoj istaknutijoj funkciji.
Juraj Červenak koji se kandidovao ispred ove nikad oficijelno registrovane nacionalističke stranke, je predsednik skupštine opštine Bački Petrovac! Ali siguran sam da Juraj Červenak ( uz svu političku korektnost i vaspitanje ne mogu ovu osobu nazvati gospodinom ) nije razlog da se i jedan jedini član porodice Šević odrekne svog SRPSKOG porekla! Najveći razlog ovakvom mom uverenju je taj što je Juraj Červenak ( i Ondrej Stupavski – groškar ) u koaliciji sa Srpskom Radikalnom Strankom, SPS om i G17+ om u odlazećem sastavu skupštine opštine Bački Petrovac !
Sasvim sam siguran da na porodicu Šević nije vršen nikakav pritisak. Bilo sa strane građana Bačkog Petrovca slovačkog porekla, bilo od institucija opštine Bački Petrovac. Ni jedan jedini građanin Bačkog Petrovca nije insistirao da se u kontaktu sa Ševićevima služi slovačkim jezikom; već je uvidevši da Ševićevi ne pričaju slovački; odmah u komunikaciji sa njima prelazio na srpski. Ni jedna opštinska služba nije Ševićeve maltretirala dokumentima na latinici; već su im uredno sva dokumenta izdavana ISKLJUČIVO na srpskoj ćirilici.
Razlog zbog kojeg je najmlađi Šević spreman da se odrekne svog srpskog porekla leži u sveopštoj situaciji u Srbiji; i zabrinutošću porodice nad njim i njegovom sudbinom. Te su shodno tome, rešili da sklone svog najmlađeg muškog člana u neku normalnu ( ili bar normalniju od Srbije) državu. A procenama porodice Šević treba verovati; jer oni su jednom već iskusili kako izgleda pred krizni period i sve ostalo šta posle toga sledi; budući da su izbegli iz Hrvatske.
Porodica Šević je postupila sasvim racionalno i mudro; ali bih bio toliko slobodan da im predložim da ipak još jednom razmotre odluku da se odreknu srpskog porekla, a evo i zašto :
- Srbija je zemlja sa najmanjim natalitetom u Europi i druga od nazad u svetu. Ako ni to nije za uzbunu, onda odricanje od svoje nacije svakako jeste. Jer još više dovodite u pitanje opstanak Srbije i Srba kao naroda.
- Možda ipak i ovakvim činom dovodite u pitanje sudbinu svog najmlađeg muškog člana. Jer poznato je iz Srpske istorije da Srbi ne vole ljude koji se odreknu svoje nacije. I najčešće ih zovu poturice, a nad njima primenjuju "istragu" ( mada se to svuda u svetu zove ubistvo ).
Ne bih hteo da me porodica Šević pogrešno razume; i da pomisle da ih nećemo primiti među "svoje". Ne nipošto, ako tako odluče, ja ( a poznajući moje sugrađane slovačkog porekla, mogu da govorim i za njih ) ćemo biti srećni i polaskani da ih primimo u građane Bačkog Petrovca slovačkog porekla. Znam da to, da ako se ipak predomisle i ostanu građani Bačkog Petrovca srpskog porekla; ne rešava njihov razlog odricanja SRPSTVA. Odlazak ( možda bi ipak bio precizniji izraz – EVAKUACIJA - ) iz Srbije.
Da bi smo im pomogli u ovom imam predlog. Pokrenućemo peticiju; koju će ubeđen sam potpisati SVI građani Bačkog Petrovca slovačkog porekla; da Republika Slovačka primi i isto kao i građane opštine Bački Petrovac slovačkog porekla, tretira i majmlađeg muškog člana porodice Šević. Sa svim pogodnostima koje donosi status zahraničneho Slovaka u Republici Slovačkoj. Verujem da će posle jedne takve peticije Slovačka napraviti presedan i udomiti i Srbina; bez toga da se on odrekne srpskog porekla. U toj peticiji ćemo naglasiti da su Ševićevi poštovani i ugledni u našoj sredini itd...
Ako vam i ovo; dragi naši sugrađani srpskog porekla; izgleda suviše komplikovano, a vi i dalje mislite da je lakše odreći se srpstva nego ovo; biću slobodan da vam ponudim i treće rešenje. Ako mi posvetite još minut vaše pažnje...
Nije potrebno da se odričete srpstva, nije potrebno da bežite iz Srbije. Mnogo lakše od svega ovog je da odbacite politiku Srpske Radikalne Stranke; politiku od koje pokušavate da na sigurno sklonite vašeg najmlađeg muškog člana! Pa da zajedno sa nama, ostalim građanima Srbije; ostanete da živite i da onda svi GRAĐANI Srbije zajedno, naprave od ove države mesto na kojem je radost i čast živeti! To sa politikom koju vodi Srpska Radikalna Stranka; ubedili ste i nas, jer ako neko to zna onda članovi Srpske Radikalne Stranke znaju; NIJE MOGUĆE!
Jedino ako ste UBEĐENI da Srbija nije mesto vredno življenja i zaista znate da ste ugroženi u Srbiji, shvatiću vašu odluku da se odreknete svoje nacije i Srbije.

Boris TadicTrojanski Konj

2008-05-14T22:31:00.003+02:00

Saturday, 19 January 2008

Boris Tadić je Trojanski konj Srpske akademije nauka i umetnosti

Oduvek mi je nešto u vezi Borisa Tadića "smrdelo", ali nikako da definišem tačno šta. Koliko god se ja trudio da povežem sliku Borisa Tadića i onu goru Srbiju nikako mi nije pasovalo. Kad kod krenem sa upoređivanjem uvek sam lupio o ZID :

Boris Tadić srpski nacionalista ?

- ma nije, Boris Tadić pere zube svako veče i uvek izgleda čisto - za razliku od naše predstave - neobrijanog, krezubog i vonjavog pravog srskog nacionaliste -

Boris Tadić srpski nacionalista ?

- ma nije, Boris Tadić je uvek u čistoj ispleglanoj i prikladnoj gardarobi - za razliku od naše predstave - masna maskirna uniforma, vojničke čizme, šajkača i kokarda... omiljene gardarobe sprskog nacionaliste.

Boris Tadić srpski nacionalista ?

- ma nije, Boris Tadić ume da priča "građanski" - za razliku od naše predstave - tri nesuvisle prosto proširene rečenice, celokupnog vokabulara srpskog nacionaliste.

Boris Tadić srpski nacionalista ?

- ma nije, Boris Tadić sluša "urbane" IDOLE - za razliku od naše predstave - ko ne voli guču nije srbin, srpskog nacionaliste.

Boris Tadić srpski nacionalista ?

- ma nije, Boris Tadić često u pozitivnom obliku upotrebljava reč EUROPA - za razliku od naše predstave - bolje ruska gubernija nego biti u istom savezu sa vekovnim srpskim neprijateljima kao što su Nemačka, Austrija...

Boris Tadić srpski nacionalista ?

- ma nije, Boris Tadić se suprostavlja radikalima i svemu šta srpska radikalna stranka predstavlja - za razliku od naše predstave - ko je srpski nacionalista taj je radikal.

I tako mic po mic ubedim sam sebe da je Boris Tadić u stvari "normalan" čovek; gledajući kako se Boris Tadić pere, oblači, priča i šta sluša.
Ali konačno sam shvatio koliko sam ja u stvari naivan; sreća pa nemam para, inače bi se kanda nakupovao cigli i ostalih džidža midža za naivne ovce.
Tako mi i treba kad gledam na šminku a ne na DELA. Jer taj isti Boris Tadić ( i njegova Demokratska stranka ) je glasao za himnu koja vređa sve građane Srbije koji nisu Srbi, taj isti Boris Tadić ( i njegova Demokratska stranka zajedno sa tim "prljavim" radikalima ) je napisao, agitovao i na kraju učestvovao u falsifikovanju rezultata referenduma o ustavu Srbije, kojim se građani ne srpskog porekla proglašavaju građanima drugog reda. Taj isti Boris Tadić ~~prodaje~~ poklanja srpsku industriju rusima, i tako u stvarnosti pretvara Srbiju u RUSKU GUBERNIJU. Taj isti Boris Tadić diže tri prsta gde god stigne, šaljući znak svim ostalim srpskim nacionalistima da je on u stvari NJIHOV! Znam sad će poneki srpski nacionalista zapeniti da tri prsta nisu ovo već ono..... NISU, tri prsta nisu bila nikakav znak "raspoznavanja" ili šta god, do osamdesetih godina prošlog veka; kad se u Srbiji desilo "događanje naroda" i sve šta je to donelo ostalim stanovnicima ubijene nam države Jugoslavije. Tri prsta su za građane Slovenije, Hrvatske, Bosne i Kosova značila sam jedno SMRT, RAZARANJA i RAT ! I ako ništa drugo svaki "normalan" čovek bi trebalo da se bar u javnosti uzdrži ovog "znaka", u znak pokajanja i solidarnosti sa 8000 Srebreničkih žrtava i hladnjača punih pobijenih Albanaca! Jer za mnoge od njih tri prsta su bila poslednja stvar koji su videli na ovom svetu ! Ali ne Boris Tadic se ne stidi, niti mu je žao, priča doduše da mu je žao, ali u isto vreme šalje "znak raspoznavanja"; ubicama koje tako dobro Srbija još uvek čuva i neće da isporuči pred lice pravde; da je sve pod kontrolom i da se ne plaše dok je on tu gde je!

Sigurno se pitate; dobro ako je i tako, kakve veze ima Srpska akademija nauka i umetnosti sa svim ovim ?

E pa ima, upravo je ova institucija "srpske elite" smislila plan kako da se napravi Velika Srbija.
Ali uvek su postavljali lošeg izvršioca za svoj plan. Uvek su ovi satrapi bili suviše "sirovi", suviše providni i prepoznatljivi !
Ali moram im priznati da veoma brzo uče i prilagođavaju se novim okolnostima. I kao što je građanski deo Srbije "podvalio" nacionalistima sa isticanjem Zorana Đinđića, za kojeg su mogli da glasaju i građanski opredeljeni srbi kao i "tvrdi" nacionalisti ( koji su uvidevši da Slobodan Milošević neće uspeti da ostvari njihov plan, brže bolje odbacili "gubitnika" i hteli podmetnuti zapadu Trojanskog konja ) . Ali ispostavilo se da Zoran nije Trojanski konj, već da ih je prevario i da stvarno ima nameru da Srbiju uvede u civilizovan svet. Što Srpskoj akademiji nauka umetnosti nije i nikada neće odgovarati. Zoranovu sudbinu znate....

Ovaj put su Srpska akademija umetnosti i poklonici ideje Velike Srbije PREVESLALI NAS.

Jer su naučeni iskustvom sa Zoranom Đinđićem primenili isti RECEPT, samo sa obrnutim predznakom! Ovaj put imamo "izvršioca" za kojeg mogu da glasaju građanski opredeljeni stanovnici Srbije, nacionalne manjine ali bez problema i trvdi nacionalisti ! Imaju konačno dobitnu kombinaciju TROJANSKOG KONJA koji će sprovoditi njihove planove!

Pa, možda je sada već kasno da se nešto konkretno preduzme, jedino što mogu da uradim je da ne glasam za Borisa Tadića - Trojanskog konja - srpske akademije nauka i umetnosti. Već da ih "zajebem"; ovog puta glasaću za neskrivenog srpskog nacionalistu Tomislava Nikolića !

Pa da vidimo kako će ovaj da ispuni vaš plan!

Velika enciklopedija Kulpin

2008-05-14T22:29:00.005+02:00

Thursday, 10 January 2008

Na zahtev brojnih čitalaca ( u stvari samo jednog, ali pošto je on podvojena ličnost, jer voli da se predstavlja kao Jan Sabo a pouzdano znamo da on to nije ) i posle sakupljanja, sortiranja i analaiziranja svih informacija poznatih ljudskom rodu; ponosni smo što vam možemo predstaviti :

VELIKA ENCIKLOPEDIJA NASELJENOG MESTA KULPIN

U naseljenom mestu Kulpin postoje :

Dve crkve

Pošta i

Mlekara

Enciklopedija Kulpin

2008-05-14T22:29:00.004+02:00

Thursday, 10 January 2008

Kao što smo i obećali objavljujemo

PROŠIRENA VELIKA ENCIKLOPEDIJA NASELJENOG MESTA KULPIN

Nakon što smo iscrpeli sve informacije poznate ljudskom rodu o naseljenom mestu Kulpin. Morali smo da upotrebimo i naše natprirodne moći da bi smo mogli objaviti Proširenu Veliku Enciklopediju Naseljenog Mesta Kulpin.
U tu svrhu organizovali smo seansu prizivanja duhova. I na našu radost uspeli da prizovemo jedinog čoveka koji je ikad tvrdio ( ali nikada nije mogao da dokaže ) da je bio u Kulpinu, Zipa Cupaka.

Nakon seanse sa Zipa Cupakom i analiziranja mitova i legendi koje kruže po Bačkom Petrovcu o Naseljenom mestu Kulpin. Doneli smo DVE teorije o naseljenom mestu Kulpin, obe su podjednako verovatne.

Prva teorija o naseljenom mestu Kulpin

Kulpin ne postoji.

Ime Kulpin su izmislili pakosni stanovnici naseljenog mesta Bački Petrovac da bi zbunili putnike namernike, naročito stanovnike Novog Sada.

Jer svi koji žive u Novom Sadu a i šire ZNAJU da je KULPIN fabrika za preradu voća i povrća na Salajci u Novom Sadu.
Na daleko poznati po svojoj zlobi Petrovčani se do dana današnjeg valjaju od smeha kad ih putnik namernik zaustavi na ulici sa pitanjem :
Gde se ide za Kulpin ?
ostavljajući putnike namernike zbunjene.

Kulpin je u stvari naseljeno mesto KURPIM ali su stanovnici Bačkog Petrovca toliko uporni i uticajni da su uspeli ubediti ceo ostali svet da je KURPIM u stvari KULPIN.

Zato ako prolazite kroz Bački Petrovac i vidite Petrovčana ili više njih kako se valjaju po zemlji od smeha, znajte da ih je upravo neko pitao:

Gde je put za Kulpin ?

Postoje pouzdane informacije da je od nezaustavivog smeha nekolio stanovnika Bačkog Petrovca umrlo. Da bi poštedeli smrti od smeha Petrovčane, ako ne znate gde je Kulpin u Bačkom Petrovcu pitajte:

Gde je put za KURPIM ?

Em će biti manje smrtnih slučajeva od smeha u Bačkom Petrovcu, em ćete pokazati Petrovčanima da ste prozreli njihovu podlu zaveru; te će vas Petrovčani odmah primiti kao svoje rođene; u znak zahvalnosti.

Druga teorija o naseljenom mestu Kulpin

U Bačkom Petrovcu postoji legenda da je jedan Petrovčan bio u Kulpinu. Na žalost taj stanovnik više nije među živima a sve je manje onih koji su sa njim pričali.
Na vašu sreću naš tim za natpriodno je uspeo da sa Zipa Cupakom ( posle niza neuspešnih pokušaja i potrošene 132 sveće ) stupi u kontakt !
Možemo vam potvrditi da i dalje Zipa Cupak tvrdi da je BIO u Kulpinu. Ali takođe ni sada ne može da dokaže svoje tvrdnje, jer ne postoji niti jedan živi ili neživi svedok da je Zipa Cupak BIO u Kulpinu ! Zupa Cupak nije ni posle 84 godine zagrobnog života, uspeo da nađe ducha dobriho koji je bio u Kulpinu.
Donosimo vam exkluzivni sažetak razgovora sa duhom Zipa Cupaka o Kulpinu.
Kao i svaki normalan Petrovčan i Zipa Cupak se uputio u svet, ali je zanesen u razmišljanju o zagonetnom pismu koje je dobio pre neki dan a u kojem ga oslovljavaju sa D'uro; umesto da na semaforu skrene desno na put koji vodi u Novi Sad on je skrenuo LEVO; tamo kuda niko normalan ne ide. I tako se zbunjen obreo u Kulpinu.

Zipa Cupak TVRDI da je u Kulpinu video : Tri ulice, dve crkve, jednu poštu i jednu mlekaru. Ovo se donekle poklapa sa izjavama zlobnih putnika namernika koji želeći zlo Petrovčanima; pitaju u prolazu kroz Bački Petrovac:

Gde je put za Kulpin ?

što iz neobjašnjivih razloga kod Petrovčana izaziva nekontrolisani napad smeha, sa valjanjem i grčevima i ne retko SMRT; od smeha.

U pokušaju da dokaže da je BIO u Kulpinu Zipa Cupak je izneo posredne ali veoma klimave dokaze:

Dokazi koje je izneo Zipa Cupak o postojanju Kulpina

U Bačkom Petrovcu postoji Kulpinska ulica. Pa prema tome; ako pođemo po logici da Novosadska ulica vodi u Novi Sad, onda MORA biti da Kulpinska ulica vodi u Kulpin!

Na ulicama Bačkog Petrovca mogu se sresti biciklisti koji se okreću kad viknete Đe si Kulpinčam!
Mogu se još prepoznati po rastezanju rečenica kad pričaju; ako nisu na biciklu !

Kad idete na njivu preko starog kanala, često kažete: idem na Kulpinsko. Zašto bi ste deo atara zvali Kulpinskim ako nije kod naseljenog mesta Kulpin ?

Ako se popnete na turñu ( najviša tačka crkvenog tornja na koju se možete popeti bez planinarske opreme ) i pogledate prema severu-severozapadu, ugledaćete DVA crkvena tornja, poštu i mlekaru !

Postoji Kulpinski most; prema tome iza Kulpinskog mosta MORA biti nešto što se zove Kulpin!

Moram li vam objašnjavati da su usred ovog iznošenja dokaza naši stručnjaci za natprirodno prekinuli seansu prizivanja duhova. Jer im je postalo jasno da OVO nije pravi duh Zipa Cupaka !

Jer bi PRAVI Zipa Cupak kao i svaki stanovnik Bačkog Petrovca znao da nije :

Kulpinska ulice već KURPIMSKA ULICA

Nisu biciklisti sa sporim i rastezegnutim govorom Kulpinčania već KURPIMČANIA

Nije Kulpinski most već KURPIMSKI MOST

Madjar predsednik Srbije

2008-05-14T22:28:00.001+02:00

Wednesday, 09 January 2008

Može li Mađar da bude predsednik Srbije ?

ili

Što bi ste se vi Srbi plašili Mađara kad se ja Slovak ne plašim?

i Slovačka varijanta

Što bi ste se vi Slovaci plašili Mađara kad se ja Vojvođanin ne plašim?

Moram da priznam da sam ponosam što sam uspeo da ovu Kertesovu "duboku misao" preformulišem u svoju korist. Nikako nisam mogao da uklopim sebe ( Slovak ) i apel za glasanje Slovacima i Kertesovu poznatu rečenicu.
Uvek sam se zaglavio sa tim da sam i sam Slovak. Dok mi nije SINULO, pa ja sam se na prošlom popisu stanovništva izjasnio kao Vojvođanin ( nekako su mi kroz glavu, dok sam ispunjavao rubriku o nacionalnosti, u deliću sekunde, prošli likovi kao što su Michal Spevak, Juraj Červenak, Jan Kolar - koci, Rastislav Struhar, KMM... sa kojima neću da budem ni u istoj prostoriji a kamoli u nečem tako intimnom kao što je pripadnost istom ~~krdu~~ narodu. ). Klasičan primer glasanja PROTIV. I eto spasonosne formulacije.

Sad mi je sinulo, a da ovi likovi ne izazivaju i kod drugih Slovaka istu reakciju? Što ima za posledicu da Slovaka u Vojvodini ima na popisu stanovništva sve manje? Sama činjenica da ovi... uhm... likovi forsiraju na svom Slovačkom poreklu, uzrokuje opštu bežaniju od pripadanja nečem istom gde su i oni? Pozabaviću se tim kasnije.... nekad, možda, eventualno....

Elem, da se vratimo na Mađare, Slovake i predsednika Srbije. Ne znam za ostale sredine gde žive Slovaci ali u Petrovcu će ići malo teže da Slovaci glasaju za Mađara. Jer postoji glasna manjina ( i naravno tiha većina, koja ne talasa ni u čemu pa tako ni u razmišljanju svojom glavom ) koja čim se pomene reč Mađar, krenu sa drvljem i kamenjem po istim. U čemu je problem ? Kako ja vidim stvari, problem je u "izvoru informacija" o suživotu Slovaka i Mađara.
A izvor nije ni lično iskustvo, niti neki primer iz bližeg okruženja, već "pričao mi deda, baba, komšija koji je živeo pod Mađarskom okupacijom..." . I činjenica da je o Mađarima pričano sa pogrešnom generacijom i pogrešnim ljudima.

Generacijom koja ne pamti Vojvodinu kao sastavni deo Austro-Ugarske, već pamti samo period okupacije u drugom svetskom ratu i Hortijev režim. I svima su se nekako urezale u pamćenje reči koje ama baš svaki predstavnik ove generacije priča o tome :
- Morali smo u školi da učimo Mađarski ( a učitelj naravno Mađar, je stalno vikao Ako jedeš Mađarski hleb moraš da pričaš Mađarski jezik ),
što sa vlašću (tadašnje) Jugoslavije nije bio slučaj, što ne znači da nije opet slučaj sa vlašću Srbije ( koja to moram priznati radi na finiji način, jednostavno ukine se izučavanje na jeziku nacionalnih manjina ako ima manje od xx đaka, ali zato mora postojati odelenje na srpskom jeziku ako ima i nekoliko đaka koji su Srpske nacionalnosti, u sredinama koje su pretežno manjinske ( ne Srpske ) koliko je to u principu isto sa Mađarskim hlebom i Mađarskim jezikom procenite sami ). ..

Ah da, pričanje sa starim ljudima o prošlim vremenima....
Iz ko zna kakvog razloga voleo sam da pričam sa starim ljudima o prošlim vremenima i ja. Pamtim kako je to uglavnom počinjalo sa mojom babom. Ugledavši kod nje u ostavi džak soli ( alo, 50kg soli, ni manje ni više ), pitao sam je

- a šta će ti baba toliko soli ?

-Da imamo kad bude nestašica soli

-??? a kad je nestašica soli ?

- u ratu

- u ratu nema soli ?

- pamtim ja kako je so u ratu vredela više od zlata, jer je niko nema

- a kako je to baba bilo u ratu....

i sedosmo na prag njene kuće, a priče o Nemcima, partizanima, kako mi je deda sa osamnaest godina poginuo na Sremskom frontu, kako ga niko nije mogao odgovoriti da ne ide u rat, čak ni činjenica da mu je žena trudna, kako nikad u životu nije video moju mamu ( umro u bolnici negde u Sremu od posledica ranjavanja nemačkom ručnom bombom u glavu), kako je baba bila u bolnici sa njim i gledala ga kako umire, a mama je imala samo 6 nedelja, kako je mojoj mami "krsna mama " ( žena koja nosi dete na krštenje u crkvu i predaje ga popu ) Nemica (dok je deda "vojevao" protiv Nemaca ), kako je Nemačkom vojniku koji je bežao od Rusa dala dedinu civilnu odeću a nemačku uniformu spalila u šporetu - i tako mu spasila život - jer čovek je čovek, kako joj je Nemica koja joj je krstila kćerku ostavila sve pokućstvo kad su ih "naši" terali iz rođenih kuća i rekla Anka ako se ikad vratim delićemo pola-pola, kako tu ženu nikad više nije videla...
Nizale su se priče, jedna za drugom satima.
Ja sam kao svaki klinac to upijao i zamišljao u svojoj glavi scene... i često sanjao kako me jure Nemci, a ja trčim najbrže što mogu, a oni su stalno sve bliže, sve bliže, sve bliže ..... AHH i probudim se iz košmara.
Kad sam malo porasto a ljubopitljivost me nije napuštala, znao sam da zasednem sa drugim starim ljudima ( kojima nije smetalo što stalno nešto zapitkujem, a oni imaju vremena na pretek ) i pitam JERES, kakva je bila okupacija, zar su Mađari stvarno toliko loši i zli.... I verovali ili ne NIKAD nisam čuo priču koju je plasirala glasna manjina o Mađarima.
U četiri oka kad niko ko bi mogao da vas optuži za mađarona nije mogao da čuje, pričale su se neke DRUGE priče o Mađarima.
Kako su bili strogi ali pravični, kako su u Petrovcu "javni red i mir" održavali dva policajca, sa perom na kapi i "bičikom" ( osušeni polni organ bika ) u rukama, (za razliku od sada, kad policajaca u Petrovcu ima kao u omanjem garnizonu vojske a reda i mira ni od korova ), da su sudovi sudili "ni po babi ni po stričevima", da ste svo žito morali da prijavite vlastima, i prodate višak državi, ali su naglašavali da su vam Mađari uvek ostavili dovoljno za vašu porodicu a ostalo UREDNO PLATILI PRAVIM NOVCEM, a ne obveznicama i obećanjima... Za razliku od partizanske vlasti koja vam je uzela SVE, " pozametala palaš " i ako nisu bili zadovoljni, razrezali vam obavezu, koju nikako niste mogli da ispunite, već ste morali u susednim selima na crno da kupite letinu i predate je našoj " Narodnoj Vlasti".....
Uglavnom, ništa negativno o Mađarima i životu pod " Mađarskom čižmom ", ali sve izrečeno polu šapatom.
Ali to se nije moglo čuti na pijaci niti u kafani. Tih ljudi uglavnom više nema, i njihova priča se ne čuje i nije zabeležena nigde...

A udžbenike i istoriju pišu pobednici ( glasna i agresivna manjina ).
Tu priču nisu čuli oni koji nisu PITALI tihe starce, koji su gledali svoja posla i ćutali.

Zbog toga što sam pitao, ja se Mađara i Nemaca ne plašim, niti mrzim!

Ali se zato plašim svake "lepe" reči iz Beograda, ne zato što mi je neko pričao o izneverenim obećanjima i diskriminaciji. Već iz iskustva sa svakom neiskrenom lepom rečju izgovorenu od bilo koga iz BEOGRADA.

Evropska pogresna sargarepa Srbiji

2008-05-14T22:26:00.001+02:00

Saturday, 15 December 2007

Europa nudi POGREŠNU šargarepu Srbiji!

Evo već par meseci gledam kako ovi smotani komesari, izaslanici, glasnogovornici, ambasadori.... iz Europske Unije nude ulazak Srbije u Europu expresno (a totalno nezasluženo - mada se ne žalim - ) a Srbija se pravi da to ne vidi i ne čuje.

Prvo su hteli Srbiji da stave na znanje da bi tu moglo nešto da bude, tako što su pri pominjanju Kosova u razgovoru sa predstavnicima Srbije dugo i uporno gledali bezobrazno u oči. Jok, nije upalilo.

Pa su ( naivci jedni - btw, da nećete možda da kupite koji most? imam slučajno koji na prodaju -) zaključili da Srbija nije primetila. Pa su krenuli sa naglašenijim koketiranjem, i na kraju ove flert faze, usudili su se da gledajući u oči i NAMIGNU pri pominjanju članstva u Europskoj Uniji.... Jok, Srbija ne trza.

Vratile se namiguše u Brisel, sele i zaključile ( uz upotrebu svih "modernih" i "naučnih" sredstava, kao što je recimo istraživanje IQ -a , gde lepo piše da su građani Srbije među ~~glupijima~~ slabije kapirajućima u Europi i istraživanju javnog mnjenja, da je 70% građana ZA ulazak Srbije u Europsku Uniju ) da Srbija opet nije shvatila. I da moraju to da saopšte na očitiji način, da bi ~~glupi~~ simpatično slabije kapirajući Srbi shvatili...

Faza provodadžija se takođe završila katastrofom. I pored toga što je tu i tamo prijatelj Srbije u razgovoru sa predstavnicima Srbije, kao slučajno napomenuo da je Srbija veoma simpatična Europskoj Uniji, samo kad bi malo "smekšala" oko priznavanja nezavisnosti Kosova. I da naravno off the record u Europskoj Uniji ima spremnosti i za nešto više od potpisivanja sporazuma... bla,bla... Jok, razgovor ~~glupih~~ gluvih!

Faza - Para buši gde burgija neće! - A da kupimo ljubav? - Pomislili smotani u Briselu. Odavno je poznato da ako već nekog ne šarmirate lepim okicama, humorom, manirima, iskazivanjem pažnje.... Sigurno ćete pridobiti njegovu simpatiju PARAMA! Da, ali ne u SRBIJI! Poslao mladoženja ni manje ni više nego MILIJARDU ( 1.000.000.000 ) eura Srbiji. Čisto da JOJ da na znanje šta je čeka ako prihvati ponudu... Jedini odgovor koji je SMOTANI Brisel dobio, je bilo u stvari pitanje : A Vi? Kako ste?

Dobro, ~~glupi~~ simpatični slabije kapirajući Srbi ovako nikad neće shvatiti, logično su razmišljali u Briselu. Moramo im to saopštiti direktno, ako želimo da se IKAD nešto desi između Srbije i Europske Unije ! Na stranu stidljivost, malo će nam se zacrveniti obrazi, ali ako je to cena da bi Srbija shvatila....

AKO SRBIJA PRIZNA NEZAVISNOST KOSOVA, BIĆE PRIMLJENA U EUROPSKU UNIJU !

Konačno je stigla JASNA I GLASNA poruka iz Brisela pre neki dan. Potez SMOTANOG očajnika, rekao bih. Europska Unija ama baš nikad neće shvatiti kako treba sa Srbijom, jer se u ophođenju sa Srbijom vodi logikom, zdravim razumom i finim manirima. To su nepoznati pojmovi u Srbiji.

Nema nikakve veze činjenica, da je 70% građana Srbije ZA ulazak Srbije u Europsku Uniju i interesima Srpske političke, ekonomske, crkvene, vojne, kulturne.... you name it, ELITE!
Kome će Srpske ELITE da prodaju maglu ? Gospodo draga iz Brisela?
Pogrešno ( mada zdravo razumsko ) je misliti da Srpske Elite žele dobro SVOM narodu! Ako to do sada niste shvatili NIKADA nećete. Ako ste već hteli da nudite šargarepu ( a znamo šta sledi po odbijanju šargarepe ) onda ste trebali da ponudite PRAVU!
Jer šargarepu ne nudite NARODU ( u slučaju Srbije, ne pričamo ovde o ostalom normalnom svetu ) već Srpskim Elitama. A za razliku od "naroda" u Srbiji, Srpske Elite već imaju to što nudite! Oni putuju svetom bez problema oko viza i maltretiranja, ili izvade diplomatske pasoše ili jednostavno "kupe" vizu za gde treba.
Nemaju problema sa parama, jer im ovako zatvorena Srbija upravo omogućava "šišanje" ovaca ( svih građana Srbije ).
A vi im nudite da se Srbije uvede u "normalne" države, gde je prodavanje magle sve teže. A na duži rok totalno pogubno.

Ukratko Srpske Elite su PROTIV ( svojih interesa ) ulazka Srbije u Europsku Uniju!

Od toga šta ste hteli da postignete, a verujem da je priznavanje nezavisnosti cilj. Trebalo je da ponudite šargarepu otprilike ovako :

Boris Tadić će biti DOŽIVOTNI PREDSEDNIK SRBIJE

Crkva će biti iznad parlamenta, a patrijarh će biti Vojislav Koštunica

Delta Holding će biti JEDINA firma u Srbiji

Vojska se neće transformisati i trošiće 80% budžeta Srbije ( ono šta u budžet uplati Mišković kao JEDINI poreski obveznik u srbiji )

Obrazovanje u Srbiji se neće menjati, u stvari postojaće obrazovanje ali u smislu da učitelji, profesori i ostalo nastavno osoblje, dobijaju plate a decu uči život.

Zdravstvo u Srbij se neće menjati. Mada možete da podignete visinu obaveznih doprinosa za zdravstvo, i delite plate. A ~~ovce~~ građane će lečiti vračare i nadri lekari.

Državnu administraciju treba POVEĆATI. I to tako što će poslušni i članovi stranaka koje plaća Mišković, biti nagrađivani ( oslobođeni ropstva u Miškovićevim firmama ) ~~sinekurom~~ nameštenjem u državnoj upravi.

Svi građani Srbije biće pravoslavne veroispovesti. A uvešće se i Sveta Pravoslavna INKVIZICIJA kao državni organ umesto Vlade Srbije.

Nikad više ne morate održati izbore u Srbiji. I svi poslanici će DOŽIVOTNO dobijati 2000 eura mesečno i samim tim takođe će biti oslobođeni ROPSTVA u Miškovićevim ~~rudnicima~~ firmama. A u parlamentu i pred Svetom PRAVOSLAVNOM INKVIZICIJOM će u znak zahvalnosti štiti interese Delta Holdinga i Miroslava Miškovića. Koji će jedini u Srbiji biti oslobođen crkvenih obaveza ( rad u Mičkovićevim firmama ).

Ovo bi bio dobar početak za razgovor i OVO bi "Srbija" ( Srpske Elite ) shvatile ODMAH , bez potrebe za namigivanjem.
Ako ovo, ne možete ili ne nameravate da ponudite Srpskim Elitama, nemate šanse da dobijete bilo kakav odgovor, osim već 20 godina ponavljane mantre :

Srpska pi..a KOSOVO nije na prodaju!

Jedino šta vam preostaje je da upotrebite ŠTAP umesto šargarepe! Nadam se da ćete pri upotrebi štapa biti manje SMOTANI od vašeg nuđenja ŠARGAREPE !
Mada kad vas gledam ovako, pitam se kako ste ikad nešto u životu ~~povalili~~ postigli? Ili su u Europi "udavače" drugačije, ili vama to baš i ne ide od ruke....

Poslednji rat koji ce Srbija voditi

2008-05-14T22:25:00.006+02:00

Sprema li se Srbija za POSLEDNJI rat koji će IKAD voditi ?

Last mother of all wars ?

Eto uspeli su da me isprovociraju, uprkos naporima da ne obraćam pažnju i iskuliram već viđeno. Nadam se da ova država ovaj put samo folira da se sprema za rat, jer ako ozbiljno misle.... Biće kraj ~~sveta~~ Srbije.

Naime zadnjih nekoliko dana država Srbija zvecka oružijem. Mobiliše rezervu po Vojvodini ( ko da brani Kosovo ? Pa Vojvođani naravno, jer su se već dobro pokazali kao topovsko poslušno meso u prethodnim ratovima ) naprasno leti preostalim avionima od prethodne ratne ~~pobede~~ poraza i sve šta već ide sa prećenjem praznom puškom...

Prosto ne mogu da poverujem da NAM to rade ponovo. Neke plaše ratom, neke ohrabruju na rat a bogami, neke stavljaju i na neke spiskove nepodobnih ( izdajnika ). A zna se šta se sa izdajnicima u ratu radi! I na kraju premijer Srbije predviđa uvođenje vanrednog stanja posle 10 Decembra! A predsednik Srbije na to sve ćuti. A ko ćuti taj...

Već sam se ponadao da su metode plašenja i prećenja nestale sa Slobom i zakopane ispod lipe u Požarevcu. E nisu ! I što bi menjali oprobanu taktiku kad se toliko puta pokazala uspešnom.

Srbija opet sveu šalje poruku da se je oporavila od zadnjeg poraza i da je spremna na novi. Smo ovog puta ništa nije isto. Jer do sada je uvek bio kriv Milošević i njegov režim, ali njega više nema. Svet je ovaj put shvatio da nije u Srbiji problem ni komunizam, ni Milošević, ni tamo neki... već Srbija sama i njena politička elita !

I ako smo prošli put za dlaku izbegli okupaciju i protektorat ovaj put to sigurno nećemo! Srbija ovaj put pokazuje da nije važno KO je na vlasti ( Milošević ili Koštunica-Tadić ) i da je još uvek ona stara PRAVA Srbija uvek spremna da šilji k...c na slabijima. I da ima volje da ratuje za Veliku Srbiju ( jer ovo trenutno do 10. decembra je najveća Srbija koja je ikad bila ). Mislim da ovim zveckanjem Srbija pravi sebi najgoru moguću uslugu. I da svet sad već shvata da Srbija i srpska elita, nije u stanju da vodi državu. I da praktični zapad razmatra slučaj Srbija na NOVI način. Zapad se neće libiti da još jednom izvede taktičko pokaznu vežbu koja bi se u Srbij nazvala RAT, ali je sasvim sigurno da im je dosadilo da vežbaju na Srbiji svakih par godina ( čim se Srbija oporavi od zadnjeg poraza ) i da će ovog puta rešiti problem agresivnog ponašanja Srbije zauvek !

Bojim se da če posle ( ako se stvarno Srbija sprema za rat ) ovog budućeg - ali sasvim sigurno poslednjeg - rata sa svetom, Srbija prestati da postoji kao država. I da će se ovde nalaziti nekakvo "uređenje" koje će svet nazivati MEĐUNARODNI PROTEKTORAT NA PROSTORIMA BIVŠE DRŽAVE SRBIJE !

Nije da se radujem ratu i svemu šta on sa sobom nosi. Ali kad se već mora.....

GO SERBIA GO !

Zasto vladika Artemije nije boziji covek

2008-05-14T22:25:00.005+02:00

Vladika Artemije nije "božiji čovek" već pravi izaslanik palog anđela

A evo i zašto :

Artemije: Vojne vežbe i mobilizacija

Episkop SPC Artemije smatra da najave reakcija političara Srbije o tome šta će preduzeti u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova ne dolikuju jednoj suverenoj državi.

Episkop raško-prizrenski ocenio je za Danas da najave političara u Beogradu i državnog vrha Srbije, tipa "nećemo priznati", "proglasićemo nevažećom", "borićemo se svim pravnim i demokratskim sredstvima", "vojsku nećemo slati na Kosovo" i slične, podstiču Albance da krenu putem jednostranog proglašenja nezavisnosti, jer, kako kaže, "nemaju čega da se plaše".

Vladika Artemije predlaže da se zatvore administrativne granice Kosova prema Srbiji na tri dana za putnike, robu i drugo i da se pozove posmatračka misija zemalja-članica Šangajske organizacije za saradnju (u kojoj su Kina, Rusija, Indija, Pakistan).

On takođe smatra da treba da se pozovu na mobilizaciju svi vojni obveznici Srbije, pod vidom provere spremnosti i edukacije, na tri dana, kao i da se organizuju vojne vežbe u oblastima blizu Kosovu, uz učešće nekih posmatrača iz Šangajske organizacije za saradnju.

Treba, prema mišljenju episkopa Artemija, takođe izvesti masovne demonstracije u Beogradu i ostalim gradovima Srbije, da se shvati koliko je Srbima stalo do Kosova, a na tome bi morala da se angažuje i Srpska pravoslavna crkva.

Time bi se, kako za Danas objašnjava vladika Artemije, "efikasno preventivno delovalo i uticalo da odgovorni razmisle pre donošenja odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije".

On smatra da, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, važi pouka "bolje sprečiti, nego lečiti". "Sve pomenute aktivnosti bile bi besmislene i neefikasne posle eventualnog proglašenja nezavisnosti", kaže on.

"Često se čuje s najvišeg državnog vrha: 'Srbija nije za rat'; 'Srbija neće ratovati'. Slažemo se da Srbija nije za rat, ali mora da misli na legitimnu odbranu, bez obzira na to ko je osvajač. Uostalom, sve što budemo preduzimali dan posle, ostaće besplodno...", navodi vladika Artemije.

Živite u ~~Srbiji~~ zabludi da hrišćanstvo propoveda ovo :

Deset Božijih Zapovesti

1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene,

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.

4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne čini preljube.

8. Ne kradi.

9 Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Dve najveće Hristove Zapovesti

1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srce! svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.

2. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

Pa moguće da je tako ali ne u SRBIJI ! U Srbiji poglavari "jedine crkve u Srba" ne čitaju sveto pismo i osnovne kanone hrišćanstva. Dobro možda su ipak nekad i pročitali deset božijih zapovesti i NOVI ZAVET, ali ih sigurno NE PROPOVEDAJU ! Kao osnovne vrednosti VERE.

Pažljivo čitatajući izjavu vladike Artemija više puta sam se naježio.
Kao prvo, od kad Srpska Pravoslavna Crkva vodi i savetuje državu, vojsku i građane Srbije? I da to nije malo u neslaganju sa proklamovanim državnim uređenjem Srbije ?

Kako pojedine vladike ( i pretendenti na presto patrijarha ) sebi dozvoljavaju da se mešaju u svetovne stvari i da vode politiku. Umesto da vode o "duhovnom" stanju nacije? I još pri tom sami gaze po osnovnim principima hrišćanstva i pozivaju na rat i ubijanje ? I da li so to uopšte "božiji ljudi" ( mada se ovaj naziv u mnogim kulturama upotrebljava za mentalno poremećene osobe, što i nije netačno za pojedine ljude "na funkcijama" u SPC ) ili - koristeći se njima shvatljivim rečnikom - su to izaslanici palog anđela, koji hodaju po zemlji Srbiji ? I od kada se to SPC odrekla NOVOG ZAVETA i " ko tebe kamenom ti njega hlebom " i propoveda isključivo STARI ZAVET " oko za oko zub za zub " ? I kada namerava SPC da nam objavi da NOVI ZAVET bar što se SPC tiče VIŠE NE VAŽI ?

Problem sa SPC postaje sve više vidljiv u Srbiji. Srbi imaju veliki problem što poistovećuju pripadnost SPC sa nacionalnom pripadnošću. Što je inače veoma redak slučaj u Svetu. Pa je tako SPC - ni luk jela ni luk mirisala - dobila "monopol" nad Srbima. A kad neko ima monopol nad bilo čime ( pogledati Deltu ) nije daleko dan, kad taj NEKO počne iskorišćavati monopol u svoju korist. Zato je moguće u SRBIJI, da jedna institucija kao što je CRKVA, PROKUNE ceo jedan ( a uz to SVOJ rođeni ) NAROD :

Ko je Srbin i srpskoga roda,
i od srpske krvi i koljena,
a ne doš'o u boj na Kosovo,
ne imao od srca poroda,
ni muškog ni djevojačkog!
Od ruke mu ništa ne rodilo,
rujno vino ni pšenica bjelica!
Rđom kap'o dok mu je koljena!

Možda bi SRBIJA bila lepo mesto za živeti da nije ovog monopola nad Srbima, koji iskorišćavaju POJEDINI poglavari SPC ! Crkva umesto da edukuje vernike, koji očigledno nemaju blage veze šta to piše u Bibliji, upravo iskorišćava njihovu neobrazovanost ( i po pitanjima VERE ). Više nego licemerno i podmuklo ponašanje.

Državi pak upravo odgovara "uterivanje straha u kosti" građanima, koji bi u nedostatku "vanredne situacije" mogli početi postavljati nezgodna pitanja o kvalitetu života u Srbiji, izneverenim i pogaženim SVIM izbornim obećanjima, korupciji, ratnim zločinima..... You name it.... U stvarima gurnutim pod tepih, sve u cilju "spasavanja" Kosova, Srbija bar ne oskudeva. A i može se zgodno uvesti vandredno stanje, suspendovati SABORNI USTAV ( donet jednoglasno od DS, SRS, DSS i G17+ ), koji i ako su ga pisali, tvorci gledaju da NE POŠTUJU!

Najtužnije od svega ovog je to da nijedna državna istitucija ( od predsednika ~~Kena~~ Borisa Tadića do ministarstva vera ) nije upozorila crkvu na mešanje u svetovne stvari.

Izgleda da su malo "sujeverni" pa su se uplašili gore napisane KLETVE. Ili smo mi kao društvo odavno postali PRAVOSLAVNA DŽAMAHIRIJA, slična IRANU ! Gde su mule zamenjene vladikama.

EU Srbija i rakija propisi

2008-05-14T22:24:00.001+02:00

Ili zašto Srbija NIKAD neće ući u Europu - all we need is shljivovitza

~~Pošteni~~ KORUMPIRANI ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević se konačno dosetio zašto vaskoliko srpstvo NEĆE u Europsku Zajednicu - zbog rakije afkors!

I da bi nekako "nabedio" srpske "domaćine" da zavole Europsku Zajednicu počeo da ~~LAŽE~~ dezinformiše građane Srbije o pečenju rakije i propisima o tome koji važe u EU.

To tako izgleda kad Demokratska Stranka pokušava da kopira "uspešnu" kampanju "približavanja prosečnom glasaču uže Srbije", po receptu Velje Ilića i Vojislava Koštunice ! TRALJAVO i lažljivo !

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević je obznanio da Europska Zajednica ne zabranjuje pečenje rakije "za privatne potrebe". I to je jedino istina, ali sve ostalo nije, ili još bolje, to je prećutkivanje "nepoželjnih" činjenica. Ili po naški LAŽ!

Ovako se nastavlja plodna saradnja ~~klerikalno-desničarskih~~ narodnačkih partija ( DSS, NS, SRS ) i Demokratske Stranke. Ali umesto na Demokratska Stranka pridobije narodnjačke partije na svoju stranu ( što im je nesumnjivo bio ~~cilj~~ izgovor ), dešava se upravo suprotno ! ~~Klerikalno-desničarske~~ Narodnjačke partije prevode ~~žedne preko vode~~ Demokratsku Stranku na svoju stranu!

Što se i dalo očekivati jer se sa nacionalizmom i sličnim pojavama niko ne može takmičiti sa "proverenim patriotama" DSS, SRS, NS.. Kao što se niko ne može takmičiti sa ulagivanjem glasačima sa G17+. A pošto Demokratska Stranka još uvek nema "svoju" originalnu strategiju pridobijanja glasača ( osim plašenja glasača sa Srpskom Radikalnom Strankom - ali to već sve više postaje bezukusno i iznanđalo. A na kraju krajeva sarađivali su na donošenju ustava veoma uspešno sa Radikalima ) pokušavaju da "ukradu" glasače na kampanje drugih stranaka. Što samo pokazuje koliko su bezidejni i bezlični postali od kako im je LDP odvukao "krem" intelekta.

Kako igraju ( Demokratska Stranka) tako će i završiti. Ali to je već njihov problem.

Ali otišao sam opet u politiku, nije mi bila namera.

Vratimo se na rakiju i propise Europske Unije o "domaćoj" ( eng. moonshine ) rakiji.

Da, istina je da Europska Zajednica NE ZABRANJUJE pečenje iste za "sopstvene potrebe", ali ono šta je korumpirani ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević ~~slagao~~ prečutao je sledeće :

U europskoj Zajednici ako pečete rakiju kod kuće PLAĆATE TAKSU od 550 eura na 100l rakije

Ili jednostavnije 5.5 ( pet i po ) eura po litru vaše lično ispečene rakije

U Europskoj Uniji, godišnje imate pravo na 30l rakije za "lične potrebe"

Svaki vlasnik kazana za pečenje rakije mora da prijavi isti nadležnim državnim organima i plati na njega taksu

Kazna za posedovanje neprijavljenog kazana je 1500 eura i naravno oduzimanje istog.

I još pride, neko će doći da vam meri koliko rakije ispečete ( i koliko treba da platite za to državi ) i ne daj vam bože da pečete rakiju "noću" ( otud moonshine )...

A ovo će kad tad saznati i ~~slagani~~ krivo informisani ljubitelji "domaće" rakije.

Evo nama novog izvora ~~korupcije~~ prihoda za razne inspektore, policiju i ko god se "uglavi" u "kontrolu" pečenja rakije.

I sigurnog razloga za "prosečnog" glasača Srbije da NIKAD ne poželi da živi u Europskoj Uniji !

Ako mislite da je ovo tekst protiv ulaska Srbije u Europsku Uniju, varate se, ja kao i svaki prosečni Slovak pijem PIVO.

Bacsky Petrovec Nitra epilog

2008-05-14T22:21:00.003+02:00

Môže ešte vlastne bloger písať na svoj blog?

Dnešná doba je zvláštna. Bloger si na SVOJOM blogu už nesmie písať veci, ktoré ho zaujímajú, svoje myšlienky a postrehy, aby náhodou kvôli tomu nemal dvojku zo správania. Nemôže si písať svoje zážitky a starosti rovnako ako si naň nemôže dávať svoje vlastné fotky. Len aby náhodou nepoletel zo školy.

Áno. Hovorím z vlastnej skúsenosti. Pred nedávnom som na MOJOM blogu zobrazila nový článok, ktorý opisoval môj pohľad na výmenný pobyt v Srbsku. To isté spravila spolužiačka na SVOJOM blogu.
Po niekoľkých dňoch od aktivácie článku mi táto spolužiačka povedala, nech si prečítam jej reakcie k už menovanému článku. Poveim vám: KATASTROFA! Jej (teda aj môj) článok si čítala celá dedina, riaditeľ školy a myslím, že kópiu (alebo link stránky) poslali aj nášmu pánovi riaditeľovi, ktorý s tým vlastne nemá nič spoločné, ale to naši "poškodení" srbskí bratia nepochopia. Darmo vysvetlujete... Hubujú ešte viac.
Takže mám pocit, že moje písanie na tomto MOJOM blogu sa chýli ku koncu.
Zaujímavé, že kvôli jednému nevinnému vyjadreniu vlastných pocitov môžete dostať dvojku zo správania a tým pádom aj vyletieť zo školy (čo viacerí obyvatelia Báčskeho Petrovca navrhujú) Ja len môžem dúfať, že náš pán riaditeľ z týchto dvoch OSOBNÝCH článkov nespraví také HALÓ ako celý Báčsky Petrovec.
A radím vám. Radšej si nepíšme blogy lebo to môže opadnúť tak ako môj a Natálkin prípad. :)

Bacsky Petrovec Nitra malomestania

2008-05-14T22:21:00.001+02:00

Monday, 29 October 2007

Komentary Bačsko Petrovskych malomeštanov - predvodca - profesorka Hansmanova

to na autobuse ano pise batajnica. a co sa tyka toho zdoraznovania tej klobasy len nech ti poviem ze je to nasa specialita, a ze tu klobasu ked prichadzaju hostia zo slovenska si casto beru aj domov, a inac je to aj srbsky brend. znamena petrovska klobasa je srbsky brend, takze ak si ju aj mala kazdy den myslim si ze by si mala byt velmy stastna.
martin.pucovsky info |24.10.2007, 20:59 |

Precitala som si este jeden"good clanocek" o 4 dnovom vylete v Srbsku.Nie pesimisticky ako to autorka naznacila,ale vyrazne drzy.
Ten nadpis na autobuse si Paula mohla dat precitat rodicom.Cyriliku urcite poznaju vyborne a keby si ju poznala aj ty o to by si bola bohatsia.Dolnozemski Slovaci bilingvizmus ovladaju vyborne.Aj ked maju podla teba vyrazne zle skolstvo.No studentka ako ty by mala vediet ze ak prichadza vylucne do polnohospodarskeho kraja ako je Vojvodina, tak je normalne ze je traktor na kazdom dvore.Aj sliepky.
Predstav si ze ja zijem v Amerike a aj tu farmery maju traktor na kazdom dvore,aj sliepky,aj kravy,aj kone.Aj pekare mame vsade aby sme si kupili chlieb.A o znackove veci sa tu nikto vobec neuhana,lebo je nie v zaujme o kazdu cenu ich mat.Tak je to aj v Srbsku.Mali sme ich vzdy.Este stale si topanky kupujem vylucne v Srbsku.Na Slovensku som ani talianske nenasla ako ich najdem npr.v Novom Sade.Cize vec je v tom aky mas vkus a nie po kazdu cenu znackovy vyrobok ktory je aj tak v byvalych statoch socialistickych len slaby odvar originalu.
Rodinu poznam ktoru si nam tam zobrazila,je to rodina ktora chodi aj sem poza Ocean a urcite neponukali s kazdym hlavnym jedlom sendvic.Je to Paulka len petrovsky chlieb.Ja ked som bola ako ty studentka som casto chodievala na Slovensko a chlieb sa malokedy podaval s jedlom.Boli to zemiaky alebo parene buchty.Aj ked som bola mozno hladna nikdy som o tom nekomentarovala.Odysla som si kupit rozok.Dokonca som este daco kupila ja rodine v ktorej som bola ubytovana.Aj vzdy poslala.Lebo som vedela ze na to nemaju a chceli by mat.
No myslim si ze by sa v buducnosti Petrovcania mali vzdat takychto zajazdov.Este stale maju na to aby svojich stredoskolakov poslali niekde inde.
som sokovana info |25.10.2007, 06:56 |

môj článok je písaný ironicky a vtipne, ale určite nie drzo. nechcela som ním nikoho uraziať, a už vôbec nei moju rodinu a obyvateľov Petrovca. a vlastne aj celého Srbska.
.
s tým nápisom neviem ktorých rodičov myslíš, pretože moji rodičia cyriliku nepoznajú a nemám pocit, že s ovládaním cyriliky by som bola nejak bohatšia. stačí mi moja azbuka a latinka. a myslím, že ja, ako študentka bilinguálnej sekcie tiež veľmi dobre ovládam bilingualizmus. a s tým školstvom. nehovorím, že majú zlé školstvo, len hovorím, že v porovnaní s naším gymnáziom berú oveľa ľahšie učivá. a ten traktor a sliepky ani nebudem opakovať, že zase som to písala s humorom.
.
s tými pekárňami. viditeľne si nepochopila môj článok, pretože ja som tie "vaše" pekárne obdivovala, pretože u nás ledva dostať čerstvý chlieb. a tie topánky. v bratislave máš dosť talianskych butikov, len musíš vedieť kde sú.
.
ja viem, že moja rodina chodieva do ameriky a myslím, že ty, ktorá si u nich asi nebola na obede budeš vedieť, čo jedávajú a čo nie., ale veď nechám ťa, keď ti to robí radosť. a pochybujem, že si s hlavným jedlom na slovensku jedávala parené buchty, ktoré sú u nás plnené slivkovým lekvárom. a tie zemiaky sa u nás naozaj jedia k hlavnému jedlu, pretože je to príloha. aj v reštauráciách napr.
.
a vieš. ja som k tej mojej rodine prišla naprázdno, oni ma živili a potom som len tak bez poďakovania odišla. ako si to uhádla...
.
a k tomu poslednému sa radšej nevyjadrujem. keď chcete niekoľkoročnú tradíciu zničiť kvôli nejakým blbým článkom...
PaulaTrebatická info 25.10.2007, 17:28 |

To chces vsetkych Petrovcanov a Slovakov vo Vojvodine presvedcit teraz ze si vtipna a nikoho neurazila?Urazila si moja draha vsetkych aj s tvojou kamaratkou a vtipna si nebola ani nahodou.Len ste nerozmyslali o tom ake budu dozvuky.Vsetci sme velmi dobre pochopili Vase clanky.To taki sprosti az nie sme aj co pozdime so skolstvom.Ak poznas azbuku tak by si mala vediet aj co tam pise,lebo azbuka je vlastne cyrilicne pismo.
Co sa jedava v Petrovci a ako, ja urcite viem lepsie ako Ty, nie len u Tvojich hostitelov ale vsade.
Ci si do tej rodine prisla naprazdno,alebo nie to sa mna netyka a nemam co hadat,a ani ako si sa pozdravila ,sama si napisala ze si jedina dostavala vreckove,tak si sa aj mala za co pekne pozdravovat.
Petrovcan by si nedovolil dostavat vreckove na Slovensku pred 20 rokmi ani jeden.Nezabudni ze dolnozemski Slovaci castejsie chodievaju na Slovensko ako Vy k nam a dobre poznaju podmienky a mentalitu.
som sokovana info |25.10.2007, 21:06 |

vy do nás budete kydať ešte koľko? dokým tie články nestiahneme? pretože to vôbec nemáme v pláne. Toto je MôJ blog a tým pádom si sem môžem písať čo chcem a ako chcem. a ja ich nechcem presvedčiť. Ja nikoho nepresviedčam. Ja si sem len tak píšem moje názory a postrehy z výletu, do ktorých mi vy neustále kybicujete. A ja som nikoho týmto článkom nechcela uraziť. Keď ste sa urazili, tak teda prepáčte za to, ako sa vlastne cítime a ako myslíme. Táto moja reakcia bude asi dosť krutá, ale keď mi dnes Natálka v škole povedala, či som čítala komentáre k jej článku, tak som išla na internet, prečítala som si to a bola som zhrozená tým, ako ste ju tam zvozili. A ako ste reagovali na veci, ktoré Natálka úplne inak myslela. Teda vy ste to zle pochopili. Rovnako ako veľa ľudí môj článok.
.
a s tou azbukou. poznám len písanú azbuku a tlačená mi nič nehovorí, takže tak. :)
.
"Petrovcan by si nedovolil dostavat vreckove na Slovensku pred 20 rokmi ani jeden". Tak toto som nejak nepochopila. Prečo sa bavíš o veciach spred 20. rokov, keď teraz je teraz? Akože nepochopila som o čo ti išlo. A len pre zaujímavosť, ja som to vreckové prijať nechcela. :)
.
a ozaj ešte. ďakujem za veľkú čítanosť. Tento článok bude asi môj najčítanejší zatiaľ. :)
PaulaTrebatická info 25.10.2007, 21:33 |

Dost vela veci dievca nechapes,alebo len tie co nejdu Tebe ako plus?Same ste si s kamaratkou to navarili,tak neviem preco ste Vy take urazene?Ze sa vysmievate a kydate po ludoch ktori Vas prijali?
Bavim sa preto o veciach spred 20 rokov,lebo v tych rokoch boli ovela horsie casy na Slovensku ako teraz Srbsku.A nikto nekydal a sa nevysmieval z toho.Naopak,ludia ktori nato mali a mohli sa snazili pomoct.Ako vedeli a ako sa dalo.Nezabudaj ze sa casy menia.
som sokovana info |25.10.2007, 22:30 |

hehe...to vy v nitre jakoze bezdomovcov nemate? Ja takych "obyvatelov belehradu" stretavam kazde rano v karlovke....a dokonca som dvoch videl aj pred tescom v nitre minuly vikend...tych srbov je vsade,ze? A som si 100% isty ze sme 20 rokov dosadu v cs na smartoch jazdili....
digitech info |25.10.2007, 07:48 |

my v nitre bezdomovcov máme a vidím, že ďalší čitateľ môjho blogu nepochopil môj článok. tá fotka bezdomovca je tam ironická a braná s humorom. o čom svedčí aj smajlík vo vete pod fotkou(názorná ukážka smajlíka pre tých, čo nevedia, čo to je: :))
.
a v Nitre pred tescom veru tých "ujov ulice" máme veľa. ale čo už s tým ja narobím.
.
a to s tými srbmi. no comment
PaulaTrebatická info 25.10.2007, 17:32 |

jaj, jaj, paulka (teda obe milé moje dievčatá)
Reagovať | príspevok | Oznám správcovi
pôvodne som mala zaplánované reagovať na viacero vecí, o väčšine z nich v dikusii už bola reč, niektoré si ale predsa neodpustím.
Najprv, v Petrovci je okolo 7 a pol tisíc obyvateľov a okolo 90% Slovákov (teda zlá vám je matematika).
Aké autá sa jazdia v Srbsku sa vidí aj na samých Pauliných fotkách.
No comment. :-)
Čo sa týka jedálneho lístka, aj ja som na SK, počas 20-dňového pobytu mala 36 ráz (slovami TRIDSAŤŠESŤ RÁZ) poddávanú ryžu, no a? :-)
Precestovala som takmer celé stredné Sk a veľkú časť západného Sk a počas dvojmesačného pobytu v Ba som si poobzerala všetky jej časti a viete čo som zistila? Dvory a záhrady so zeleninou a sliepočkami (takmer identické ako naše petrovské) jestvujú aj v Bratislave, nehovoriac inde. Fakt neuveriteľné, no nie? :-)
Čo sa týka bezdomovca - iba 1 otázka. Prekutával ten bezdomovec odpadový kôš rovno v centre mesta a potiahol vás za plece a ukazoval jazvu na hrdle, kde ho podrezali, keď na trhu predával slivky a rozprával vám príbeh ako ho po tom opustila celá rodina?? Nie??????
Vidíte, mne sa to stalo. Na Slovensku. V Bratislave. Rovno pri Michalskej bráne. Pritom si ani najmenej nemyslím, že je Slovensko chudobný a primitívny štát, plný kriminálu, alebo niečo iné tralalalala. Práve naopak, myslím si o Slovensku, že je veľmi pekná krajina, plná nádherných zámkov a hradov a príjemných ľudí (paula a natálka sa sem nerátajú). A túto príhodu teraz prvý raz spomínam, iba kvôli vám, dievčatá, aby ste si uvedomili, že ani jedna krajina, ani tá Bezdomovcov, najkrajšia, je nie bez chýb, inak by to bola Utópia. moje drahé, má každé hlavné mesto a v tom nie je nič nezvyčajné (má ich aj Paríž, Londýn, Rím, Berlin, nehovoriac o Amerike). :-)
Do diskusie ohľadom pravopisu by som sa nedávala, lebo porovnávať takto na internete, keď sa rýchlo píše, najmä s pobúrenými citami, nemá vôbec nejaký zmysel a tým ani váhu. Dokonca viem, že na Sk je všeobecne problém s pravopisom. :-)
Stredoškolský systém na Sk nepoznám, ale som mala príležitosť sa pozrieť na vysokoškolský (počas niekoľkodňového výmenného pobytu). V 1. ročníku na výške u vás sa vyučovali niektoré veci, ktoré sa u nás preberali v 1. ročníku gymnázia. Áno, gymnázia. V iných ročníkoch bolo podobné ako u nás. Niektoré učivo sa vyučovalo menej, niektoré viacej, niektoré bolo ľahšie, iné komplikovanejšie. Nemôžno dávať uzáver na :-)rzáklade niekoľkodňových prednášok.
bubili info |26.10.2007, 05:09 |

jaj, jaj, paulka (teda obe milé moje dievčatá) 2
Reagovať | Rozbaliť príspevokZbaliť príspevok | Oznám správcovi
Prízvuk v žiadnom prípade nie ruský, môže byť len ak srbský. Prízvuk, archaickosť našej slovenčiny a niektoré srbské slová, sú normálne javy, ktoré viacej prekvapujú, lebo táto generácia, ktorá ich hovorí je asi DVADSIATA a NIEKOĽKÁ. To sú potomkovia Slovákov, ktorí sa dosťahovali sem nie teraz pred dvadsiatimi, ale pred 262. (slovami DVESTOŠESŤDESIATIMI A DVOMI) rokmi, teda roku 1745, pritom mnohé generácie neboli nikdy na Slovensku.
.
Mala som príležitosť sa stretnúť s viacerými Slovákmi z Nemecka, Kanady, USA, Francúzska, dokonca aj Česka, Poľska, Ruska atď., ktorí nevedeli rozprávať po slovensky alebo iba zlomkovite, so silným prízvukom jazyka daného štátu. Pritom ich rodičia sa odsťahovali zo Slovenska v napr. 60-tych rokoch 20.storočia alebo aj neskoršie a oni boli prvou generáciou, ktorá sa narodila mimo územia Sk a nie dvadsiatou a niektorou. Mimochodom, väčšina z nich mala veľmi vyvinuté kontakty s SK (a väčšina pravidelne, aspoň raz ročne konala návštevy na SK), na rozdiel os Slovákov vo Vojvodine, ktorí si omnoho lepšie zachovali svoj jazyk, hoci aj s archaizmami a trochu iným prízvukom.
.
Akože nerozumiete, že sme sa urazili, že ste nas vylíčili ako chudobných opilcov, ktorí žijú zo dňa na deň v biede v ošarpaných a špinavých domoch a popri tom nepoznajú stres a nič neriešia... Hm, zaujímavé. Vy by ste sa, pravdaže, neurazili keby sme podobne vylíčili vaše rodisko…. Ach, áno, jasnačka. Natálka, drahá, pozrela som si tvoj profil na chate (azet.sk). Teda vzťah k alkoholu: "kladnyy..absinth a taTran 4ever" a nám tu niečo rozprávaš o alkohole? A užívaš alkohol, ktorý je zakázaný vo väčšine štátov. Ty, 16-ročné dievča? Hambi sa!
.
A vôbec koľko štátov ste navštívili, keď môžete takto porovnávať a dávať úsudky o našom štáte a našej mentalite????
.
P.S. Centrálne Srbsko a Vojvodina nie je to rovnaké, ako nie je rovnaké dedina a mesto, ako ani slovenská a neslovenská osada v Srbsku. Neporovnávajte hrušky a jablka....... Nemôžete porovnávať Nitru s B.Petrovcom (malou osadou, ktorá má 7. tisíc obyvateľov). Porovnávajte ju s N. Sadom a Bratislavu s Belehradom atď. Aj niektoré prekrásne dedinky z okolia Nitry by vypadli zaostáte, keby sa porovnávali s Belehradom alebo Novým Sadom v Srbsku, dokonca aj v porovnaní so samou Nitrou, no nie?
.
P.P.S. Paulka moja, máte pravdu - máte právo do vášho blogu písať čo chcete, ale podobne, komentáre sú pre všetkých čitateľov vašich blogov a ako také slúžia na to, aby do nich čitatelia písali svoju mienku. Teda právo písať čo sa nám zachce máme aj my. :-)
bubili info |26.10.2007, 05:12 |

precital som si oba inkriminovane clanky a teda ak ste to naozaj mysleli inak, bolo to treba inak napisat. Takto ako je napisany clanok vobec nevyznieva ironicky resp. vobec z neho nevyplyva ze sa Vam na tej navsteve pacilo. Totizto su v nom spomenute skoro vyhradne same negativa a vybrane tendencne fotky ktore spravidla potvrdzuju prave tvrdenia toho akoze zaostaleho ...
Nedivim sa ze dostavate uvedene reakcie, clanok totiz nie je VYVAZENY a teda vobec nehovori o tom, co sa snazite dodatocne v diskusii vysvetlit.
Horsie je, ze Vase vysvetlenie prerasta do arogancie a na toto NEMATE pravo ani na "vasom" blogu.
Arogantne spravanie voci Vasim "zakaznikom" citatelom Vasho blogu by ste si nesmeli dovolit. Toto by Vam nesmela dovolit ani redakcia dennika SME, ktora Vam umoznuje prevadzkovat Vas blog.
Ano, je to Vas blog, mozete si tam pisat co chcete - ale tak isto citatelia maju pravo hodnotit Vase dielo.
Arogantym spravanim - "toto je moj blog, budete kydat na mna" atd ... porusujes aj eticky kodex blogovania! Nikto na teba nekyda, ludi sa tvoj clanok dotkol, a ziadaju teda vysvetlenie ... ale vysvetlenie podlozene argumentami nie aroganciou.
Podobnu tematiku (hodnotenie celeho statu a sposobu zivota v nom) na zaklade navstivenej jednej dediny a jedneho mesta by si mozno nedovolil takto rozoberat omnoho skusenejsi a svetovejsi clovek...
Iste, mozno si mala z niecoho aj zmiesane pocity ale argumenty ktore pouzivas skor naznacuju ze pre teba skoro vsetko ine znamena zaostale, primitivne atd ...
A ak chces mat TVOJ blog do ktoreho ti nebude nikto hovorit, uverejni si ho mimo siete internet, resp. urob si vlastny blogserver.
orpheus info |26.10.2007, 09:20 |

Bacsky Petrovec Nitra Paula Trebaticka

2008-05-14T22:18:00.000+02:00

Monday, 29 October 2007

Zotrety Blog Paule Trebatickej

Hajde.

Srbsko. Báčsky Petrovec. 4 dni. V neznámej rodine. V neznámej krajine. Neznámej dedine. Neznámej škole. Neznámom prostredí. Na výmennom pobyte.

Bála som sa. Kam sa dostanem. Do akej rodiny. Ako to tam vydržím. Ako to bude vyzerať.

Tešila som sa. Bola som zvedavá. Kam sa dostanem. Do akej rodiny. Ako to tam bude vyzerať.

Cesta. Dlhá. Únavná. 9 a pol hodiny. Veď čo by ujo šofér neblúdil v Maďarsku asi hodinu.

Prvý šok z krajiny:

Iné. Úplne. Ako u nás. Všetko ošarpané. Špinavé. Všade samá rovina. Žiadne kopce. Hory. Dediny malé. Opustené. Špinavé. Ošarpané. Na každom dvore sliepky a traktor. Všade autá ako spred 20 rokov. Potraviny drahé a s obalmi ako s lidlu. Obchody takmer žiadne. Hrozné niečo.

Iné. Úplne. Ako u nás. Dediny s pekárňami na každej ulici. Obyvateľmi jazdiacich väčšinou na bicykloch. Obchody otvorené do deviatej/ pol desiatej.
Rodina. Super. Jedna z najlepších. Ako jediná som dostala vreckové, každý deň desiatu, na výlety stravu a raňajky, obedy a večere. Keď sme nestíhali, aj na aute nás odviezli.

"Sestra".

Výborne sme si rozumeli. Veľmi podobná. Mne. Milina.

Škola. Školský systém. Úplne iné ako u nás. Takmer vo všetkom. Neprezúvajú sa. Cez prestávky môžu chodiť domov alebo fajčiť pred školou. Nosia so sebou veľkú triednu knihu kam chcú. Učia sa naše učivo zo ZŠ a to sú gymnázium. V bufete kreslá, televízor a asi 20 druhov pečiva a mliečnych výrobkov. A vyučovanie začína už o pol ôsmej.

Všetko iné.

Hneď ako sme išli domov od školy sme havarovali. Do auta za nami. Krásny začiatok.

Na výlete v Belehrade sme jazdili v protismere, zmokli sme a nič nekúpili, lebo tam nič nemali.

Do kláštorov sa nám nechcelo ísť, lebo pršalo a bola fest veľká zima.

U Čepsiho. Tam ste nás zastihli najčastejšie. S čokoládou. Za 55 dinárov. :)

Prehliadka Petrovca. Starosta obce nás (po slovensky) privítal na obecnom úrade. A pozval na občerstvenie. Matica slovenská. Slovenská knižnica.

Výstava petrovských žien. Evanjelický kostol. No a škola samozrejme.

Lúčenie. Profesorka hovorila, že sme boli prvá skupina ktorá neplakala. No neviem čím to bude... :(

A cesta späť. Rýchla. Len 8 hodín. V noci. Cez Maďarsko po diaľnici. A šťastný návrat home.

Viem. Celé som to opísala nejak pesimisticky. Ale celé mi to tak pripadalo.

Všetkým. Možno to bolo aj tým stále upršaným počasím a zimou. :(

Ale bolo fajn. :D

Slovenské gymnázium Jána Kollára v Báčšskom Petrovci.

Všetci tam chodia na bicykloch. Aj do školy.

Čepsi. Náš "druhý domov." :D

Múzeum letectva v Belehrade.

Ja, Barbarka, Filip a Natálka. Takto vyzerala naša prehliadka múzea. :)

Ďalšie lietadlo do zbierky.;)

Avion

Obyvateľ Belehradu. :)

Akože vôbec sme nešli do protismeru a nezablokovali celú dopravu. Nieee. :D

Pekáreň. Na každom rohu boli. A to mňam pečivo. Hmmm. :)

Kto mi to preloží je vážne macher. :D

Výhľad na Belehrad z mestského hradu.

Dievčatko zbierajúce gaštany. :)

Hrad.

Mala som tu aj fotky mojej rodinky, ale radšej, kvôli určitým veciam ich sťahujem. :(

Paula Trebatická., pondelok 15. októbra 2007 21:35

http://trebaticka.blog.sme.sk/

Bacsky Petrovec Nitra

2008-05-14T22:17:00.001+02:00

Monday, 29 October 2007

Kto si to dovol'uje NÁS ni kciet' ?

Alebo

Prečo pravda bolí

a ako sme popetrovskovili NITRU !

Bola našteva, boli "naši" a povedali čo a aky sme. Ale bože môj, NAM sa to nepači, nekceme aby NAM to vobec prišlo na známo! Tak čo spravime? Vypravime krivdu tak že budeme tlačit všetkymy silami abi sa pravda ( ktora sa NAM nepači, zmizla ) a vynovnici boli "spravne" trestani.

Tak dievča čo napisalo aky sme dostalo menšiu znamku zo spravania na škole v Nitre. Muselo zotriet Blog...

Bravo Nitrania, ste pravi PETROVČANIA.

Maju "naši" Srbi krasno porekadlo : došli divlji oterali pitome !

A takyto sme, taky ostaneme, ale čo to NAM ma kto vravet.

Všetko v tychto blogach je pravda, len ju mi počut ani vydiet nechceme!

Ano, Srbsko je zafulane( špinave ), chudobne a depresivne.

Ale namiesto toho aby sme sa zamysleli PREČO? Mi obvinujeme tych čo o tom pišu a rospravaju. Každa podobnost z pštrosami ( a hlave v piesku ) je umyselna. To je presne iste spravania typicke za Srpski mentalitet! Viete to: vatikanska, masonska.... ZAVERA.

Nie, my všetci sme vyna za situaciju v Srbsku. Ale to nevidime, ale aj dalej robime iste chybi. Aj dalej podporujeme istie Belehradske strany ktore nas isto tak ako i doterajšie Belehradske strany vodia naspek do 19. storočia !

Ešte sme tym HRDY. Spasa nam nema..

Mna a väčšinu ~~nenormalnih~~ normalnih občanov tieto dievčence NEURAZILI ! Vel'my dobre vieme, čo sme, de sme ale aj PREČO sme Amiši. Ved to aj bol ciel "Petrovskej elite". Tam nas vedu poslednych 50-60 rokov.

Prave preto že su "naša" elita l'udia ako profesorka Hansmanova a podobny, maloobčania sedliackeho pôvodu, ktorí pre svoje privilegie predavaju buducnost' "svojho" narodu !

Ehm... a nije da se nisam trudio da pišem slovački. Jednostavno ne ide.

Pošto je članak o incidentu koji su izazvali malograđani Bačkog Petrovca, na čelu sa profesoricom gimnazije Hansmanovom, postao predugačak.

Podelio sam ga na sastavne delove, dva bloga koja su pisala deca iz Nitre u poseti Bačkom Petrovcu, komentare i epilog. Na kraju ću još malo ja da komentarišem naše Bačko Petrovačke ~~amiše~~ profesore na gimnaziji i takozvanu elitu Bačkog Petrovca. Nadam se da su sad srećni što su 16-17 godišnjim devojčicama napravile pakao od obične posete ~~Amišima~~ Bačkom Petrovcu.

Blog Paule Trebaticke o poseti Bačkom Petrovcu

Blog Natalie Uhlarove o poseti Bačkom Petrovcu

Komentari Bačko Petrovačkih ~~malograđana~~ profesorke Hansmanove

Epilog blogova o poseti Bačkom Petrovcu

Bacsky Petrovec Nitra Natalia Uhlarová

2008-05-14T22:15:00.001+02:00

Monday, 29 October 2007

Natália Uhlárová

Návšteva Srbska alebo...

Návšteva Srbska.. alebo.. účinkovanie v česko - slovenskom filme z 90-tych rokov... Krajina spomalená, zaostalá, jednoduchá...

Ako každý rok, tak aj tento boli žiaci nášho gymnázia na výmenný pobyt v Srbsku.. Nie že by som túžila vidieť Srbsko, ale bola to výborná zámienka nato, aby som nemusela ísť do školy, takže som bola aj ja. Prvé dojmy z môjho 4-dňového domova boli hrozné. Keď sme prekročili maďarsko - srbské hranice, ocitli sme sa v inom svete. V svete primitívne spomalenom, zaostalom a jednoduchom. Na každom dvore boli sliepky, ovce, traktory..

Po uliciach chodili prevažne bicykle alebo autá typu lada, yugo. Mala som pocit ako keby som bola v nejakom československom filme. Presne v takom, na ktorom mi rodičia radi ukazovali, aká bola doba, keď boli mladí.
Cieľom našej cesty bol Báčsky Petrovec, dedina, ktorá má viac ako 8000 slovenských obyvateľov. Áno, slovenských. Majú dokonca aj slovenské gymnázium Jána Kollára, v ktorom sa učia všetko po slovensky. Ľudia tam na nás pozerali ako na nejakých mimozemšťanov. Keď sme sa na ulici rozprávali čistou slovenčinou bez ich ruského prízvuku, pristavovali nás, podávali nám ruky a básnili o tom, ako je na Slovensku dobre a ako veľmi by chceli ísť na Slovensko. Rodina Sýkorovcov, v ktorej som bývala, bola veľmi milá. Stále mali návštevu (susedov a spol.), s ktorými popíjali v kuchyni domáce. Keď sa fľaša vypila, išli na návštevu zasa oni k susedom.
Pojem susedia tu však neopisuje ľudí z vedľajšieho domu! Pre Petrovčanov sú susedmi aj ľudia, ktorí bývajú desať domov od nich. Sýkorovci a aj ostatné rodiny, sú jednoduchí avšak temperamentní ľudia. Rôznych, hlavne finančných, problémov a starostí majú toľko, že slovenský Slovák by z toho už dávno infarktoval, no nezaťažujú sa nimi. Sú radi, že žijú svoj často neľahký život a tešia sa z každej maličkosti, ktorú im život prinesie. Neriešia, čo bude, užívajú si život plnými dúškami..

Srbskí Slováci a tiež aj samotní Srbi sú veľmi štedrí. Dali by vám aj to posledné, čo majú. Vráťme sa však k nášmu srbskému diskopríbehu.. Totalitné ceny, ktoré v Srbsku majú nám neuveriteľne vyhovovali. Veď, kde môžete dnes kúpiť veľké malborky za 45sk, liter najdrahšej vodky, ktorú majú v miestnom obchode za našich 90sk? Značkové oblečenie bolo pre ľudí z Petrovca asi také vzácne ako u nás, keď sa naň stáli rady v Tuzexe.. Všetko je tu také, aké bolo u nás pred 15timi rokmi.

No, keď sme prišli do Belehradu, hlavného mesta, zasa sme sa ocitli v inom svete... Budovy poznačené nedávnou vojnou, tisíce ľudí oblečených do najdrahších svetových značiek, množstvo nákupných centier, drahých reštaurácií.. Všetko sa až príliš podobá na Rusko. V dedinách a malých mestách ľudia prežívajú zo dňa na deň zatiaľ čo hlavné mesto je mestom drahým, mestom luxusu, mestom miestnych milionárov...

Dni strávené v Srbsku boli síce jednoduché, ale krásne. Určite sa do Petrovca ešte vrátim. Občas je dobré na pár dní sa vytratiť z tohto uponáhľaného sveta plného stresu niekde, kde ľudia stres nepoznajú...

Miševi

2008-05-14T22:12:00.001+02:00

Thursday, 06 April 2006

Miševi

Kako život ume da iznenadi, svedoci smo skoro svakog dana. Najvoviji primer za to su LSV BP. Uvek su mi nekako bili simpatični, ponekad kažu neku oštru, što se kaže «ubodu». Reko, biće od ovih nešto, konačno će neko moći da kaže, onako kako jeste a ne onako kako bi većina htela da čuje! Ali prc... demontovaše oni sami sebe. Ni krivi ni dužni počeše njih da optužuju za sajt. I umesto da ćute jer oni stvarno nemaju ama baš nikakve veze sa njim, skočiše i brže bolje obznaniše da to nisu oni, pa ko vas je pitao gospodo? Zar ste toliko pali u samokrivicu da ćete se u budućnosti izvinjavati što je pala kiša? Što pada sneg? Ili ne daj bože neko iz G17+ pijan slupa kola pa ćete organizovati konferenciju za štampu da kažete NISMO MI! ?? Da vam slučajno ideološki vođa lokalne LSV ( Širkova ) nije rekla, bili vi to ili ne, vi ste gotovi? Ili vam je proradio sindrom petrovačkog malog čoveka? Bili su komentari ovde žašto se nepiše o LSV, pa jednostavno momentalno su nebitni a ako bi kojim slučajem došli na vlast ( nemojte se smejati čuda se događaju, pa i na lutriji se može dobiti 7mica ) e onda bi se bavili njima i njihovim delom. Elem kako god o ovom razmišljao, misli mi se uvek vraćaju na pertovačkog malog čoveka, čoveka koji bi i igrao fudbal ali bi prvo sebi u znak poniznosti vezao noge, u stvari PMČ je doživotni sparing partner, uvek je tu uvek hoće i uvek namerno gubi! Hoće i on na vlast, jer vidi šta ne valja, i šta bi promenio, ali će u predizbornoj kampanji prvo sebi zalepiti usta, vezati ruke i na kraju uz pomoć partijskih drugova međusobno zavezati noge! I stajaće tako kao spomenici lažne moralnosti a stvarne malograđanštine PMČ-a i biti ponosni na sebe, jer eto nisu uvredili političke protivnike i razne zlobnike koji im rade o glavi. Za to vreme oni svim sredstvima upotrebljavaju sve moguće u cilju njihove diskreditacije, na kraju kad eto na pravdi boga izgube izbore, otiči će na poklon gospodarima uz izvinjavanje!

Ljudi se izgleda dele na miševe i mačke. Miševi su tu za igru, nadmudrivanje, šta god vam padne na pamet kad vam je dosadno i na kraju kad posle toga svega ogladnite da ih POJEDETE!
Miševima se preporučuje da se ne bave politikom, jedini izuzetak kada miševi mogu da se baver politikom je da su okruženi mačkama ali oni su stalno toliko pijani da to ne primećuju.
Mačke su gospodari situacije, uglavnom nezainteresovane šta se radi u mišijem delu, osećaju prezir zbog toga što kad se one pojave u mišijem društvu, zamukne žamor o tome kako ovo nevalja, te nećemo sebi više dopustiti da se sa nama igraju a bogami i jedu..... i svi redom miševi sagnu glavu i poklone se mački, sa smeškom na licu pitaju : da niste možda gladni ili da vam nije možda dosadno, GOSPODARU?

Uputstvo za uspešnog Bezobraznika!

2008-05-14T22:11:00.002+02:00

Thursday, 06 April 2006

Uputstvo kako biti bezobrazan

Prvo i osnovno za uspešnog bezobraznika-icu potrebno je da to imate u genima! Ako to nemate, možete biti samo polovično bezobraznik. Ali ako to nemate ne znači da vaše potomstvo nemože biti uspešan bezobraznik što se genetskog potencijala tiče ( ovo se odnosi samo na ženski deo populacije ) treba samo da se javite adminu na mail ( kliknite kontakt u glavnom meniju ) i pošaljete sliku. Muškom delu nažalost nemogu pomoći.
Druga osnovna stvar je da uvek ali baš uvek morate biti u pravu! Ako niste u pravu onda bolje nemojte biti bezobrazni jer ćete ispasti smešni, glupi, obični moroni ..... Isto tako uvek morate da iznosite istinite tvrdnje ili bar opšte poznate tračeve i predrasude, jer ma šta ljudi govorili u tračeve i predrasude se veruje, šta se može, podsvest je to! Uvek je tako lakše jer u suprotnom treba razmišljati i upotrebljavati mozak ili bar "zdrav razum" a verujte mi na reč svi ljudi to u 99% nerade. Još ako vi za razliku od njih nekako uspete da uključite mozak... gde će vam biti kraj.

Morate imati oštar i britak jezik, nemojte pokušavati da postanete bezobraznik tako što ćete svoje misli izražavati uvijeno i izokola, na taj način gubite osnovnu prednost, jer ako neko mora da razmišlja da li je ono što ste rekli bezobrazluk, džaba ste se trudili, ako mislite da nemožete da budete bezobrazni nemojte ni pokušavati i nastavite da živite svoj život kao i dosad, kad vam nešto smeta jednostavno sagnite glavu i ćutite kao i dosad! Jer da nema takvih kako bi mi bezobraznici mogli da se istaknemo?

Uvek morate biti spremni da primite uvredu i pogrešnu karakterizaciju vašeg nastupa tipa, budala, glupak, đubre ….. a u stvari vi ste prvorazredni bezobraznik! Postoje i drugi, strani, nazivi za vas, kao na primer predivna eng. reč missfit I na to nikad ne bi smeli da se uvredite, ali držaćemo se srpskog. Nikad ali nikad ne smete da vas uvrede dekoncentrišu I da ulazite u prepirke, nema ništa lepšeg u ignorisanju ( čime mu stavljate na znanje da je vazduh, niži oblik života…) sagovornika, jednostavno se okrenite I nastavite da radite nešto sasvim deseto I još to potkrepite nekom frazom tipa danas će kiša ili započnite razgovor sa drugom osobom o sasvim desetoj temi, ali nemojte zaboraviti da vaš poslednji komentar koji je upućen osobi koju sada ignorišete mora biti bezobrazan! Jer ako to nije slučaj svi će pomisliti da ste izgubili u bezobrazništvu I da bežite I da zato menjate temu! Najlepše od svega je ako žrtva vašeg bezobrazluka za to vreme frflja neke nebuloze,opravdanja, uvrede… vidno uzbuđena! Eh kojeg meraka.

Morate da imate istančanu procenu o inteligenciji vaše žrtve, jer pametni i glupi ne doživljavaju isto ono što izgovarate. Najlakše je biti bezobraznik prema glupoj osobi, ne zato što ste vi pametniji već zbog toga što je glupoj osobi sve uvreda i bezobrazluk lako se uvrede i to najčešće manifestuju vidljivo gestovima, mimikom i pokretima tela. Njih je najlakše prepoznati, nekako napadno, uvek, potenciraju svoju pamet, to što su pročitali par knjiga u životu, te bili na par pozorišnih predstava, njihovi komentari predstava izgledaju odprilike ovako: "šokantno provokativno" !??!

Veći problem i izazov je napraviti vašom žrtvom pametnog sagovornika. Em ne nasedaju lako na vaše provokacije tzv. pecanje koje vam služi za to da ocenite sa kim imate posla da bi prema njihovoj ineligenciji imali dostojne i efektne bezobrazluke, em su često nezainteresovani da uopšte registruju bezobrazluk. E oni su pravi izazov, kad njih uspete da izbacite iz takta možete se smatrati prvorazrednim bezobraznikom!

WSP ili WSPP ?

2008-05-14T22:09:00.002+02:00

Thursday, 07 April 2005

Dosad se dvoumim da li je ispravniji termin WSP ( white slovak protestant ) ili je primerenije WSPP ( white slovak petrovec protestant ) i da se ne bi dvoumio dalje, preseći ću upravo sada. Upotrebljavaću termin WSPP . Zato što je to ipak primerenije našem Petrovačkom mentalitetu i da ne bi uvredio osobenosti drugih lokalnih WSP zajednica, Kisač, Gložan, Kovačica, Padina, Pivnice.....
Termin sam namerno preradio od WASP koji označava white anglo-saxon protestant, koji predstavlja termin koji označava rasistički orientisanu populaciju dela severno američkog kontinenta i neke delove velike britanije, za detalje pogledati na wikkipedija. Razlog za to je to što WSPP osim što je nacionalista ( posledica nasilne mađarizacije ) pomalo i rasista. Mada to nikom neće javno priznati, sveopšte mišljenje WSPP je da je on ipak vredniji i bolji od okružujućih naroda sa posebnim osvrtom na boju kože.

Svi smo mi u Bačkom Petrovcu bez razlike, priznavali mi crkvu ili ne, vaspitavani u duhu protestantizma čijeg su tri osnovne karakteristike : rad, poniznost i samoodricanje.

Što je još zanimljivije i lokalni Srbi, Hrvati pa čak i Romi imaju odlike tog mentaliteta. To se neće promeniti ni posle najnovijeg običaja lokalnog neslovačkog stanovništva da decu odvoze u školicu i školu u Maglić ili Kulpin da bi tamo dobili vaspitanje. Ipak oni sve svoje preostalo vreme izvan škole provode medju WSPP.

Rad, nećete sresti WSPP a da vam neće reći nešto u smislu " nema leba bez motike " ali nije u pitanju bilo kakav rad, WSPP priznaje samo fizičku formu rada, što više znoja se tom prilikom izluči to je rad cenjeniji. Svrsishodnost rada se nikada ali nikada ne dovodi u pitanje! Ako i svi primete da to što radite nema svrhu te da je u najmanju ruku glupo, neće vas pokušavati odvratiti od tog, niti ogovarati već će vas iskreno sažaljevati (jadnik, toliko se naradio a ništa ). Svi drugi oblici rada se ne priznaju, te su svi ostali lenčuge, lezilebovići... Jedini izuzetak je ako kojim slučajem tim svojim ne fizičkim radom dobijete priznanje van Petrovačke zajednice i to se čuje u Petrovcu, ali i to je samo polovično, uvek sa nekom zadrškom ( podsvest ). Komentari tipa : eh znam ga ja, neradnik je to ili ma sve je to preko neke veze...... u ovakvim slučajevima dolazi do izražaja izuzetna sposobnost izmišljanja zašto je on u stvari nezasluženo to postigao.

Samoodricanje se najviše manifestuje kroz skromnost, bilo stvarnu bilo izveštačenu. Nikad nemojte pokazivati u Petrovcu da imate, bilo pare bilo imetak! Svi će vas zbog toga mrzeti, najverovatnije zbog toga što bi i oni malo da se kurče ali im savest i vaspitanje to nedozvoljavaju. Pravi WSPP to nikad neće pokazivati nego će svoje bukvalno teškim znojem zarađivane pare štekovati u slamaricu ( ni u kom slučaju u banku jer i tamo rade Petrovčani pa će saznati koliko imate ) i brojati ih noću, sami čak ni sa suprugom. Najdrastičniji primer je jedan naš stariji sugrađanin koji je pri promeni iz DM u Euro doneo u banku kako se priča 2 miliona buđavih & plesnivih ) maraka, a to je ujedno i dokaz da je bio u pravu jer smo to saznali od bankarskih službenika Ovo samoodricanje i lažna skromnost je uzrok neviđenog ogovaranja i zavisti prisutnog u Bačko Petrovačkom društvu.

Neka pravila :
Nikad ne kupuj najskuplji mercedes, mada imaš para da ga kupiš, najbolje je kupiti polovni, te se pretvarati eto kao jedva si skrpio za ovaj polovni.
Nikad se ne hvali da si na nečemu zaradio ili da imaš pristojnu platu! i tako će se svi iz petnih žila truditi da saznaju koliko si u stvari zaradio ili kolika ti je plata. primer za ovo je tekst na ovom sajtu Plate koji je među naj posećenijim!
U svakoj mogućoj prilici ističi kako si se nečeg odrekao, "za decu" izaziva najdublje simpatije, mada se skoro svako može upotrebiti u ovu svrhu. Još ako pri tom naglasite kako je uživalac vašeg odricanja nezahvalan...pobraćete najdublje poštovanje, simpatije i sažaljenje!

Poniznost, pravi WSPP će uvek u blizini vlasti biti neviđeno ( čak ljigavo ) ponizan. uvek će sa pažnjom, razumevanjem i klimanjem glave u znak saglasnosti, slušati šta vlast ima da kaže, nebitno je da li ta vlast govori neviđene gluposti i bulalaštine!
To šta on stvarno misli neće nikad iznosti javno, samo u krugu porodice ili u društvu proverenih prijatelja. I uvek će mrzeti tu istu vlast pred kojom su tako ponizno klimali glavom, verovatno zbog povređenog samopoštovanja to prelazi u mržnju. WSPP mrzi svaku vlast, i kad dodju na vlast njegovi i oni će u vrlo kratkom vremenu postati predmet mržnje i ogovaranja. Uglavnom nema te vlasti koja je za WSPP dobra i koje se on neće ponizno bojati!

AJVARSKA Republika ( demokratija na Srpski način )

2008-05-14T22:08:00.002+02:00

Thursday, 10 May 2007

Ajvarska Republika, iza koje sledi Treći Krah?

Imaju ti Francuzi običaj, svaki put kad podivljaju pa se vrate na demokratiju, da daju broj Republici. Kao opomenu valjda koliko puta su do sada zastranili. Pošto i mi imamo zajeban običaj da više idemo šumom nego drumom ( ovo šumom u veeeelikoj nesrazmeri sa drumom ), što i mi nebi krstili svako zastranjivanje ? Evo prvi se javljam da krstim novi Srpski poredak ( radikal predsednik zakonodavne vlasti, Demokrata predsednik države, DSS i DS u vladi ) :

AJVARSKA Republika ( demokratija na Srpski način )

Pomalo mi je već otrcan i iznanđao naziv ciganski fašizam, em je star em nije politički korektan, naši sugrađani Romi bi se mogli strašno naljutiti.
A kad malo bolje razmislim ovo je uvreda i za Fašizam. Ovaj Srpski wannabe fašizam ne liči skoro na samog sebe koliko smo ga izvitoperili, sakrili i maskirali u nacionalizam. Jednom rečju sramota !

Po čemu bi bila u istorijskim čitankama opisana Ajvarska Republika. Nisam neki istoričar ali imam bujnu maštu. Recimo neko pobegne sa časa istorije ( ovo samo u slučaju da mi pobedimo, ako pobede ovi sada na vlasti, časove istorije će držati popovi, a škola će se pohađati u crkvi, tako da moj izmišljeni razgovor dva đaka pada u vodu ) elem pita đak krivinaš ispravnog,

- šta je bilo na istroriji ?

- Ajvarska Republika,

- uf , daj mi malo prepričaj

- ma nema mnogo šta da se priča, ali evo ukratko, CFC

- ????

- creazy fuck confused ( ili po naški, jebe lud zbunjenog ).

P.S. Svaka sličnost ludog sa DSS -om je namerna

Svaka sličnost zbunjenog sa Demokratskom Strankom je namerna

Svaka sličnost fašista sa Srpskom radikalnom strankom je namerna

Svaka sličnost grupnog sexa ( redaljke ) ludih i fašista nad Demokratskom Strankom je namerna

AJVARSKA Republika © backipetrovac.cust.nearlyfreespeech.net

Povratak Domaćina - Rückkehr der Hausherren

2008-05-14T22:07:00.002+02:00

Thursday, 10 May 2007

Napisala Dobrila Boba Knežević iz Beograda*

POVRATAK DOMAĆINA

Nedelja je.
17. septembar 2006. godine.

Vreme pred ručak.

Sa novog puta, kod čarde, dva autobusa i nekolika automobila skreću levo, ka selu sa dva imena.

Buljkes? Maglić?

Svi su uzbudjeni.

Mnogima su oči zamagljene od suza. Podsećaju se na detinjstvo i mladost.

Sećaju se i naglog odlaska - svog progona.

Prošlo je više od šezdeset godina od njihovog poslednjeg boravka u selu.

Neodlučni su. Gde da gledaju?

Nema više lepih vinograda, nema ciglane, nema kudeljare, nema ni salaša.

Vide, levo je, još uvek, bara koja ih podseća na letnje dane detinjstva.

Sander-Haugov mlin je oronuo – ali se i dalje drži.

Ispred sebe vide visoki toranj lepe buljkeške crkve koju je pokušao da obnovi unuk gospodina Sandera, Margaretin sin.

Prvi ih dočekuju nekadašnji stanovnici ovog sela vrednih ljudi koji su ovde dovedeni – mnogi prisilno - da bi i sami, negde drugo, ostavili domove svojih predaka.

Pričaju da oni više ne žive u selu.

Netačno.

Ostali su ovde zauvek da prvi požele dobrodošlicu svima koji dolaze u selo.

Došli su iz raznih krajeva Balkana: deda Nikola iz doline Morave, Janis iz Grčke, Trivuna se igrala pored reke Une, Stojanka je iz Makedonije, Filip iz Dalmacije, Katica sa severa Bačke, čika Novak iz Hercegovine, mali Milan je rodjen u Magliću, ...

Lepa srednoškolka Nada iz kuce broj 146 je prva.

Danas, prvi put, pored nje stoji nekadašnja gospodjica Šrajner, sada gospodja Margareta Degen, sa svojim decom Johanom i Margaretom. Žurila je da stigne iz Antracita, da je ohrabri. Odrastale su u istoj kući.

Svaka u svoje vreme.

Dok ih autobusi voze praznim ulicama njihovog detinjstva i mladosti, putnici od uzbudjenja ne vide da su ispred svojih kuća njihovi nekadašnji buljkeški susedi.

Sede na klupicama – čekaju ih.

Prvi su troje malih Valovih sa Marijom i Terezijom Kemf. Sa njima su i tri Katarine iz 400a i Ana i Doroteja iz 206b i gospodin Jakob Frej iz 292.

Na ćošku stoji seoski dimničar sa porodicom.

Niko ne pomišlja da se uhvati za dugme.

Prolaze pored kuće 396. U autobusu nema nikoga od Klajnovih. Nema ni Veberovih iz 391, ni Vajsenbahovih iz 332.

Autobusi su već stigli do Prve ulice. Kreću ka groblju.

Porodica trgovca Frica Beka čeka ispred kuće. Rado bi ušli unutra, u svoju kuću, ali sada u njoj žive neki drugi ljudi. Ne žele da im smetaju.

Podne je.

Vreme za ručak u njihovom lepom selu Buljkes.

Na mestu gde se nalazila kuća njihovog doktora Sandera deca danas igraju odbojku.

Doktorova mezimica Inge i njen muž Hajnrih iz porodice Stefan vec dugo dolaze u Maglić, uvek sa željom da pomire ljude dva sela, da im ispričaju lepe priče o selu svog detinjstva i da doprinesu da se današnji stanovnici ponose sto žive baš ovde.

Na ulazu u staro buljkeško groblje čekaju Rapovi sa svojim rodjacima Degen iz Druge ulice i Malerovima iz Zadnje ulice. Tu je i porodica Verle. U Bačkoj se kaže da su paori. Nisi bili u svom selu, da obidju brazde, još od kada su ih odveli u logore.

Nedaleko od njih stoje rodjaci i susedi. - zanatlije Grasovi, Ajsmanovi, Šmitovi, Vajsenbahovi, Langovi, Grajfenštajnovi, Valovi, Kendlovi, …

Čekaju da svi zajedno udju na staro groblje.

Uskoro će početi molitva.

Prva posle toliko godina.

Gospodja Marija Bek iz kuće 119 je u autobusu sa svojom kćerkom i unukom Kristijanom.

Dočekala je ovaj dan.

Oči joj blistaju. Od suza …

Dok autobusi sporo voze, njene devedesetdve godine je pretvaraju u devojčicu koja se igra na ovim ulicama današnjeg Maglića - njenog Buljkesa.

U rukama drži knjigu koju je sama napisala. Želela bi da kaže hvala stanovnicima svog sela koji su pomogli da se ne zaboravi na malu Gerdu, na Ernu, Petera, Horsta, Johanu, Margaretu, Mariju, Bernharda - i na svu decu ovog sela.

Deca nove škole u Magliću su im pevala pesme dobrodošlice, a ona je, tada, mislila na učitelje Karla Kendla, Tobiasa Polstera, Karla Brunera. I na Jakoba Hofmana.

I na Eugeniju, Kete, Julken, Matildu i Katarinu, vaspitačice u buljkeškom vrtiću. I na njihovu pomoćnicu Elizabetu Klaus, takodje.

Želela bi i da njenu knjigu i sve knjige napisane o ljudima ovog lepog sela pročitaju i Dušan i Milan i Vinka i Dragan i Slobodan i Sladjana i Žarko, … i svi koji su ih danas prihvatili sa iskrenom dobrodošlicom. Zna da će se bolje razumeti kada saznaju istinu o njima i njihovoj Golgoti.

Rešila je da svoju knigu pokloni Dušanu, čoveku koji se trudio da osećaju da su došli u svoj dom - da ponovo dodju u svoje selo Buljkes i da udju u svoju veliku crkvu, da zapale sveće za sve koji su ostali u Jarku, Palanci, Rudolfsnadu, Gakovu, Vrdniku, Čurugu, Filipovi, Kruševlju, Mitrovici, …, u rudnicima Antracit, Točkovka, lageru 1026, Boru, logoru Snježnoje, …

Pomoliće se za sve koji su ostali na putu bez povratka.

Medju putnicima u autobusu nije gospodin Hajnrih Hofman. Sa ljubavlju i pomirljivo, medju prvima je dolazio u selo svojih predaka zajedno sa svojim prijateljima i gospodinom Petrom Degenom, poznatim Vendl Peterom, divnim čovekom velikog srca koji se do kraja svog života trudio da se pomire dva naroda iz sela sa dva imena.

Prošli su i pored kuće broj 6 - kuće porodice Degen iz koje je mladi Peter izveden 1945. godine. Mnogima je žao što i on nije dočekao da bude sa njima.

Greše, naravno.

Jer, kako Apostol kaže: "Ljubav dugo trpi, milostiva je. ... " (I.Kor, 13. 4) .

Dok gosti današnjih stanovnika Maglića ulaze u crkvu, nevidljivo ih prati pogled Pfarera Karla Elikera.

Pored njega je gospodja Marija iz kuće 468. Radosna je, jer je njen Samuel stigao iz Antracita, iz daleke Rusije. Mala Magdalena čvrsto drži ruke svoje šestogodišnje braće, blizanaca Samuela i Hajnriha. Htela je da ih sačuva i u Jarku. Nije uspela. Ni mamina ljubav nije pomogla.

I Fric Bek iz Prve ulice danas se sastao sa svojima.

I Franc Jugenhajmer iz Glavne sa svojima. Našao ih je u Jarku. Samo su malo čekali malu Elizabetu. Došla je sa severa Bačke, iz Gakova.

Katarina Biber iz 448 stigla je sa Dona.

Fridrih Glas mladji nije se vidjao sa svojim Buljkešanima još od svog rodjendana, aprila 1941. godine. Stigao je iz Niša.

Gospodin Kristijan Gerholt svojim žuljevitim paorskim rukama miluje osmomesečnog Gerholda, Suzaninog sina. Njegov najmladji unuk nikada nije bio u Buljkesu – rodjen je u logoru Jarak.

Ovde su i gospodin i gospodja Hofman koji se drže za ruke pridržavajuci šesnaestomesečnu Brigitu. Ni u Jarku nisu mogli da žive jedno bez drugog. Razdvojilo ih je jedanaest dana.

Gospodin Petar i Ana Klaus su pored njih. Do njih su Biberovi iz kuce 46, pa Binderovi iz 182 u Glavnoj ulici. Brižni gospodin Henel čeka svoje Elizabetu i Kristinu da stignu iz Antracita.

Gospodin apotekar Kristijan Hartman je sa svojom dragom Kristinom. Oboje sa ljubavlju gledaju jedinicu Helgu. Dugo su čekali da se rodi. Imala je samo pet godina kada su je odveli u logor Jarak.

Svi sada žele da odmore.

Znaju da ce im njihovi Buljkešani ponovo dolaziti i da će dovesti i svoje mladje.

Doći će sa predsednikom svog Udruženja, gospodinom Francom iz kuće Jungovih.

Gospodin Karl Veber će im pomoći da prepoznaju selo svojih predaka.

Dok autobus iz Glavne ulice skreće ka novom maglićkom bazenu, u svojoj kući u Beogradu ćuti i razmišlja nekadašnja devojčica koja je odrastala u Magliću. Živela je u buljkeškoj kuci Hajnriha i Katarine Henel, u broju 142.

I pored svega, danas je radosna. Ispunjava se jedna od njenih želja.

Zna da se približava trenutak kada će se saznati istina o nekadašnjem Buljkesu i njegovim stanovnicima. Veruje da će se, konačno, pomiriti njegovi bivši i sadašnji stanovnici: vredni ljudi Buljkesa sa vrednim ljudima Maglica.

Uz Božju pomoć, neke od njih će i upoznati. Zamoliće ih da se zajedno potrude da ovo selo bude onakvo kakvo je nekada bilo: naše lepo selo Buljkes.

Tada ce i ona moći da odgovori na mnoga od pitanja koja je sebi postavljala dok se igrala na ulicama Maglića, učila slova kod dobre učiteljice Nade, išla do železničke stanice da sačeka goste, vozila bicikl ili donosila vodu sa česme u centru, kod crkve.

Tada se, u osami, pitala: ko su ljudi koji su se molili u lepoj buljkeškoj crkvi, ko je živeo u ovim kućama?

Zašto su svi nestali iz sela?

Kako su izgledali njihovi trenuci pred odlazak? Ko ih je odveo?

Zašto?

Pitala se i čiji su lepi spomenici na groblju? Zašto nema nikoga da stavi malo cveća na grobove?

U svojoj dečjoj bezazlenosti želela je da ih razveseli. Mislila je da će se radovati kada im pokloni ljubičice.

Sada se pita i ko su njihovi potomci? Gde su sada?

Šta znaju o ovom lepom selu?

Da li su njihovi preci uspeli da ih nauče da vole ovo selo onako kako su ga i oni voleli?

Da li ga zaista vole?

Da li mogu da vole Buljkes – Maglić?

* autor je u Magliću/Buljkesu naučila prva slova

Autorin: Frau Dobrila Boba Knezevic aus Beograd/Serbia

Rückkehr der Hausherren

Am 17. September 2006.

Es ist Sonntag.
Die Zeit vor dem Mittagessen.
Vom neuen Weg bei der Tscharda biegen zwei Busse und einige Pkws links in das Dorf mit zwei Namen, ab.
Bulkes? Maglic?

Alle sind aufgeregt.
Viele haben von Tränen getrübte Augen. Sie erinnern sich an ihre Kindheit und Jugend.
Sie erinnern sich auch an die plötzliche Abfahrt - an ihre Verfolgung (Vertreibung).
Es geschah vor über 60 Jahren, bei ihrem letzten Aufenthalt im Dorf.
Sie sind zaghaft. Wohin sollen sie schauen?
Es gibt keine schönen Weinberge, keine Ziegelbrennerei, keine Hanffabrik, keine Salasche mehr.
Sie sehen, dass links noch immer die Grundlöcher sind, die sie an die Sommertage der Kindheit erinnern.

Sander/Hauche Mühle ist heruntergekommen, - aber sie hält weiter stand.
Vor sich sehen sie den hohen Turm der Bulkeser Kirche, die der Enkel von Herrn Johann Sander, Margarethas Sohn Bernd Sander, versuchte zu erneuern.

Zuerst werden sie von den heutigen Bewohnern des Dorfes empfangen, von den tüchtigen Leuten, die hierher gebracht wurden, - viele haben zwangsweise die Häuser ihrer Vorfahren verlassen müssen.
Sie sind nun für immer hier, um alle, die ins Dorf kommen, willkommen zu heißen.

Sie kamen aus unterschiedlichen südlichen Balkangebieten:
Opa Nikola aus Moravatal, Janis aus Griechenland, Trivuna spielte neben Una, Stojanka aus Mazedonien, Filip aus Dalmatien, Katica aus dem Norden der Batscha, Novak aus Herzegowina, der kleine Milan wurde in Maglic geboren, ...

Die schöne Schülerin der Mittelschule Fräulein Nada aus dem Haus Nr. 146 begrüßt als Erste die ankommenden Gäste.
Zum ersten Mal steht heute das ehemalige Fräulein SCHREINER, jetzt Margaretha DEGEN mit ihren beiden Kindern Johann und Margaretha neben ihr. Sie sind im selben Haus aufgewachsen.
Jede zu ihrer Zeit.

Während die Busse sie durch die Straßen ihrer Kindheit und Jugend fahren, sind die Reisenden sehr aufgeregt, sie sehen, dass ihre heutigen Bulkeser Nachbarn vor ihren Häusern stehen oder sie sitzen auf den Bänkchen, - warten auf sie mit Geduld.

Die ersten drei Kleinen von WAHLs sind mit Maria und Theresia KEMPF. Bei ihnen sind auch die drei Katarinas aus 400a und Anna und Dorotea aus 206 b und Herr Jakob FREY aus 292.
An der Ecke steht der Dorfschornsteinfeger mit seiner Familie.

Sie fahren an Haus Nummer 396 vorbei. Im Bus befindet sich keiner der KLEINs. Die WEBERs aus 391 fehlen, die WEISSENBACHs aus 332 auch.

Die Busse sind bereits bis zur Erste Gasse gefahren. Sie fahren in Richtung Friedhof.
Die Familie des Kaufmanns Fritz BECK wartet vor ihrem Haus. Sie würden gerne in ihr Haus hineingehen, aber in diesem leben inzwischen einige andere Leute. Sie wollen sie nicht stören.

Es ist Mittag.
Zeit zum Mittagessen in ihrem schönen Dorf Bulkes.

Am Haus des früheren Bulkeser Arztes Dr. SANDER spielen die Kinder Volleyball auf dem heutigen Pausenhof der Schule.
INGE, der Liebling des Arztes, und ihr Mann Heinrich aus der Familie STEPHAN kommen schon lange Zeit immer mit dem Wunsch nach Maglic, die zwei Dörfer zu versöhnen, ihnen schöne Geschichten über das Dorf ihrer Kindheit zu erzählen und dazu beizutragen, dass die gegenwärtigen Bewohner stolz darauf sind hier zu wohnen.

Am Eingang zum alten Bulkeser Friedhof warten die RAPPs mit ihren Cousinen, die DEGENs aus der Zweiten Gasse und MAHLERs aus der Letzten Gasse. Da sitzt auch die Familie WERLE. In Batschka sagt man, dass sie Bauern sind. Seit sie in das Lager gebracht wurden, waren sie nicht in ihrem Dorf, um entlang der Ackerfurchen zu gehen.
Unweit von ihnen stehen die Cousinen und Nachbarn - Handwerkers GRASSes, EISEMANNs, SCHMIDTs, WEISSENBACHs, LANGs, GREIFENSTEINSs, WAHLs, KENDLs, NEBERs, JELCHOS, ...
Sie warten, um den alten Friedhof gemeinsam zu betreten.
Bald beginnt das Gebet.
Das erste nach so vielen Jahren daheim in Bulkes.

Frau Maria BECK aus dem Haus Nr. 119 ist mit ihrer Tochter und ihrem Enkel Kristian im Bus.
Sie erlebte diesen Tag.
Ihre Augen glänzen. Vor Tränen ...
Während die Busse langsam fahren, verwandeln sich ihre zweiundneunzig Jahre in ein Mädchen, das auf den Straßen von Maglic - ihres Bulkes spielt.
In den Händen hält sie ein Buch, das sie selbst geschrieben hat. Sie möchte sich bei den Bewohnern ihres Dorfes bedanken, die geholfen haben, die kleine Gerda, Erna, Peter, Horst, Johanna, Margaretha, Maria, BERNHARDT und die anderen Kinder aus diesem Dorf nicht zu vergessen.
Während die Kinder aus der neuen Schule in Maglic Willkommenslieder sangen, dachte sie an die Lehrer Karl KENDL, Tobias POLSTER, Karl BRUNNER und an Jakob HOFFMANN.
Auch an Eugenie, Käthe, Julchen, Mathilde/Hilde BRUNNER und Katharina, die Kindergärtnerinnen des Bulkeser Kindergartens. Auch an ihre Helferin Elisabeth Klaus.
Sie möchte, dass auch Dusan und Milan und Vinka und Dragan und Slobodan und Sladjana und Zarko ihr Buch und alle geschriebenen Bücher über die Menschen dieses schönen Dorfes vorlesen, … und all denjenigen, die sie mit einem aufrichtigen Willkommensgruß empfangen haben. Sie weiß, dass sie sich besser verstehen, wenn sie die Wahrheit über sie und ihre Golgota erfahren.
Sie hat sich dazu entschlossen, ihr Buch Dusan zu schenken, dem Menschen, der sich darum bemüht hat, dass sie sich so fühlen, als ob sie in ihr Heim kamen, - dass sie wieder in ihr Dorf Bulkes kommen und ihre große Kirche betreten sowie für alle eine Gedenkfeier abhalten, die in den Lagern Jarek, Palanka, Rudolfsnad, Gakowa, Vrdnik, Filipova, Kruschiwil, Mitrowitz, …, in den russischen Bergwerken Antrazit und Toschkowka, im serbischen Bor, dem Lager 1026, Sneschnoe, … geblieben sind.
Sie beten für jeden von ihnen, der auf dem Weg ohne Rückkehr geblieben ist.

Herr Heinrich HOFFMANN befand sich nicht unter den Reisenden im Bus. Mit Liebe und dem Versöhnungswunsch ist er mehrmals ins Dorf seiner Vorfahren gekommen. Zusammen mit seinen Freunden und Herrn Peter DEGEN, bekannt als WENDLs Peter, ein Mann von großem Herz, der sich bis zu seinem Lebensende darum bemühte, die zwei Völker aus dem Dorf mit zwei Namen zu versöhnen.
Sie fuhren auch an Haus Nr. 6 vorbei - dem Haus der Familie DEGEN, in dem Peter geboren ist.
Vielen tut es Leid, dass er nicht miterleben konnte, unter ihnen zu sein.
Sie irren sich natürlich.
Der Apostel sagt: " Die Liebe hält lange aus, sie ist gnädig ..." (I Kor, 13.4).

Erinnerung:
Während die Gäste der gegenwärtigen Maglic Bewohner die Kirche betreten, begleitet sie der unsichtbare Blick des Pfarrers Karl ELICKER auf all die toten Bulkeser, - die ausgestorbenen Familien, die plötzlich aus der Erinnerung hierher zurückkommen und nun wie lebendig in Maglic gegenwärtig sind:
Neben ihm steht Frau Maria BAUER aus Haus Nr. 468. Sie ist froh, weil ihr lieber Ehemann Samuel BAUER aus Antrazit, aus dem fernen Russland nach dem Krieg zurückkam. Ihre Tochter, die kleine Magdalena, hält in Erinnerung an Jarek die Hände ihrer sechsjährigen Brüder, den Zwillingen Samuel und Heinrich, fest. Sie wollte sie behüten. Es gelang ihr nicht.
Auch die Liebe der Mutter half dabei nicht, - die kleinen Zwillinge sind im Lager Jarek gestorben.
Fritz BECK HNr. 31 aus der Ersten Gasse traf sich heute ebenfalls mit den Seinen.
Auch Franz JUGENHEIMER HNr. 112 aus der Haupt Gasse ist mit den Seinen vereint. Er fand sie in Jarek. Nur auf die kleine Elisabeth warteten alle. Sie kam vom Norden der Batschka, aus dem Lager Gakovo.
Katarina Bieber aus Nr. 448 kam vom Donezbecken.
Friedrich Glas Junior HNr. 382 hat seine Bulkes-Bewohner seit seinem letzten Geburtstag am 9. April 1941 nicht gesehen (an diesem Tag wurde er während des im YU-Feldzugs bei Nisch ermordet). Er kam aus Nis an.
Herr Chistian GERHOLDT HNr. 221 liebkost mit seinen schwieligen Landwirthänden den achtmonatigen Gerhold, Susanes Sohn. Sein jüngster Enkel war nie in Bulkes - er wurde im Lager Jarek (am 8.5.1945) geboren (und ist am 17.1.1946 in Jarek gestorben).
Auch Herr und Frau Hoffman, die sich mitsamt der sechsmonatigen Brigita an den Händen halten, sind hier. Auch in Jarek konnten sie nicht ohne einander leben. Sie waren elf Tage getrennt.
Herr Peter und Anna Klaus stehen neben ihnen. Bei ihnen stehen die Biebers aus Haus Nr. 46,
dann die Binders aus Nr. 182 in der Hauptgasse.
Der kummererfüllte Herr HÄHNEL Peter HNr. 197 wartet auf seine Frau Elisabeth und seine Tochter Christine, die beide aus Antrazit kommen.
Apotheker Christian HARTMANN (wurde in Palanka erschossen) HNr. 213 ist mit seiner liebsten Ehefrau Christine hier. Beide schauen liebevoll auf ihre einzige Tochter Helga. Sie warteten lange darauf, bis sie auf die Welt kam. Sie war erst fünf Jahre alt, als sie in das Lager Jarek gebracht wurde.

Alle wollen sich ausruhen.
Sie wissen, dass ihre Bulkeser wieder kommen und auch ihre Jüngsten mitbringen.
Sie warten mit dem Vorsitzenden ihrer Vereinigung, Herrn Franz aus dem Haus JUNG.
Herr Karl WEBER ist ihnen bei der Erkennung des Dorfes ihrer Vorfahren behilflich.

Während der Bus von der Haupt Gasse in Richtung neues Maglicer Schwimmbad abbiegt, denkt das ehemalige Mädchen (Anm.: Die Autorin dieses Reiseberichts.), das in Maglic aufgewachsen ist, an sein heutiges Haus in Belgrad. Sie lebte im Bulkeser Haus Nr.142 von Heinrich und Katharina Hähnel.

Sie ist heute froh. Einer ihrer Wünsche ist in Erfüllung gegangen.
Sie weiß, dass jener Augenblick nahe ist, an dem die Wahrheit über das ehemalige Bulkes und dessen Bewohner ans Licht kommen wird. Sie glaubt, dass sich dessen ehemalige und gegenwärtige Bewohner endlich versöhnen werden: die tüchtigen Leute aus Bulkes mit den tüchtigen Leuten aus Maglic.
Sie wird einige von ihnen durch Gotteshilfe kennen lernen. Sie wird sie darum bitten, sich gemeinsam darum zu bemühen, dass dieses Dorf dasselbe wird, wie es früher war: unser schönes Dorf Bulkes.
Auf diese Weise kann sie auch die Antwort auf die vielen Fragen finden, die sie sich selbst gestellt hat, als sie in den Maglicer Straßen spielte, das Alphabet bei der gutmütigen Lehrerin Nada lernte, zum Bahnhof ging, um Gäste abzuholen, Rad fuhr oder Wasser aus dem Wasserhahn im Zentrum bei der Kirche holte.
Dann fragte sie sich hin und wieder: wer sind die Leute, die in der schönen Bulkeser Kirche beteten, wer lebte in den Häusern? Warum sind alle aus dem Dorf verschwunden?
Wie sahen die Augenblicke vor ihrer Abfahrt aus?
Wer hat sie von hier abgefahren?
Warum?
Sie fragte sich, wessen schöne Denkmäler sich auf dem Friedhof befinden?
Warum ist niemand da, der Blumen auf die Gräber legt?
In ihrer kindlichen Unbedenklichkeit wollte sie die Begrabenen erfreuen. Sie dachte, dass sie froh sind, wenn sie ihnen Veilchen schenkt.
Sie fragt sich inzwischen, wer ihre Nachfahren sind? Wo sie nun sind? Was sie über dieses schöne Dorf wissen? Haben ihre Vorfahren sie gelehrt, dieses Dorf so zu lieben, wie sie es taten?
Lieben sie es wirklich?

Könnt ihr Bulkes - Maglic lieben?

Anm.: Die Autorin hat die ersten Buchstaben in Bulkes/Maglic gelernt.

Ko je ovde lud? - Samo za Ludake 3

2008-05-14T22:06:00.002+02:00

Mlađan Dinkić u znak protesta što je njegov koalicioni partner ( DSS ) doveo Tomislava Nikolića na čelo Srpskog parlamenta.. ne učestvuje u radu parlamenta !

Mislite da je moralno i ljudski što bivši ministar finansija Mlađan Dinkić više nije u stanju da se stidi za postupke svog koalicionog partnera ?
Mislite da se on sada stidi u ćošku ?
Ako bilo šta od ovog gore navedenog mislite....

Zdravo doviđenja !

Nemojte dalje čitati. Nepopravljivo ste " NORMALNI " !

Pozdrav " nenormalnim "

I vama tu nešto smrdi? Možda ne znate tačno šta ali....

Evo šta meni ovde vonja do neba..... Mlađan Dinkić

Kako je moguće da je najednom i naprasno ovaj uvlakač postao gadljiv na postupke DSS -a ? Kako mu nije smetalo da zajedno sa Koštunicom, radikalima i Social Demokratijom, obara vladu Zorana Živkovića, samo da bi se on lično dočepao ministarske fotelje. Tad su radikali bili dobri? Naravno da nisu, ali neprijatelj moga neprijatelja je moj ..... je moto G17+ stranke !
Kako im nisu smetale nebrojene afere koje su Koštunica i kompanija napravili za tri i po godine, tri i po godine ljubavi DSS -a i G17+ -a ? Ma nema veze, samo da naš Mlađa ima ministarstvo finansija a samim tim gro para države Srbije u svojim rukama !

Kako im nisu smetale koalicije G17+ sa Srpskom Radikalnom strankom po opštinama ?

Prvo i za nas najvažnije, kako im nije smetalo da Srpska radikalna stranka bude koalicioni partner G17+ u Bačkom Petrovcu ?

Kako su se Srpska radikalna stranka, G17+ i Demokratska stranka ( Boris -gump Tadić ) tako dobro razumeli kad su pisali ustav ? Kad su zajedno falsifikovali rezultate referenduma, kad im je postalo jasno da nije izašao dovoljan broj glasača, da bi bio validan ?

Ma nije im smetalo, ne smeta im to ni sada, niti će im ikad smetati radikali. Ni G17+ - u ni Demokratskoj stranci ( Boris -gump Tadić ), već su za razliku od demokrata, koji su sledili u procenama svog predsednika Tadića, šta je državni interes Srbije ( a sve pod mudrim savetima Tadićevog tate Ljube i njegovih prijatelja, Dobrice Ćosića, Matije Bećkovića i ostalih memorandumaša srpske akademije nauka i umetnosti ) procenili da je vreme da se napusti brod koji tone ! A znate ko prvi beži sa broda koji tone, dok ni sam kapetan nije svestan da voda prodire. Pacovi i to instiktivno !

Pošto smo apsolvirali da Srbijom i dalje konstantno vlada služba Miloševićeve Državne bezbednosti, koja je morala da žrtvuje DSS da bi i dalje imali kontrolu nad samim sobom ( BIA i ostale službe ), mudro su procenili da nije pametno da razotkrijju baš sve svoje igrače ( stranke ).

E zato se je naprasno Mlađan Dinkić naljutio na DSS, i počeo da glasa zajedno sa LDP, LSV i ostalim ne- DB strankama !

Znate onu narodnu, ne drži sva jaja(re) u istoj korpi !

P.S: Sa više strana i u više navrata su mi neki ljudi skrenuli pažnju na to da je i Radomir Zotović delatnik službe državne bezbednosti, još od mladih dana. A ja naivan nisam im verovao .....

Ko je ovde lud? - Samo za Ludake 2

2008-05-14T22:05:00.002+02:00

Monday, 26 March 2007

Drugi text samo za Ludake. Molimo vas da pročitate upozorenje " samo za ludake ". Smatrajte se upozorenim !

"Vredni Maglićani su od samodoprinosa izgradili Osnovnu školu uz fiskuklturnu halu, dečije zabavište, kapelu, telefoniju i uveli plinsku mrežu. Izgrađeni su 2002. godine bazeni dimanzija 12,5 metara i brčkavac za malu decu. Pored bazena izgrađeno je nekoliko sportskih terena za tenis, odbojku u pesku, za dečje ljuljaške i drugo. Prošle godine počela je gradnja kanalizacione mreže, koja je gotovo pri kraju, ali pored samodoprinosa „Čipsare", PD „Maglića" i drugih pomoći ovo selo rešava jedan od najtežih problema. Ono što je u planu je izgradnja smetlišta van sela, treba napraviti do groblja pešačku stazu, jer se do njega može stići samo auto–putem, što ugrožava saobraćaj. "

Originalan tekst : Maglić muzej seoba

Za svaku pohvalu je što gospodin Zotovć piše o Bačkom Magliću i njegovoj istoriji. Kad i kako je nastao Bački Maglić, kako se nekada zvao i ko je tu živeo. Da se ne zaboravi !

Mi Ludaci vidimo nešto nenormalno u delovima texta !

Ako ne vidite ništa što je sumnjivo, ili nemate ama baš nikakvog pojma zašto ovo smatramo nenormalnim....

ZDRAVO DOVIĐENJA. Prestanite sa čitanjem, ODMAH !

Nepopravljivo ste " normalni " nema vam spasa !

Dobrodošli ludi moji sapatnici ! Its feel good kad smo se oslobodili " normalnih ". Zar ne ?

Šta je nenormalno i nemoralno u tekstu?

Pa eto, nas Ludake vređa potcenjivanje naše inteligencije !

gospodin Zotović u svom autorskom textu u Dnevniku, jednostavno LAŽE i iskrivljuje istinu. Samo to. Ništa više i ništa manje !

U svom tekstu nipodoštava opštinu na čijem čelu se nalazi, pa bi isto tako mogli da pokrenemo inicijativu da se opština Bački Petrovac preimenuje u opštinu Bački Maglić !

Iz texta se može zaključiti da su građani Bačkog Maglića čudo božje oličeno u sposobnosti, štedljivosti i požrtvanosti a svi ostali građani opštine smotani nesposobnjakovići ! Jer su kako iskrivljuje istinu g.Zotović podigli SAMODOPRINOSOM sportsku halu, bazen....

A nisu, hala u Bačkom Magliću je opštinska investicija, koja je prevashodno podignuta KRVAVIM KERTESOVIM parama !

ISTO KAO I BAZEN.

Možete li zamisliti koja količina licemernosti i nemoralnosti je potrebna, da bi prikazali pare koje su ukradene od građana ove a bogami i okolnih zemalja, kao rezultat svoje vrednoće, štedljivosti i naprednog mišljenja ?

Naravno da ne možete ako ste " normalni " ! Ali ako imate imalo ludosti....

Sreća pa je Bracika zaglavio zatvor , a on je poznat kao onaj ko u zatvoru voli da se bavi kulturno umetničkim radom, najviše PEVANJEM, pa ćemo tako iz novina pročitati koliko je to Bački Maglić dobio kesa ( omiljen način Bracike da deli pare - plastična kesa - ) za halu i bazen !

Ali nisu građani Bačkog Maglića nešto posebno nemoralni, oni su jednostavno iskoristili to da su bili miljenici režima Slobodana Miloševića. Jer su tako nesebično glasali za njega i njegov režim.

Nemoralni su Petrovčani, koji su dozvolili da se Hala i Bazen proglasi opštinskom investicijom. A krvave Kertesove i Miloševićeve pare provuku i tako " operu " kroz opštinski budžet !

Ko je tada vladao u opštini Bački Petrovac ?

Predsednik opštine Juraj Červenak

Predsednik izvršnog odbora opštine Bački Petrovac Miroslav Šproch

P.S. A ovo : do groblja u Magliću se može stići SAMO AUTO - PUTEM !? Hmmm...
Verujem da to nije namerna greška, čak šta više ni greška...

to je samo percepcija sveta oko sebe...

g.Zotovću jeste li nekad bili u Beogradu ?

E, onaj široki put kojim ste se vozili... e to je AUTO-PUT !

Ko je ovde lud? - Samo za Ludake 1

2008-05-14T22:04:00.002+02:00

Sunday, 25 March 2007

Prvi prilog samo za Ludake. Molimo vas da pročitate uputstvo Samo za Ludake. Smatrajte se upozorenim !

Narodna kancelarija predsednika republike Srbije

Započela je akcija Narodne kancelarije predsednika Republike " Domaći zadatak za sve nas". Reč je o akciji pomoći školama u Srbiji i njihovim isturenim odeljenjima u izgradnji toaleta jer, prema podacima koje su prikupljeni, više od polovine školskih objekata u zemlji nema sanitarni čvor. Drugim rečima, oko 20 000 učenika koristi poljske toalete i nastavu pohađa u objektima koji ne zadovoljavaju elementarne higijenske uslove !

Dakle počela je akcija kabineta predsednika republike Srbije Domaći zadatak za sve nas. Sve sa reklamom na TV -u i ostalim reklamnim sredstvima, omiljenog predsednikovog PR-a Srdjana Šapera ( ex Idoli ).

Mi Ludaci vidimo problem u ovome, i na ovom mestu bi trebalo da se rastanemo sa "normalnim" građanima Srbije. Koji u ovome ne vide nikakav problem.
"Normalni" građani posle ove rečenice nemojte dalje čitati, ovo što piše dalje nije za Vas, Vi ste neizlečivi Normalnjaci.

Zbogom !

Dobrodošli u Ludaci only, deo teksta.
Zasad nemam mogućnost da zabranim " normalnim " da ovo čitaju ali radim na tome, i u skorije vreme " normalni " ove tekstove neće moći čitati ! Ne šalim se, ni malo !

Elem ja Ludak br.1 vidim problem u tome što kancelarija predsednika republike započinje kampanju Domaći zadatak za sve NAS !

Prvo manje bitno ,ali ipak bitno je to što se reklamna kampanja "Da Srpski đaci ne seru više u prirodi " plaća iz naših para, para poreskih obveznika i to istoj onoj reklamnoj agenciji koja je radila izbornu kampanju Demokratske Stranke, kojoj je na čelu kućni prijatelj Borisa Tadića, Srđan Šaper ( ex Idoli ) !
To što Boris uteruje pare Demokratske Stranke svom drugaru Srđanu u džep, je problem Demokratske Stranke. Ali kad taj isti Boris gariju Srđanu uteruje pare poreskih obveznika Srbije , e to je već i naš LUD problem !
Drugo manje bitno je to što bi od tih para koje stavi Srđan u džep, moglo da se izgradi mnogo WC - a ( water closet - čudo tehnologije izmišljeno u 26.veku BC - ).

Apsurdno je trošiti pare na kampanju za prikupljanje para !

Ne znam da li sam bio dovoljno jasan ? Ako ne shvatate problem, molim Vas napustite ovaj text ODMAH ! Niste Ludak, neizlečivo ste Normalni !

I treće ali najbitnije je :

KO JE OVDE LUD ?

U životu nisam video moronskiju kampanju, gde javno na svim sredstvima javnog informisanja obznanite - koliko ste nesposoban, glupi DEBIL !

Ko je bio predsednik Srbije do sada ?

Boris Tadić.

Ove škole su i dosad postojale, a đaci su kenjali u prirodi ?

Jesu !

Ko je za to odgovoran ?

Boris Tadić !

Jer ako je za to sada odgovoran onda je bio i pre godinu dana, i pre dve godine isto kao i pre tri godine... Ali nije našao za shodno da država Srbija obezbedi svojim mladim naraštajima, ako ništa drugo a ono da seru kao ljudi !?

Nije !

Otkud sad tolika briga gde završava govno srpskog đaka?

Niste shvatili opet ?

Zdravo doviđenja, nemojte više čitati tekstove " Samo za Ludake "

Obaška što država Srbija ima pare za ratove, okupacije, nacionalne investicione planove, nuklearni reaktor u Vinči i razno razne, više manje megalomanske snove srbijanskih političara, ali nije našla za shodno da u vremenskom periodu od xxx godina ( od kako su od Srbije i Turci digli ruke ) svojoj deci napravi koliko toliko uslove za normalan život ( normalno srati, za početak )!

To se jednostavno nije setila !

Koliko je onda apsurdnan zahtev Srbije i srpskog društva da ima pravo vladanja nad bilo čime !

Počevši od ex Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, Kosova ili Vojvodine !

Pa svi ti ljudi hoće da seru ko sav ostali nenormalan SVET !

I u ime pristojnog sranja beže od Srbije glavom bez obzira !

MISLITE O TOME !

Ko je ovde lud ? - Samo za Ludake

2008-05-14T22:01:00.002+02:00

Sunday, 25 March 2007

Bački Petrovac istinita priča pokreće seriju textova

KO JE OVDE LUD ? - Samo za Ludake.

Naš sajt će objavljivati u narednim nedeljama textove koji nisu za sve. Ali na dobrovoljnoj bazi. Što znači mi vam predstavimo problem ( ono šta mi ludaci vidimo kao problem ) a vi odlučite da li tu ima neki problem ili ne .

Ako u uvodu ne vidite ništa sporno, molimo vas da odmah prestanete sa čitanjem texta !

Jer Vi ste definitivno normalni građanin države Srbije i Srpskog društva i nema vam pomoći !

Nikad nećete postati Ludak.

Pa da se ne bi intoksinirali sa Ludim načinom razmišljanja, jednostavno prekinite čitanje. Ne garantujemo vam da ćete ostati normalni posle čitanja.

SMATRAJTE SEBE OBAVEŠTENIM I UPOZORENIM !

Uputstvo: Kako vredjati

2008-05-14T21:59:00.002+02:00

Pošto sam lenj čovek teško se nateram da uradim nešto, a najteže mi pada nekom objašnjavati. Ali šta je tu je, moram se dohvatiti tastature, jer me je isprovocirao gospodin koji brine o stanju mog rasplodnog organa !

Gospodine koji voliš da se potpisuješ sa štatebolikurac ovo je uputstvo za tebe.

Uputstvo kako uvrediti, jer tvoji bedni pokušaji ne da ne izazivaju kod mene uvređenost, već jedino i samo frustiranost ! Pa zar je moguće da posle svih pročitanih textova na ovom sajtu nisi ništa naučio? Moj život je definitivno promašen, ni dostojnu uvredu te nisam naučio, a toliko sam se trudio !

Nemoj nikad pomisliti da je uvreda za nekog, to što TI misliš da je uvreda! Jer ono čega se stidiš TI i na šta se TI vređaš možda nekog ostavlja sasvim ravnodušnog i u nedoumici - a šta si hteo u stvari da kažeš - i - koji su naši? - ! Da ne pominjem da možeš ispasti glup i providan !
Jer kako drugačije protumačiti tvoje stalno pominjanje motike? Evo kako ja to shvatam.
Svaki isfrustrirani nikogović se na prvom mestu stidi svoga porekla, backgrounda a ima i onih koji se stide svoje sexualne orijentacije. Pa su tako najveći mrzitelji pedera upravo oni koji naginju homoseksualnosti, i to znaju, u isto vreme se pale na osobe istog pola ali se gade sami sebi ! Najčešće su to upravo mačo tipovi, slika i prilika homo balcanicusa, oličenje predrasude kako bi pravi muškarac trebalo da izgleda ! Oni će uvek naglašeno reagovati kad god neko pomene homosexualce, i uvek po pravilu imaju rešenje za izopačene pedere. Bilo da je to ručno prevaspitanje, ili konačno rešenje u vidu istrebljenja. Kad god čujete nekog da to priča, znajte da je nesrećni čovek u stvari latentni peder, da se toga stidi i to prikriva drekom, bukom i naglašenom agresivnošću, ali da bi vam na kraju rado popušio kurac !
Ne verujete ? Pitajte psihijatre ili pogledajte film American Beauty ili Brokeback Mountain
Šta se dobija kada neko konstantno pokušava uvrediti nekog, time čega se on sam stidi? Pa dobija se kreatura koja voli da se potpisuje sa statebolikurac ( za koga nisam siguran da li bi mi rado popušio, još nisam naišao na povezanost kompleksa niže vrednosti i latentnog homosexualizma, ali ako pročitam o tome negde, javiću ) ali je 100% seljačkog porekla, i toga se stidi.
Jer verovatno pokušava da ga društvo prihvati i socijalizuje na nekoj višoj lestvici, višoj po njegovom poimanju višeg, a to je sve što je za stepenicu višlje od vukača motike !
Evo da ti pomognem u lečenju kompleksa, nisi seljak gospodine statebolikurac !

Nisi majke mi.

Jel pomoglo ?

Naravno da nije, jer misliš da se zajebavam. Ali ne zajebavam se jer, I do not give a fuck za tvoje frustracije i komplekse !
I čuješ li ovo pucketanje u pozadini koje se pojačava ? E to ti je dragi moj, pucketanje mog rasplodnog organa o tebi i tvojem mišljenju ! Sve ostalo što se tiče mog rasplodnog organa je u redu, HVALA NA PITANJU, što i tebi želim !
Ako stvarno želiš da me uvrediš molim te da pročitaš još jednom text uputstvo za uspešnog bezobrazanika . Iskreno se nadam da ćeš iz tog texta naučiti kako da me uvrediš. I jedva čekam dostojnu, pravu uvredu. Jer u protivnom sam stvarno džaba krečio, i moj život je totalni promašaj !

Srećno u lečenju kompleksa niže vrednosti, druže moj statebolikurac.

P.S. ako želiš da naučiš kako se pišu uvrede u svetu, evo moje preporuke pravih hate e-mail.

Da li ste bili dezerter?

2008-05-14T21:56:00.002+02:00

Wednesday, 14 March 2007

Da li ste bili dezerter?

Prisetite li se nekad ratova koje je vodila Srbija ( i redovno gubila, što je za divno čudo nije odvratilo od srljanja u sledeći poraz ) ? Počevši od one lovačke zabave u Sloveniji, gde je lovačko društvo pijanih Slovenaca za dva dana, oteralo celu jednu armiju ( koja je tad nosila ime JNA ) nemajući valjda ništa pametnije da radi, ili možda štedeći slovenačku divljač. Pa onda mnogo krvavijih ratova u Hrvatskoj, Bosni, mali predah pa Kosovo i na kraju bombardovanje...

Naravno da se sećate.

Danas sam opet bio bad boy i gledao televiziju ( redovno izbegavam, neću više - majke mi - ) i nabasam tako na jednog političara ( neću mu pominjati ime, da ne ispadne reklama - hint - nije Čeda Jovanović ) koji ima petlju da kaže i neke stvari koje su tabu tema za sve ostale koji se bave politikom, a povezano je sa brojem glasova koje posle treba da dobiju na izborima, a kako ovdašnji političari mnogo vole da ih mase vole i da to potvrde na glasačkim listićima, uglavnom izbegavaju da pričaju istinu i radije pribegavaju pričanju bajki....
Elem kaže dotični ( moja slobodna interpretacija )
Zamislite apsurd, da Srbija nije osuđena zbog genocida u Bosni ( Srebrenica ) prevashodno zbog glavnog aduta koji je svuda u procesu nabijala na nos sudijama, a taj adut nije ni manje ni više nego broj dezertera koji nisu hteli da učestvuju u pokolju drugih ljudi a u cilju stvaranja velike Srbije.
Ako nastavite ovu logičku misao, može se svašta zaključiti.
Kao prvo, Srbiju su od sramote koju nosi još samo jedna zemlja u istoriji ( Hitlerova Nemačka ) spasili upravo oni koji su od Srbije bežali, i za to bili proganjani, ucenjivani, izloženi fizičkoj i psihičkoj torturi, stavljani na kojekakve crne spiskove, stubove srama.... dodati slobodno vaše iskustvo....
Ovi što sad seire nad presudom suda u Hagu ( kojeg sada priznaju za merodavan, ali kad se sudi njihovim vođama, onda je taj sud jedanaesta rupa na svirali ) a koji su u ratovima za propast Srbije uglavnom ili agitovali na uništenju svega što nije srpsko ili lično u njima učestvovali kao dobrovoljci. Ima da se zahvale upravo i jedino dezerterima što neće u istoriji biti upisani debelim masnim crnim slovima, rame uz rame sa SS jedinicama.
Mogu da zamislim kako će se ovi što hoće ponovo da brane Kosovo našom krvlju (počevši od SRS pa sve do Demokratske stranke ) i dok će se oni slikati po TV i novinama, a mi valjati po blatu i bežati od Nato aviona, upotrebljavati ovu presudu kao opravdanje za to da su oni bili i ostali u pravu !
Ovi zbog kojih je Srbija oslobođena sudske presude za genocid ( ali je osuđena za nesprečavanje genocida, što se takođe prećutkuje u Srbiji ), više i ne žive u Srbiji već su, bar većina njih, pobegla iz nje ostavljajući je na milost i nemilost patriotama krvavih ruku....
Možemo zapasti u neviđene apsurde ako sledimo logiku, ali batalimo logiku, to u Srbiji ne važi, nema veze i niko je ne zarezuje ni 2%. Još me samo čudi samo to kako su upravo ti koji su zločine činili, potegli kao svoje oružije, upravo one koje su progonili. I samu bezočnost upotrebe takvog argumenta od strane dželata!
A Vi? Gde ste bili vi?
Sećam se tog perioda, kada su većinu mojih drugova vijali, što da im uruče poziv, što da im obuku uniformu ( ako im je neko od ukućana neznanjem, zapečatio sudbinu, i potpisao poziv umesto njih ), njihovo sakrivanje kod rođaka, baba, prijatelja i svuda samo što dalje od kuće. Nije da sam neki heroj ali ja sam mirno sedeo kući, čvrsto rešen da lično potpišem poziv, spakujem ruksak, i brišem iz Srbije sa tim pozivom u džepu odmah istog dana. Kao ulaznicom koja otvara vrata normalnih država! I moje agonije što poziv nikako da stigne a već počeli da šalju i polu sposobnim ( ta nisam valjda šugav, što me neće ).
Mozgajući o razlozima što me Slobina vojska neće, setim se pijanke sa jednim načelnikom ONO i DSZ na samom početku rata u Hrvatskoj, i moje iskrene izjave da, pošto meni Hrvati nisu ništa uradili, niti napali moju zemlju, ako mi daju oružije prve koje ću upucati, su upravo oni koji su mi oružije dali, jer su u stvari oni moji neprijatelji ( dobro sam shvatio Krležu i njegovu knjigu - Mars, Hrvatski bog rata - bar mislim da se tako zvala, obavezna srednjoškolska lektira u moje vreme ). Jedva čekam da se otvore dosijei ( a otvoriće se kad tad, pa da pročitam šta je dotični zapisao u moj, da li nešto kao, neprijatelj države ili neuračunljiv.... ) !
Kad sam konačno skontao da ja poziv neću dobiti, reših da uzmem stvar u svoje ruke, jer već stvarno nisam imao kud i ne bi preživeo u Srbiji, u medjuvremenu vođen na streljanje od crvenih beretki ( samo zato što sam im pominjao u jednoj rečenici majku i komunizam ) imao konflikt sa nekim kapetanom, pored parkirane na sred druma, kolone tenkova. Konflikta sa komšijama koji su sve sa tri prsta oduševljeno pozdravljali tenkove na proputovanju za Vukovar..... I da poziv sam sebi napravim, nabavio sam neki poziv koji je dobio neko od mojih drugova i mrtav ladan ga falsifikovao na moje ime!

Voila imam i ja poziv !

Da apsurd bude veći u to vreme niste mogli da napustite zemlju ako od vojnog odseka niste imali potvrdu da niste dobili poziv.... Odem isto tako mrtav ladan, u vojni odsek i oni mi izdaju potvrdu da nisam dobio poziv. To sam bacio kroz prozor voza čim smo ušli u Mađarsku... I pravac zapadna Evropa!
Moje oduševljenje nije imalo granice kad sam video ( prijavljujući se u policiji za strance u jednoj zapadno Evropskoj zemlji ) fasciklu sa imenom Vojvodina u koju su stavili taj moj falsifikovan poziv, pošto su prethodno stavili sa strane fascikle na kojima je pisalo Srbija, Hrvatska, Bosna.....
Nije mi žao, što je i moj falsifikovani poziv doprineo da zločinci izbegnu pravednu presudu, i učinio bih to ponovo, ne zbog njih, već sebe radi.
Ali osećam se nekako izneverenim dvoličnim ponašanjem tzv. međunarodne zajednice, koja je toliko kratkovida i ne poznaje ovdašnji mentalitet, i ovakvim postupcima samo dodaje vetar u krila raznim patriotama, koji će čim se malo oporave i potkože opet pokrenuti svoj krvavi pir.

A mi? Šta ćemo mi ? Ne znam. Ima li neko svež poziv za vežbu ili nešto slično ? Ako imate, pošaljite mi molim vas na mail, nema veze ako piše vaše ime na njemu,
imam photoshop.....

Dušebrižnici pobrkali lončiće

2008-05-14T21:53:00.001+02:00

Saturday, 17 February 2007

Dosad sam u životu sreo samo jednog jedinog dušebrižnika ( eng. - soulkeeper ) koga sam cenio. Nije on bio neki PRAVI dušebrižnik, već tip negde iz Moldavie, pravi Zero Hour online fanatik, koga ni jednom nisam uspeo da pobedim u ovoj predivnoj igri. Sve ostale sam celog života prezirao !

Zadnjih dana sam izložen pravoj kanonadi dežurnih dušebrižnika, koji brinu o tome ko će se naljutiti zbog objavljivanja istine kako glasaju naši novi poslanici u republičkoj skupštini. Istina je stvarno poražavajuća, što se pomenutih poslanika tiče, ali je ISTINA. To je tako, tako su glasali, za svoje postupke će ili neće snositi političke posledice i šta tu ima ko normalan da se ljuti ? Oni imaju svoje političko opredelenje koje je sad i naš problem a ne više samo njihovov lični. Isto tako moja politička ubedjenja su moj problem ( i tako će ostati ) jer nisam javna politička ličnost.
Ono što se kosi sa logikom ( mojom, ali može biti da sam ja pobrkao lončiće ) je ono šta sledi posle saslušane zabrinutosti ko će se naljutiti. Razgovor odmah predje ( a neizazvan bilo kakvom mojom upadicom, komentarem ili bilo čime jer o tome nisam ni razmišljao, dok se nije identično ponovilo sa nekoliko sagovornika ) koliko Pavel Marčok zaradjuje sada kao republički poslanik. I onda se predje na licitiranje ( lupanje ) ciframa, te preko 200.000 te više od 300.000 da bi rekord držao dr. Jan Ribovič koji je izračunao 350.000 ni manje ni više ! I to brže bolje telefonom obznanio svima onima čijeg se telefonskog broja dočepao !

I šta onda jedan čovek sa izopačenom logikom kao ja, može da zaključi ?

1. Nikad netreba pričati istinu o političkim ličnostima da se nebi nedaj bože naljutile

2. Nije bitno šta ko u politici radi, već je bitno koliko ima platu

3. Onom koji je u politici napravio grešku ili prestup to netreba reći u lice, već iza ledja

4. Neće neko postati moj politički neistomišljenik, bez obzira u kakvim sam odnosima sa njim, na osnovu njegovih političkih postupaka, već na osnovu njegove plate !

5. U redu je da neko pravi političku štetu, dok god to radi za džabe, neću se slagati sa tim
samo u slučaju da je za to plaćen

6. Kad neko lupi najveću moguću cifru u javnom licitiranju, to se odmah uzme zdravo za gotovo, a onaj koji je to lupio citira kao pouzdan izvor informacija

7. Političko opredeljenje nema nikakvo značenje u tome da li ću sa nekim politički saradjivati, već to isključivo zavisi od toga da li on ima veliku platu

8. Pouzdanost izvora se utvrdjuje po visini izlicitirane sume ( što veća to pouzdaniji izvor ) a ne po pouzdanosti osobe koja je tu cifru lupila

I što više i dublje ulazimo u logičnu analizu razgovora, činjenice su sve više poražavajuće po moralnost i logiku vašeg sagovornika. I zato verovatno treba stati, da vam se ne bi pogoršala slika koju imate o njemu. Najbolje po vas bi bilo da eto priznate krivicu, za vaš nepromišljen postupak iznošenja istine i priključite im se u horskom dušebrižništvu o tome koliko dotični političar ima platu.
Jer u našem društvu je to BITNO, to se broji ! To šta on u politici radi, ne da je na drugom mestu ( drugo mesto zauzimaju teze o tome gde će on te pare potrošiti ) nije ni na trećem, četvrtom.... već na zadnjem !

I na kraju pouka političarima, sadašnjim ili budućim u Bačkom Petrovcu

Nije bitno šta pričate ili šta radite ( nije uopšte bitno da li je ono šta pričate suprotno od onog šta radite ), nije bitno da li pravite štetu ili ne.

BITNO je da to radite DŽABE !

P.S. Dugo sam se lomio da li da napišem i moj komentar o posledicama takvog ponašanja na našu sredinu. Ali eto...

Društvo koje razmišlja samo o tome koliko ko zaradjuje a ne razmišlja o njegovim delima, jeste bolesno društvo. Takvom društvu nema napretka niti dobrote. Takvo društvo svakim danom tone dublje u kaljugu koje je samo napravilo i u koje ono samo doliva vodu, da se ne bi slučajno sama od sebe na suncu osušila!

Kako inače objasniti to da jedna prozrena osoba, kao što je dr.Jan Ribovič ( poznat svima kao vlastohlepna i osoba koja će svu svoju ljudskost i moralnost prodati za pare i ličnu korist ) bude onaj koji će odjednom postati naš brat po najljigavijem srozavanju nekog političara, samo zato što možda taj neko ima veću platu od Riboviča ?!?

Mačiji sex

2008-05-14T21:51:00.002+02:00

Friday, 17 November 2006

Stvarno ne znam koliko je blamiranja potrebno jednom normalnom čoveku da bi shvatio neke stvari. Pa nekom treba jednom, neko proba još jednom a ima i upornih koji odustanu tek posle treće blamaže. E toliko o normalnima, ali koliko treba našim političkim maskotama Janu Kolaru i Michalu Spevaku ? ..... e to ni sam bog ne zna !

Ovi naši preletači, podvodači i kvazi političari koji su bukvalno shvatili da je politika kurva, ali nikako da im dopre do glave da nije svako kurvanje politika, uporno i sa nekom ludačkom energijom nastavljaju da se blamiraju. Ispočetka je to i bilo zabavno, pa počelo da bude tužno da bi sad na kraju već bilo bezukusno. Alo gospodo kad ćete više shvatiti da to ( politika ) nije za vas? Zar još uvek mislite da niste pročitani ? Već i svaka naivna baba u Petrovcu zna da sve što radite, radite iz svog ličnog interesa i da ste toliko nesposobni da ni taj svoj interes ne možete da izgurate do kraja i sve što radite završi se sa debaklom i blamažom ?

Tako je i njihov lov na zečeve sa sve bubnjevima ( skupljanje potpisa za smenu Jana Sabe ) završen opštom brukom i sramotom, ajde to sam znao, ali nikako da oprostim onima okolo njih koji su ispali naivni i poverovali da išta gde se petljaju ova dvojica može da uspe. Ali možda im je to škola a ako im ovo nije nauk.... pa onda ništa, imaćemo nekoliko političkih maskota više u Bačkom Petrovcu ! Eh da su umesto u lov na zečeve kao oružije poneli bar soli umesto bubnjeva.... Skupiše oni tako okolo neverovatnih 5 potpisa za smenu Sabe ( neproveren podatak, reko mi jedan čovek )

I na kraju se sigurno pitate: a kakve veze ima naslov članka sa blamažom Jana Kolara i Michala Spevaka ?

E pa ima :

niti manjeg kurca

niti veće dreke !

Parada pijanstva i kiča

2008-05-14T21:47:00.002+02:00

Parada pijanstva i kiča

Danas u Bačkom Petrovcu po ko zna koji put počinje opet parada pijanstva i kiča kojoj još neki ulagivački tepaju SNS ( slovenske narodne slavnosti ) a oni nacionalno nadobudni je pominju u kontekst u očuvanja narodnog identiteta.
Elem, ovo oko očuvanja nacionalnog identiteta mi baš mnogo smeta, ako je ovo šta će se manifestovati ovih dana u Petrovcu ( pijančenje do zore, uz narodnu muziku i bukvalno paradiranje kiča, plus videti i biti viđen uz obavezno komentarisanje ) slovački narodni identitet, onda kako da vam kažem, ne bi ja da budem deo toga! Nije da ne volim da se zapijem, ali to radim kad mi je ćef i sa onima sa kojima se osećam prijatno, nekako mi je uvek smetalo zabavljanje na silu ( svadbe, ispraćaji i dugo organizovane žurke ) ali zato nema ničeg lepšeg od tog istog ali spontanog ( pa makar trajalo par dana ). Ali verovali ili ne nikad ali nikad mi nije zabava da kad se zapijam slušam narodnu muziku bilo koje fele ! Uglavnom od takvih zabava bežim glavom bez obzira. Nevolem čak ni pesnika čiju sam pesmu parafrazirao ( Đorđe Balašević ) jednostavno ne godi mi, pa bio on neka ikona i simbol Vojvodine koliko hoće. Jednostavno ako sam Vojvođanin ne moram po definiciji ili modi da se nadahnjujem njegovim pesmama. I isto tako ako sam pripadnik neke nacije ne znači da mi je ta muzika lepa, ali ako se odričem te i takve muzike ne znači automatski da se odričem moje Vojvodine ili mog naroda, šta je prva rečenica koja će izleteti iz nadobudnih nacionalista. I na kraju krajeva kako će se kvalitativno poboljšati moj život ako budem plesao u narodnoj nošnji i pevao 100 godina stare pesme ? Pesme čija je poruka i smisao davno izgubljen u vremenu ? I kako ja da sad uklopim smisao pesme " poslali ma do hori sekeru mi nedali? " u vreme kad je svet zahvaljujući Tesli ( ajde da se i ja malo uključim u neviđeno sranje koje prave svi oko njegovog rođenja, čisto da budem mainstream ) postao globalno selo, a obaška što oko mog Petrovca nema ni Š od šume plus što se u sečenje drva ( čak i motornom testerom ) razumem ko Marica u krivi k.... I to kako je moj experiment sa sečenjem drva prekinuo drug bosanac rečima : beži bre, daj bosancu testeru, pa za šta mi služimo....
Uglavnom pogrešan pristup očuvanju narodnog identiteta, zar nije veći doprinos tom istom očuvanju napraviti nešto novo? Napisati neku pesmu o tome šta te sad muči ( neko o ljubavi, neko o propadanju prašuma Amazona a zašto da ne neko o komasaciji ili o očajnom stanju Petrovačkog vodovoda ) pa napraviti od toga hit. Ili umesto toga što neka krojačica odlično šije narodne nošnje nebi napravila neki svetski brend ali u modernim odelima i tako proslavila Petrovac? Zar to nije veći doprinos očuvanju nacionalnog identiteta?
Ne nije, jer su Petrovčani sam sebi dovoljni, i dosta im je to što najlepše pevaju i imaju prelepu narodnu nošnju. Ta ko će se još bakćati sa ostalim svetom i novim idejama i tehnologijama. Ovim putem ćemo završiti tačno tamo gde smo odabraali da budemo kroz 50-100 godina..... Amiši iz Pensilvanije, čija nam tapiserija tako lepo visi u hodniku opštine Bački Petrovac, kao neki cilj kojem stremimo. I gde će nam kroz neko vreme dolaziti turisti da vide neke tamo čudake koji su stali u vremenu, koji prave odličan kulen i pri tom lepo piju, pevaju i plešu.....

Slovačka Nacionalistička Stranka

2008-05-14T21:44:00.002+02:00

Slovenska Narodna Strana

Ekvivalent daleko većoj i opasnijoj srpskoj radikalnoj stranci, konglomerat političkog otpada u našoj opštini, svi oni koji su u politici propali, oni koje čak ni socialdemorkratija nije htela da primi,osnovali su ovog zombija. Pored pastoralnih i već u lokalnim legendama opevanih likova kao Juraj Červenak, Michal Spevak, Groškar - ondrej stupavski, Miroslav Kopčok ( rođeni brat našeg ministra za turizam Ljuboslave Štrba ) u ovoj stranci se skoro niko drugi nemože naći, možda poneki maloumni ( low IQ ) građanin naše opštine. Idejni i duhovni vođa ove stranke je čovek iz senke Rastislav Struhar, čovek čija su usta puna slovačkog nacionalizma i lokal patriotizma a čija dela su upravo suprotna onom šta govori. Jer šta god on govorio o napretku B. Petrovcu on na tom istom nije ništa doprineo.

Svoju političku platformu sakrivaju kao zmija noge, možda zato što je ni nemaju, ako je ideologija srpske radikalne stranke ideja krvi i tla njihov slovački pandan verovatno ima nešto kao, slanine i piva u duhu slovačkog " kurčevizma " . Ako su izdanak gornjih slovačkih LOW IQ ( Slota i comp. ) onda valjda slede njihov slogan, Česima Tatre a Slovacima more, te shodno tome kao najjužniji i samim tim najbliži tom isto moru imaju ulogu izvidnice u nekom budućem pohodu slovaka na more....hm sad mi padne nešto na pamet,ko pregovara u ime EU sa crnogorcima ? zavera ? da li ćemo čuti opet neku mudrost tipa Dobrice Ćosića o dobrovoljnom preseljenju naroda ?

Trenutno su u koaliciji " sile mraka " SPS, SRS, G17+,imaju potpredsednika opštine.... u okviru koalicionog sporazuma glasovi za radna mesta dobili su ministra za turizam rođenu sestru Miroslava Kopčoka,njihovog jastreba. Imaju dva odbornika u skupštini opštine. Glasove dobijaju na paprikaš i pivo, kao i na neiformovanost naših vremešnih sugrađana ( babe i dede ) koji nemaju pojma ali kad čuju prefiks " slovački " glasuju automatski.
Nemaju političku budućnost najviše zbog njih samih tj zbog toga ko su njihovi vodeći ljudi, sve moj do mojega....

Evo posle malo googlovanja našao sam njihov program, njihovu ideologiju, njihove političke uzore prevashodno Jozef Tiso....što bi rekli njihov LIK I DELO, kao i komentare o njihovom političkom delovanju koji se mogu naći po raznim slovačkim forumima. treba naglasiti da lokalna SNS ima isto ime i odlične kontakte sa ovim likovima, o finansiranju nisam informisan ali potrudiću se da saznam.....
SNS ideolog je Jozef Tiso slovačka verzija Ante Pavelića koji je usko sarađivao sa Hitlerom, i koji je imao nameru "dobrovoljnog preseljenja naroda" ( nije originalna glupost od Dobrice Ćosića.... hm usput, znate li kako se Italijanski kaže Dobrica? Benitto ) svi slovaci u jednoj državi.
Da li taj isti program imaju i naši lokalni SNS? Da li to znači da imaju u planu da Slovake isele iz Vojvodine zajedno sa njihovim koalicionim partnerima SRS?

Ale z narodneho, krestanskeho a socialneho SNS nikdy neupustila.
Kresťanstvo zastaralo a čpie z vás nacionálny socializmus!
Ine strany su raz stred, raz lavica, raz pravica (HZDS, SF, Smer,..), a proti tomuto je SNS.
Ste priezračný ako sklo. SNS je len za slovenskú zlodejinu. Len slovenská buržoázia môže kradnúť. Slovenský plebs musí byť vykorisťovaný, rozumej, okrádaný len slovenskými zbohatlíkmi. Hnus a nacionalizmus. O tom ako chodí svet, nemáte dunstu. Snívať o 1000 ročnom Slovensku sa nedá nazvať inak ako nepochoppenie pre sprostosť. Zbavte sa slotizmu lebo zmrznete na pol ceste!

Noze povedz, koho ty ides volit. Chytil si sa do pasce. Kritizujes co volim ja a vlastenci. |vlastenec|

Čo ťa je do toho? Pasca si sám! Ja kritizujem zatuchnutý, nacionalistický, rasistický a protivlastenecký program SNS. Ak ju ideš voliť mám ti vyjadrovať svoje sympatie??|Peter|

Slota bol demokraticky zvoleny za predsedu SNS, dokonca z prieskumov vyplyva, ze vela ludi voli SNS aj kvoli Slotovi.

Aj Hitler bol demokraticky zvolený a čo to dokazuje? Nemecké komplexy mali byť vyriešené cez tohto krikľúňa, fanatika a potkana, ktorý vsadil na nacionalizmus až nacionálny socializmus, robotnícu NSDAP, červenú farbu na zástavách, oslovanie "genosse" - súdruh a čo z toho ? Hanba na 100 rokov. Ešte dnes sa Nemci sťažujú, keď mládež na Západe pokrikuje po nemeckej mládeži "Hitler".

Prave vdaka Slotovi ma SNS 7-10%. Bez zlucenia dvoch najsilnejsich vlasteneckych stran by SNS mala tolko ako v minulych volbach.

Arogancia je vlastnosť cenená u vojakov. postav vojaka alebo farára do vedenia štátu a potom sa modli. Z dlhodobého pohľadu čakaj katastrofu!

Tiso nikoho nezavrazdil, prave naopak, SR zastavila transporty po spravach o vrazdeni.
|vlastenec|

Nevlastenecký vlastenec, Veľký Potkan nazval Tisa opovržlivo "slovenským farárikom" , keď dokonca ponúkal za každého vyvezeného žida istý obnos v ríšskych markách, ktoré boli aj vyplatené. Čo už viac dodať k tvojej zadubenosti? |Peter|

Madarov za Uhorska nam pomohli porazit velmoci, preto sme sa vymanili z utlaku. Proti N.risi nas nechali napospas.|vlastenec|

Keby bol Tiso štátnikom európskeho formátu, pochopil by, že tento neľudský systém - nemecký fašizmus - nemôže mať dlhého trvania. Dočasnosť Svätej inkvizície mu to mala vnuknúť. Opakujem : Prežili sme 1000 rokov pod Maďarmi. Samotní Maďari z južného Slovenska to možno potvrdia, že sa rozvíjali na našom území slobodnejšie ako Maďari na terajšom území Maďarska (je to vždy tak v provincii slobodnejšia ako na materskom území, to je zákonitá vec ak by SNS naštudovali národnostnú otázku) |Peter|

Stale si nenapisal, ako sme mali porazit Nemcov.|vlastenec|

Kto tu hovoril o porážke Nemcov? Hovoril som, že by to bola samovražda. Ak sme prežili 4 roky 1000-ročnú spoločnosť s Maďarmi, potom Potkanovu 1000-ročnú ríšu by sme prežili aj s bodákom v chrbte! |Peter|

O vrazdeni nevedel ani Benes, ani viaceri spolupracovnici Hitlera, tak ako mal o tom vediet Tiso? |vlastenec|Tento prepytujem "katolík" predal občanov vlastného štátu a pritom sa mu o to nikto neprosil ani nežiadal. Výpoveď utečencov z Osvienčimu, ako si prečítal dolu neurobila na neho žiadny dojem! Keď mu ukazovali na procese hromady mŕtvol, obhajca ho presvedčoval aby prejavil aspoň minimálnu účasť. Tiso odmietol, lebo to by vraj znamenalo, že ho zlomili. Dá sa tomu vôbec rozumieť, že išlo o kresťana, štátnika a vlastenca, ktorý za nič nemohol a v B.Bystrici pri v
Tento prepytujem "katolík" predal občanov vlastného štátu a pritom sa mu o to nikto neprosil ani nežiadal. Výpoveď utečencov z Osvienčimu, ako si prečítal dolu neurobila na neho žiadny dojem! Keď mu ukazovali na procese hromady mŕtvol, obhajca ho presvedčoval aby prejavil aspoň minimálnu účasť. Tiso odmietol, lebo to by vraj znamenalo, že ho zlomili. Dá sa tomu vôbec rozumieť, že išlo o kresťana, štátnika a vlastenca, ktorý za nič nemohol a v B.Bystrici pri v

LIK i DELO ideologa SNS ...........

Středoevropské politické studie roč. VI, č. 2-3, s. 263-275 Central European Political Studies Review Vol. VI, Number 2-3, pp. 263-275 Mezinárodní politologický ústav Masarykovy univerzity v Brně ISSN 1212-7817 Tisova koncepcia národa. Spor univerzálneho humanizmu a národného partikularizmu Igor Jašurek Abstract: Tiso's concept of nation. The struggle between universalistic humanism and national particularism The author attempted to present the concept of the nation of the most influential person of the Slovak wartime state, President and ideologist Josef Tiso, as the clash between universal humanistic values, as presented by Christianity, and particularistic national interests. Such an approach is important not only from the perspective of avoiding a mere description of the concept of analysis but most significantly for its importance of understanding theoretical ambiguities which had fatal consequences in reality. He also uses some of the most known theoreticians in the field for the critique of their approaches. Keywords: nation, nationalism, ideology, particularism, universalism

Úvod V rokoch 1939-1945, ktorých sa dotýka predkladaná analýza, bol Jozef Tiso prezidentom Slovenskej republiky a s spolu so Štefan Polakovič aj jej hlavným ideológom. Naviac, v osobe Jozefa Tisu sa spájali tri funkcie, ktoré mali zásadný vplyv na formovanie národnoštátnej ideológie. Kňaz – teológ, politik – prezident a predseda jedinej legálnej strany, t.j. najvyšší predstaviteľ štátu a strany a teoretik nacionalizmu – popredný ideológ sú atribúty, ktoré z neho robili najvyššieho duchovného, politického a ideového predstaviteľa (vodcu) a mali zásadný vplyv aj na utváranie jeho predstáv o národe a nacionalizme. Preto jeho názorové hľadiská v tejto oblasti mali zásadný teoretický význam s dopadom aj na široké sféry spoločenského a politického života v štáte. Jeho náhľady sa stali zdrojom inšpirácie ale aj kritiky.

Osoby Tisu teológa a teoretika nacionalizmu sa do značnej miery prekrývajú. Ako novotomisita chápe katolicizmus nielen ako vieroučnú náuku, ale zároveň aj ako fundamentálnu súčasť koncepcie národa a nacionalizmu. To znamená spája tu náboženský element s ideológiou, t.j. elementom politickým.

V Tisovej koncepcii je národ „predovšetkým duchovným spoločenstvom", z čoho logicky vyplýva, že „národ sa môže udržať len duchovnými silami. (Polakovič 1941: 9) To sú sily, ktoré vychádzajú z tradície, ktorá má v Tisovej koncepcii výrazný kultúrny, náboženský, a teda morálny význam. Zabezpečuje kontinuitu národného života od mýtických počiatkov až po súčasnosť, uchovávanie hodnôt a správne smerovanie národného spoločenstva. Prirodzeným spojivom medzi minulosťou a dobovým národným životom bola katolícka tradícia vychádzajúca z pevných historických základov.

264 Středoevropské politické studie roč. VI, č. 2-3, s. 263-275 Central European Political Studies Review Vol. VI, Number 2-3, pp. 263-275 Mezinárodní politologický ústav Masarykovy univerzity v Brně ISSN 1212-7817

Konfesionálna príslušnosť vytvára morálnu bázu národnej identity, je jej morálnym imperatívom. Národná a konfesionálna identita sú inherentnou súčasťou každého jednotlivca a majú vytvárať organickú jednotu osobnosti. Slovenský nacionalizmus je pevne previazaný s katolicizmom, ktorý je neoddeliteľnou súčasťou národnej ideológie. Jedným z hlavných postulátov Tisovej koncepcie, ktorý je v podstate charakteristickým rysom slovenského nacionalizmu v krátkom období vojnovej Slovenskej republiky, je syntéza partikulárnej idey nacionalizmu s univerzalistickými princípmi katolicizmu.

V prípade J. Tisa oponujeme predovšetkým dvomi hlavnými argumentmi. Po prvé, opäť musíme zdôrazniť, že kresťanský univerzalizmus je podmienený partikulárnym nacionalizmom, čo vedie k výrazne determinovanému humanizmu, nielen v Tisovej koncepcii. Navyše integrácia celého národného spoločenstva v záujme homogenizácie priviedla Tisa k totalitarizmu hoci vystavanom na princípoch katolícizmu. Nárok na kultúrnu homogenizáciu, ktorý vznáša zrejme každý nacionalizmus, však v Tisovom hesle „jednota, reči, kultúry, jednota rozumu, jednota, vôle, jednota citov" (Polakovič 1941: 83) nevyjadruje evolučný proces v ktorom sa Ruritánci integrujú do majoritnej megalomanskej spoločnosti. (Gellner 1993) Je to skôr kultúrna revolúcia, ktorá vedie k čo najrýchlejšiemu odstráneniu (nenásilnou cestou nepredstaviteľné) tých prvkov a symbolov spoločenského života, ktoré nie sú súčasťou kultúrnohistorickej tradície majoritného etnického spoločenstva.

Tiso sledujúc odveký sen všetkých nacionalistov o zhodnosti etnickej a národnej jednotky a prirodzenoprávny nárok na čistotu etnického spoločenstva ide vo svojich úvahách ešte ďalej, keď požaduje upravenie etnických hraníc prostredníctvom premiestňovania obyvateľstva: „Bola by to taká etnická komasácia, ktorá by mohla mať aspoň také blahodarné účinky na poli medzinárodnom, ako taká obyčajná komasácia v tej najmenšej dedinke. Veríme, že toto usporiadanie Európy bude sa diať na základe zásady rovnoprávnosti a národnej integrity." (Polakovič 1941: 180)

V Tisových predstavách je národná identita večnou a nemennou ľudskou prirodzenosťou, ktorú neoslabí časový ani geografický odstup a najväčším snom príslušníka každého národa v cudzine je podľa nacionalistického ideálu návrat ku koreňom svojich predkov, s ktorými je bytostne a nemenne spojení. Preto a priori odmieta pripustiť, že by mohol existovať aj odlišný postoj ako úprimná túžba návratu na rodnú hrudu. V jeho niekedy naivnom, zidealizovanom (hoci často nemožno vylúčiť ani chladnú politickú kalkuláciu) a obmedzenom chápaní postoja k národovectvu im vlastne pomáhajú túto ich odvekú túžbu naplniť. Konajú tak v dobrej viere, že ich postoj je v najlepšom súlade zo zásadami humanizmu. O nebezpečných následok takéhoto uvažovania sa nemusíme podrobnejšie rozpisovať. Tragická história etnických presunov a čistiek je dostatočným dôkazom neakceptovateľnosti podobných úvah. Na druhej strane je veľmi dobre zdokumentované, že „takáto etnická komasácia" mala v prípade deportácií obyvateľov židovského pôvodu obzvlášť tragické následky. Mieru previnenia slovenských štátnych orgánov neznižuje ani nevedomosť o pravom pozadí najväčšej genocídy minulého storočia. Slovenský podiel na tomto zločine alebo legitimizácia konania slovenských štátnych orgánov je do značnej miery obsiahnutá už v Tisových eufemistických úvahách o etnickej komasácii !

Protirečivo môžu pôsobiť aj Tisove názory na konfesionálne delenie národa. Tvrdí, že „národ nie je rozdelený na katolíkov a evanielikov[sic.]." (Polakovič 1941: 11) Avšak pri inej príležitosti, keď sa vyjadruje o nutnosti mobilizácie do národnej práce, tvrdí, že je možná „i pri rozdelení národa na katolíkov a evanjelikov, vysvitá z totožnosti zásad oboch vyznaní pre základné podmienky národného a štátneho života." (Polakovič 1941: 44)

V prvom prípade možno poukazuje na fakt, že konfesionálne rozdiely nenarušia jednotu národa a preto by azda mohli byť nie len prijateľné ale aj legitímne. Tiso si bol dobre vedomí prínosu evanjelickej inteligencie v národno-emancipačnom období 19. storočia, najmä pokiaľ išlo o osobu Štúra. (Polakovič 1941: 44) Romantický nacionalizmus 19. storočia, nevyhnutne spätý s evanjelickou inteligenciou, bol bezpochyby ideovou základňou ľudáckeho hnutia. Takže apriórne

271 Středoevropské politické studie roč. VI, č. 2-3, s. 263-275 Central European Political Studies Review Vol. VI, Number 2-3, pp. 263-275 Mezinárodní politologický ústav Masarykovy univerzity v Brně ISSN 1212-7817

odmietnutie evanjelikov ako osobitnej sociálnej a konfesionálnej vrstvy by bolo prakticky nemožné a zrejme by sa stretlo so širším odporom nielen zo strany evanjelikov. Vzťah oboch dominantných cirkví však rozhodne nemožno charakterizovať ako nekonfliktný. Práve naopak, rivalita oboch cirkví bola veľmi dobre známa už z obdobia prvej ČSR, napriek spoločnému politickému postupu oboch národných strán v rámci autonomistického bloku. Ich vzájomný antagonistický vzťah sa prehĺbil po vyhlásení autonómie, keď bola evanjelická SNS rozpustená spolu s ostatnými stranami. Preto je možné usudzovať, že v Tisovej koncepcii bolo potrebné prekonať na dosiahnutie absolútnej národnej jednoty aj konfesionálne delenie národa. Hoci táto otázka je pre nás nedoriešenou, vnútorné protirečenie aj v tejto otázke zostáva nemenný fakt, ako jeden z charakteristických rysov Tisovej koncepcie národa a nacionalizmu. Je možné konštatovať, že organická jednota národa je narušená práve v bode, kde by sa z pohľadu Tisovej koncepcie dala snáď najviac očakávať. Preto na miestach, kde konfesionálne delenie narúša posvätnú národnú jednotu Tiso uprednostňuje termín katolicizmus pred kresťanstvom.

274 Středoevropské politické studie roč. VI, č. 2-3, s. 263-275 Central European Political Studies Review Vol. VI, Number 2-3, pp. 263-275 Mezinárodní politologický ústav Masarykovy univerzity v Brně ISSN 1212-7817 Literatúra Anderson, B. (1991): Imagined communities, London: Verso. Bakoš, V. (1995): Z Dejín Politického Myslenia na Slovensku, Bratislava: [s. n.]. Gellner, E. (1993): Národy a nacionalizmus, Praha: Hříbal. Chmel, R. ed., (1997): Slovenská otázka v 20. storočí, Bratislava: Kaligram. Polakovič, Š. (1941): Tisova náuka, Bratislava: [s.n.]. Filozofický sborník, Turčiansky Sv. Martin: č.3, 1943. Filozofia. Bratislava: č.1, 1992. Filozofia. Bratislava: č.7, 1994. Filozofia. Bratislava: č.3, 1998. Filozofia. Bratislava: č.1, 2001. 275

Klub Seljaka

2008-05-14T21:42:00.002+02:00

Zamišljen a neko vreme se i ponašao kao sindikat seljaka u Bačkom Petrovcu. Ali kako to I uvek bude u sličnim organizacijama, pretvorio se u intrument za lično bogaćenje njegovih "lidera".
Koga zanima neka se malo informiše o iskustvu Američkog sindikata I njegovog lidera Hoffe, koji je vrlo uspešno vodio Američke sindikate na svoju ličnu korist, sarađivao čak I sa mafijom, I na kraju dobio betonske cipelice. Dosad se nagađa gde su ga "poverioci" sahranili, da li su ga zabetonirali u temelje stadiona Yenkija ili je dobio "klasiku", betonske cipele I buć u reku !
Elem ekvivalent takvog sindikata imamo I mi u Bačkom Petrovcu to je naš Klub Seljaka. Ironija u svemu tome je da klub služi isključivo za ličnu korist Petrovačkih "gazda" a na štetu običnih Petrovačkih seljaka, na čijoj grbači ove gazde žive.
U istoriji nije ništa novo da žrtve neke politike zdušno I iz srca glasaju za svoje dželate, u skladu sa tim I običan, prosečan Petrovački seljak glasa za predstavnike kluba seljaka u Bačkom Petrovcu, po principu "to su naši seljaci", da, jesu, ali gospodo seljaci da li ste se ikad zapitali kome plaćate kombajniranje pšenice, branje kukuruza, setvu…. I po kojoj ceni?
Da li ste ikad proverili pošto su cene tih usluga van Bačkog Petrovca? I šta je podjednako bitno koliko te gazde plaćaju porez na te usluge? Jer kad ne plate porez oni plaćitete vi !
Profil Petrovačkog gazde izgleda otprilike isto, potiče iz starije seljačke porodice u kojoj je bilo relativno malo alkoholizma, koja je sa generacije na generaciju prenosila I uvećavala imetak… da bi dolaskom komunizma I konfiskacijom imovine otkrili da direktnom obradom zemlje neće više napredovati jer je pod komunizmom veličina domaćinstva bila ograničena.
Neki promućurni gazda se setio da se to ne odnosi I na mašine, te su gazde počeli da kupuju kombajne, berače, sejačice… sve ono što je mali seljak mogao samo da sanja, I počeli vršiti usluge toj istoj seljačkoj sirotinji, čiste pare, što se kaže solarno plaćanje ( pare na sunce ! ) bez ikakve evidencije države ( komunista ) jer su se sve transakcije odvijale Isključivo između privatnih ( seljačkih ) lica, bez plaćanja poreza, uz svesrdnu podršku lokalnih poreskih službenika ( Čief, Ziman.. koji su takođe imali nešto zemlje privatno, pa im se to sve odradilo džabe ! ). I tako su gazde bivale sve bogatije a seljaci sve siromašniji.
Kako sa količinom novca I imetka raste i društveni ugled, napraviše oni svoj klub ( masonska loža ? ) da bi svoj status štitili, proširivali i unovčili !

Uputstvo za G17+ hakere

2008-05-14T21:37:00.002+02:00

Uputstvo za G17+ hakere

Pošto ima pokušaja da se
obori sajt evo malog uputstva,
potrebno vam je sledeće :

jedna povratna avionska
karta do Amerike
karta Amerike ( road map )
patike najk
nevidljivi ogrtač iz
filma Harry Potter
muda

Lepo sednete u avion za
Ameriku, nađete na mapi lokaciju
gde se nalazi server,
patike već imate obuvene
( potrebne su radi bržeg kretanja ) ,
kad se približite lokaciji
gde je server navučete
Harry Potterov ogrtač,
pretpostavka je da muda
nosite sa sobom
ako nemate, j ga
pozajmite negde,
uđete tako
obavijeni nevidljivošću
u prostoriju gde je server,
i IZVUČETE ga iz struje !
I gotovooo, nema više sajta !

P.S. hint, priključak za struju
u Americi razlikuje
se od našeg DIN priključka,
on je manji i spljošten
a ne okrugao kao naš,
čisto da ne biste traćili vreme.
A evo i slike zgrade gde se nalazi server, da ne bi mnogo lutali.

Seoba sa Backi Petrovac istinita prica na ovaj blog

2008-05-14T14:45:00.000+02:00

U naredom periodu sajt Backi Petrovac istinita prica ce se kompletno preseliti na ovaj blog. A sajt ce se sam od sebe ugasiti ( ukoliko G17+ ne bude u opstinskoj vlasti u Backom Petrovcu ).

Srbiju nema ko da obavesti

2008-01-09T22:04:00.001+01:00

Srbiju nema ko da obavesti da je Holandija stavila veto na potpisivanje sporazuma o pridruzivanju. A vladajuca kolicija je u rasulu DSS izricito protiv potpisivanj a DS laze zbog predizborne kampanje Borisa Tadica da ce sporazum biti potpisan 28. januara!
Vuka Jeremica danas demantovao Oli Ren.
Jeremic laze domacu javnost za uskostranacke interese Demokratske Stranke.
A sve ovo se moze naci na internetu, cak i na Srpskom.
Evo sta kaze BBC serbian.

clipped from www.bbc.co.uk

Holandija se protivi potpisivanju SSP

Šef diplomatije Holandije izjavio je da se njegova zemlja protivi potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije
EU dok Ratko Mladić ne bude u Hagu:

"Mi se držimo toga da uslov pune saradnje Srbije sa Tribunalom mora biti ispunjen. Mladić treba da bude u Hagu. Bez te saradnje
nema ni potpisa", rekao je Maksim Verhagen.

On je odbacio vezivanje pitanja moguće nezavisnosti Kosova i želje Beograda da se pridruži EU, i obećao da će biti "pravedan
prema Srbiji", ali je dodao i da "uslovi ostaju uslovi".

U ovom trenutku, samo Belgija deli stav Holandije da EU treba da se strogo drži ranije postavljenih uslova za potpisivanje
Sporazuma sa Srbijom, navodi agencija Frans pres

Srbija zabralila Crnogorsku Crkvu

2008-01-08T12:10:00.001+01:00

Drzava Srbija je zabranila Crnogorsku Pravoslavnu Crkvu.
Crnogorska Pravoslavna Crkva ce se zaliti medjunarodnim organizacijama. Na kraju ce Srbija biti kaznena za nepostovanje religioznih prava. I NIKAD NECE NISTA NAUCITI.
Treba li da vas podsetim da je tu odluku doneo ministar u vladi u kojoj je koalicioni partner Demokratska Stranka na celu sa Borisom Tadicem. Koji se kao zalaze za prava manjina i sve ostalo.
Sta da ocekuju manjine koje nisu "drugo oko u glavi" i "braca" sa Srbima?
Razmislite sami.

clipped from www.b92.net

Beograd --
Ministar vera Radomir Naumov "doneo je odluku o zabrani registracije Crnogorske pravoslavne crkve u Srbiji", saopštio Stevović.

Bački Petrovac istinita priča

2008-01-07T18:01:00.000+01:00

Sajt Bački Petrovac istinita priča je trenutno offline.

Razlog? Hosting kompanija hoće da im se plati. :-) pa dok se neki dobar čovek ne isprsi sa 5$ ostaće offline.

Iskreno se nadamo da na ovom svetu ima dobrih ljudi....

bački petrovac

dr Arcibald Rajs o Srbima

Srpski "heroji" plaču u Hagu

Engleski spijun - premijer Srbije

Spijun Engleske tajne sluzbe Premijer Srbije

Sprpski pokret obnove u koaliciji sa SPS -om

Liga Socijaldemokrata Vojvodine u koaliciji sa SPS -om

Savez Vojvodjanskih madjara u koaliciji sa SPS -om

Znam, znam

Apel za upotrebu zdravog razuma!

Kad HIMNA vređa

Opština versus Chepsi

Opština Bački Petrovac versus Chepsi

Ko ce u koaliciju sa SPO?

Backi Petrovac "Bezbedna opstina"

KES bilbordi i Leteci Spageti Monstrum

Šta imaju zajedničko KES (Kresťanske evanjelizačné stredisko) bilbordi i Leteći Špageti Monstrum ?

Apel Srbima u opstini Backi Petrovac

Apel porodici Šević i ostalim Srbima koji se osećaju ugroženim u Srbiji

Boris TadicTrojanski Konj

Boris Tadić je Trojanski konj Srpske akademije nauka i umetnosti

Boris Tadić srpski nacionalista ?

Boris Tadić srpski nacionalista ?

Boris Tadić srpski nacionalista ?

Boris Tadić srpski nacionalista ?

Boris Tadić srpski nacionalista ?

Boris Tadić srpski nacionalista ?

Velika enciklopedija Kulpin

VELIKA ENCIKLOPEDIJA NASELJENOG MESTA KULPIN

Enciklopedija Kulpin

PROŠIRENA VELIKA ENCIKLOPEDIJA NASELJENOG MESTA KULPIN

Prva teorija o naseljenom mestu Kulpin

Gde je put za Kulpin ?

Gde je put za KURPIM ?

Druga teorija o naseljenom mestu Kulpin

Gde je put za Kulpin ?

Dokazi koje je izneo Zipa Cupak o postojanju Kulpina

Madjar predsednik Srbije

Može li Mađar da bude predsednik Srbije ?

Što bi ste se vi Srbi plašili Mađara kad se ja Slovak ne plašim?

Što bi ste se vi Slovaci plašili Mađara kad se ja Vojvođanin ne plašim?

Evropska pogresna sargarepa Srbiji

Europa nudi POGREŠNU šargarepu Srbiji!

AKO SRBIJA PRIZNA NEZAVISNOST KOSOVA, BIĆE PRIMLJENA U EUROPSKU UNIJU !

Ukratko Srpske Elite su PROTIV ( svojih interesa ) ulazka Srbije u Europsku Uniju!

Srpska pi..a KOSOVO nije na prodaju!

Poslednji rat koji ce Srbija voditi

Sprema li se Srbija za POSLEDNJI rat koji će IKAD voditi ?

Last mother of all wars ?

GO SERBIA GO !

Zasto vladika Artemije nije boziji covek

Vladika Artemije nije "božiji čovek" već pravi izaslanik palog anđela

Deset Božijih Zapovesti

Dve najveće Hristove Zapovesti

EU Srbija i rakija propisi

Ili zašto Srbija NIKAD neće ući u Europu - all we need is shljivovitza

U europskoj Zajednici ako pečete rakiju kod kuće PLAĆATE TAKSU od 550 eura na 100l rakije

U Europskoj Uniji, godišnje imate pravo na 30l rakije za "lične potrebe"

Svaki vlasnik kazana za pečenje rakije mora da prijavi isti nadležnim državnim organima i plati na njega taksu

Bacsky Petrovec Nitra epilog

Bacsky Petrovec Nitra malomestania

Komentary Bačsko Petrovskych malomeštanov - predvodca - profesorka Hansmanova

Bacsky Petrovec Nitra Paula Trebaticka

Bacsky Petrovec Nitra

Kto si to dovol'uje NÁS ni kciet' ?

Prečo pravda bolí a ako sme popetrovskovili NITRU !

Bacsky Petrovec Nitra Natalia Uhlarová

Natália Uhlárová

Návšteva Srbska alebo...

Miševi

Miševi

Uputstvo za uspešnog Bezobraznika!

Uputstvo kako biti bezobrazan

WSP ili WSPP ?

AJVARSKA Republika ( demokratija na Srpski način )

Ajvarska Republika, iza koje sledi Treći Krah?

AJVARSKA Republika ( demokratija na Srpski način )

Povratak Domaćina - Rückkehr der Hausherren

Autorin: Frau Dobrila Boba Knezevic aus Beograd/Serbia

Rückkehr der Hausherren

Prečo pravda bolí

a ako sme popetrovskovili NITRU !